Tara Gandi Batačardži: U Srbiji sam prepoznala gandijevsko nenasilje

VAŠA zemlja je jedinstvena i ima veoma zanimljive ljude, a iz Srbije ću poneti duboku i iskrenu poruku nenasilja. Ovo za "Novosti" kaže Tara Gandi Batačardži (85), ćerka najmlađeg sina Mahatme Gandija, velikana svetske istorije, koji je čovečanstvo učio kako se bitke dobijaju i bez krvoprolića.

- Otkrila sam ovde svoju Srbiju, ne onu o kojoj ljudi pričaju, već zemlju u kojoj sam osetila ljubaznost i gostoprimstvo, prepoznala kod ljudi senzibilnost uma - nastavlja gošća iz Indije, koja je u Beograd stigla na poziv ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, kako bi predstavila knjigu "Sećanje na jedno izuzetno doba" ("Albatros plus"), posvećenu uspomeni na svoga dedu. - Ne čudi što je Pokret nesvrstanih utemeljen u Beogradu, koji je prelep grad, sa vidljivim uticajem evropske arhitekture, ali i sopstvenom kulturom.

Veličinu i istorijski značaj svog slavnog pretka, njegovog jedinstvenog učenja i ideja, uspela je kaže da vidi izbliza, u malim stvarima:

- Uspevao je da radi velike stvari zato što je umeo dobro da postavi one male - objašnjava sagovornica. - Velika mašinerija se pokreće tek kada i njeni najsitniji delovi dobro rade. Jedna stvar je sasvim jasna, Gandi nije imao Gandija koji mu je prethodio. Samo je pratio glas svoje savesti i radio ono šta mu je ona nalagala. Nije na meni da odgovorim na pitanje zbog čega je postao svetski slavan, jer na njega gledam pre svega kao na svoga dedu.

Veliko interesovanje Gandi je pokazivao za um deteta, jer je znao koliki je značaj dece za budućnost zemlje, dodaje Tara Gandi Batačardži:

- Najsigurniji i najkraći put do zdrave budućnosti vodi preko obrazovanja dece i mladih, tvrdio je. Bio je veliki psiholog, ali i čovek na unutrašnjem, duhovnom putovanju, o kome nikada nije govorio. Kada smo razgovarali, nikada nije govorio o prošlosti. Bio je od akcije i imao sjajan smisao za humor. Često se setim njegovog smeha. Bio je zabavan. Biti oko njega uvek je bila avantura - bilo je tu šetnje, pesme, muzike... Bio je duhovan čovek, ali prizemljen za realnost. Mnogo toga je znao o poljoprivredi, tekstilnoj industriji, finansijama, sportu... Dok je bio u zatvoru igrao je badminton.

PROČITAJTE I: Dačić ugostio Gandijevu unuku

Gandi nije radio ništa zato što je mislio da je veliki čovek, niti sa namerom da to postane, uverava nas njegova unuka:

- Svi moramo da tragamo za veličinom koja je u nama. Gandi nije očekivao priznanje ni od koga, vodio se samo traganjem za svojom istinom.

Foto Z. Jovanović

Naša sagovornica smatra da ne stvaraju samo izuzetna istorijska vremena takve velike ljude okrenute svojim istinama, već da ih ima i danas, ali o njima ne pišu novine, ne pojavljuju se na televiziji.

- Naš svet se pokreće upravo zato što postoje takvi veliki ljudi, u svakom kutku planete, u svakoj porodici. Oni rade te male-velike stvari. Ljubav je jača od mržnje i to je ono što omogućava da ljudsko društvo još postoji - kaže gošća.

Indija je izborila svoju nezavisnost zahvaljujući Gandiju i nenasilnom otporu, a onda je usledila podela, sa mnogo žrtava...

- Nezavisnost Indije bila je politička, a Gandi se zalagao za drugačiju nezavisnost - društvenu, kulturnu. Tačnije, za ponovno buđenje duše, u harmoniji sa prirodom i svekolikim životom. Bio je spreman za još jednu revoluciju, ali nije doživeo da to postigne. Teže je bilo suprotstaviti se unutrašnjem nego spoljnom neprijatelju. Bilo mu je mnogo lakše da se suprotstavi aparthejdu u Južnoj Africi i stranoj vladavini u Indiji, a onda je shvatio koliko je jak neprijatelj u nama samima. Nama je i dalje potrebna još jedna nenasilna revolucija.

Foto Z. Jovanović

Samo zahvaljujući slučaju, Tara, čiji je otac u to vreme bio urednik "Hindustan tajmsa", nije se zatekla uz Bapu-džija, kako su ga u porodici zvali, kada je na njega izvršen atentat:

- Tog dana sam kasno došla iz škole i morala sam da završim domaći zadatak. Javili su nam telefonom šta se desilo i nisam mogla da verujem u ono što sam čula. Meni je on delovao besmrtan. Moja baka je pre toga umrla i to sam mogla da prihvatim, ali ne i dedinu smrt. Probijala sam se kroz gužvu i kada sam došla do Birla doma, on je već tamo ležao, a pored njega su bili moja majka i Nehru.

Sadašnja majka dvoje dece i baka sedmoro unučadi, koja je dve decenije, uz muža eksperta za poljoprivredu i službenika UN, provela u Rimu, kaže da je uspela da izgradi sopstvenu životnu filozofiju, ne trudeći se ni na koji način da dosegne Gandija:

- Došla sam do zaključka da pronaći Gandija znači pronaći sopstvenu istinu, a to nije lako. Smatram da smo svi mi na istoj kosmičkoj niti koja nas povezuje, a Gandi nam je blizak jer ide direktno ka srcu - zaključuje Tara Gandi Batačardži.

KROZ LUTKE KREIRAM I SEBE

VOLIM ljude koji nisu konformisti, koji se protive pravilima i tokom čitavog života privlačili su me oni koji su bili različiti - priča sagovornica, čija su strast ručno pravljene lutke. - U našoj porodici je tradicija da nešto pravimo rukama, to mi je i neka vrsta meditacije. Volim da šijem i da sastavljam stvari od parčića tkanine. Lutke nisu samo moja kreacija, nego kroz njih ja kreiram i sebe.