Penzionisanje: Pored penala treba uvesti i nagrade

PITANjE odlaska trajnih kaznenih poena u penziju je pitanje koje se stalno pokreće otkad su oni uvedeni izmenama zakona iz 2014. godine. Odgovora punih pet godina nema, ali je na poslednjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta Savez samostalnih sindikata Srbije ponovo aktuelizovao problem, a nadležni su čini se prvi put rešili da naprave ozbiljnu računicu i procene mogućnosti državne kase za njihovo ublažavanje.

Nadležni svih proteklih godina objašnjavaju da su nam neophodni penali za prevremeno penzionisanje jer u proseku radnici, koji ranije napuštaju radno mesto, duže primaju penziju. To znači, da će primiti veći broj penzija i ukupno više novca u odnosu na osiguranike koji odu u starosnu penziju nakon što navrše opštu starosnu granicu, a pritom su imali istu dužinu staža i visinu zarada i doprinosa tokom osiguranja.

PROČITAJTE JOŠ: Bez dana staža u penziju?

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić objašnjava da je sistem aktuarskih penala u Srbiji solidno uređen i zasada ga ne bi trebalo menjati.

- Njihovo ukidanje ne bi bilo pravično jer bi se na taj način nagradili oni koji su ranije otišli u penziju, na račun onih koji su radili do kraja radnog veka. U budućnosti bi moglo da se razmotri da se uvedu i aktuarske nagrade za one koji rade duže i nakon 65. godine, jer će oni u proseku primiti manji broj penzija - kaže naš sagovornik.

S druge strane, u Ministarstvu rada je, tvrde, ovo pitanje stalno aktuelno, ali i posledice koje bi eventualne izmene u načinu ostvarivanja ovog prava imale na politiku destimulisanja ranijeg penzionisanja, uvećanje broja korisnika penzija i finansijsku održivost penzijskog i invalidskog osiguranja.

- Eventualno ukidanje aktuarskih penala ili njihova primena do 65. godine starosti povećala bi rashode za penzije, a to bi značilo i veće transfere iz budžeta Republike penzijskom fondu - naglašava profesor. - Transferi PIO fondu su smanjeni tokom prethodnih nekoliko godina, ali su oni i dalje veliki i iznose preko 1,5 milijardi evra godišnje. Koliko je to veliki iznos vidi se po tome što je on malo manji od ukupnih investicija države u izgradnju puteva, pruga, komunalne infrastrukture, kupovinu opreme za vojsku i policiju i dr.

On objašnjava da bi veća izdvajanja za penzijski fond značila da bi budžet imao manje sredstava za javne investicije, obrazovanje ili za pomoć drugim siromašnim ljudima. Ovaj način obračuna penzionih čekova postoji u zemljama u kojima postoji mogućnost da se ček prima i pre nego što se ispuni starosna granica. Kod većine se primenjuju do kraja života osiguranika.

Mihajlo Radović, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, smatra da penali kada su već zakonom propisani da bi trebalo i da se poštuju, ali ne duže od trenutka kada dođe do ispunjenja uslova za starosnu penziju.

- Kazneni poeni su nemoralna i neustavna stvar - kaže Radović.

- Ljudi koji su toliko godina izdvajali u PIO fond ne treba da budu sankcionisani ceo život sa 20 odsto manjom penzijom. Oni su svoju budućnost obezbeđivali kroz ondašnje propise, a sada se na njihove zarađene penzije primenjuju novi propisi. To što država ne može da im obezbedi da rade do kraja radnog veka nije problem radnika, već nadležnih.

PROČITAJTE JOŠ: Za radnike pred penziju klizno radno vreme?

BENEFICIRANI STAŽ

ODREĐENE izmene u oblasti kaznenih poena za raniji odlazak u penziju urađene su poslednjim promenama Zakona o PIO u septembru prošle godine. Tada su osiguranici koji imaju beneficirani staž dobili mogućnost da im se snizi starosna granica za odlazak sa radnog mesta. Visina penzionog čeka određuje se tako što se umanjenje obračunava za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju u odnosu na starosnu granicu utvrđenu snižavanjem. To znači da se, na primer, osiguraniku muškarcu, koji ima pravo na sniženje starosne granice za dve godine, visina starosne penzije trajno umanjuje 0,34 odsto za svaki mesec koji nedostaje do navršene 63. godine, a ne do 65 godina kako je bilo ranije.