Istraživanje: Negativan odnos medija prema pitanju KiM

Istraživanje o odnosu medija u Srbiji prema rešavanju kosovskog pitanja, koje je nedavno objavljeno u stručnom časopisu "Medijski dijalozi", pokazalo je da je kod dve trećine analiziranih medija primetan neujednačen, izrazit ili u pojedinim slučajevima eksponencijalan rast u produkciji negativnih priloga, u periodu od juna do oktobra 2018.

To je upravo period kada je predsednik Aleksandar Vučić izašao u javnost s idejom razgraničenja kada je reč o rešavanju kosovskog pitanja, napominje se u istraživanju analitičara i publiciste Ištvana Kaića.

Istraživanje "Negativno pozicioniranje medija prema inicijativi predsednika Republike Srbije o rešavanju kosovskog pitanja i unutrašnjem dijalogu (jun 2017 - oktobar 2018)", pokazalo je da je u periodu od 17 meseci zabeleženo više od 1.450 negativnih priloga iz 21 štampanog i internet medija u Srbiji.

Prema rezultatima, najveću produkciju od 264 negativnih priloga među štampanim medijima, od ukupno 988 u ovoj kategoriji, ima dnevni list "Danas", što je skoro dvostruko više od prvog narednog, nedeljnika "Pečat", koji je objavio 143 negativna priloga o ovoj temi.

Slede "Vreme" sa 117, "Blic" sa 105, "NIN" sa 97, "Tabloid" sa 71 i "Politika" sa 65 negativno intoniranih priloga o inicijativi predsednika Srbije, pokazalo je istraživanje.

U sažetku analize navodi se da je udeo lista "Danas" u produkciji negativnih priloga među analiziranim dnevnim listovima natpolovičan i da iznosi 54 odsto.

"Situacija sa nedeljnicima u udelu negativnih priloga je takva da tri nedeljnika zauzimaju zajedno 84 odsto, na prvo mesto izbio je ''Pečat'' sa 34 odsto, dok Vreme i NIN drže ukupno polovinu udela (27 odsto i 23 odsto, respektivno)", navodi se u istraživanju.



Sledi portal "Radio Slobodna Evropa" sa 64, dok sajt srpske redakcije nemačkog medija "Deutsće Welle" ima 53 negativna priloga.

"Sajt televizije N1 zauzima 44 odsto udela negativnih priloga u internet medijima, Nova srpska politička misao 15 odsto, sajt Radija Slobodna Evropa procenat manje, dok Deutsće Welle 11 odsto. Ukupan broj proizvedenih priloga sa negativnom konotacijom u ovoj kategoriji medija iznosi 465", navodi se u analizi.

Napominje se i da dve trećine analiziranih medija, odnosno 15 od 21, pokazuje "neujednačen, izrazit ili u pojedinim slučajevima čak i eksponencijalan rast u produkciji negativnih priloga u poslednjem kvartalu analiziranog perioda, od juna do oktobra 2018. godine, tj. upravo u periodu kada predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, u smislu rešavanja kosovskog pitanja, izlazi u javnost sa idejom razgraničenja".

Prema rezultatima istraživanja, najveću nesrazmeru rasta u odnosu na količinu produkcije pokazuje sajt televizije N1, koji u poslednjem kvartalu beleži skok od preko 420 odsto negativnih priloga u odnosu na prethodni kvartal (118 prema 28), dok dnevni listovi "Blic" i "Danas" u istom smislu beleže skokove od 300 (54 prema 18) i 260 odsto (130 prema 50), respektivno.

Među internet portalima, sa nešto nižom produkcijom negativnih priloga, nesrazmera između poslednja dva kvartala je takođe eksponencijalna, dodaje se u istraživanju.

Kako se navodi, "Nova srpska politička misao" beleži skok od preko 410 odsto (37 prema 9), "Radio Slobodna Evropa" 585 odsto (41 prema 7) i "Deutsće Welle" 550 odsto (33 prema 6).

"Ovako ekstremni rezultati većine medija u poslednjem kvartalu, a posebno za prva dva rangirana (Danas i N1), koji produkuju skoro trećinu (32,4 odsto) od ukupnih negativnih priloga analiziranih medija, upućuje na ponašanje direktno povezano sa ključnim događajem u tom periodu i ukazuje na postojanje antikampanje koja uzima maha tek pošto ključno lice, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iznosi prvu konkretizaciju okvira za rešenje", ocenjuje se u istraživanju.

Autor u zaključku kvantitativnog dela analize zaključuje da se stiče utisak da je većina medija "pripremljeno i horski čekala na momenat kada će ekstremizovati svoju antikampanju".

Pored kvantitativnog, analizu čini i obiman kvalitativni deo u kojem je prikazan profil najznačajnijih analiziranih medija, kao i njihovih urednika i novinara, ilustrovan brojnim primerima koji, prema rečima autora, pocrtavaju uticaj Srpske pravoslavne crkve na njih, te odsustvo medijske odgovornosti, "a sve izraženije i ma kakvog konkretnog stava prema rešavanju kosovskog pitanja i pokretanju unutrašnjeg dijaloga kao temi od ključne važnosti za budućnost srpskog društva i države".