MALIŠANI SE SUOČAVAJU SA ZLOSTAVLJANJEM: Nema dana bez nasilja nad decom

NAJVEĆI problemi sa kojima se suočavaju mališani u Srbiji, a koji su prijavljeni zaštitniku građana, jesu nasilje nad decom i među njima, inkluzivno obrazovanje, zbrinjavanje mališana sa autizmom i maloletnički brakovi, rekao je ombudsman Zoran Pašalić, predstavljajući godišnji izveštaj pred Odborom za prava deteta.

Svakog radnog dana do njega stigne po jedan slučaj nekog ugrožavanja dečjeg prava, a prošle godine imao je čak 254 predmeta vezana za mlađe od 18!

- Čak četvrtina svih pritužbi odnosila se na nasilje - kaže Pašalić. - Hitna služba zaštitnika reagovala je nedavno u jednoj beogradskoj školi, gde su zabeleženi teški oblici vršnjačkog zlostavljanja, a slične slučajeve imamo u celoj Srbiji. Deca koja odrastaju posmatrajući nasilje između roditelja, takođe su žrtve i tako ih treba tretirati. Statistika je pokazala da porodično nasilje nad muškarcima mahom vrše sinovi koji su odrastali u nasilničkoj atmosferi. Taj krug se mora zaustaviti.

Pročitajte još - Nasilje u porodici trpi 40 odsto dece

Kada je u pitanju inkluzivno obrazovanje, uglavnom se razmatra uključivanje dece sa posebnim potrebama, ali ne i sa posebnim talentima, pa su ova deca stavljena u drugi plan, smatra Pašalić. Zato talentovani odlaze iz zemlje:

- Deci su najčešće ugroženi pravo na poštovanje, na zaštitu od nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja i na održavanje odnosa sa roditeljima sa kojima ne žive. Razgovarao sam sa najmanje 100 roditelja kojima su poverena deca i koji ne shvataju da njihovi mališani pate jer im je onemogućen kontakt sa ocem ili majkom.

Mlađi od 15 godina ne smeju da upravljaju poljoprivrednim mašinama Foto Depositphotos

Na Odboru se moglo čuti da su u posebno teškom položaju oni koji odrastaju na selu, često u velikoj ekonomskoj bedi. Čak i kada ne odrastaju u bedi, otežavajuća okolnost je njihovo svakodnevno putovanje u školu, ali i obaveze koje imaju u domaćinstvu.

Prema jednom istraživanju Unicefa, u Srbiji je oko 10 odsto dece starosti od 5 do 17 godina uključeno u aktivnosti koje se klasifikuju kao dečji rad: u gradskim sredinama pet odsto, a na selu 16. Kako je više puta istakla Slavica Đukić Dejanović, ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku i predsednica Saveta za prava deteta, svako dete koje duže od dva sata radi teške fizičke poslove izloženo je najgorim oblicima dečjeg rada, a dešava se da deca ne idu u školu jer su pristigli poljoprivredni poslovi.

Pročitajte još - Mesečno 1.000 nasilnika iza rešetaka

Prošlogodišnje istraživanje "Sekons grupe" o dečjem radu u poljoprivredi, pod pokroviteljstvom Međunarodne organizacije rada, pokazalo je da je više od polovine naše dece između pet i sedamnaest godina (52,4 odsto) iz ruralnih područja angažovano na različitim poljoprivrednim poslovima. Mlađi od 15 godina čuvaju stoku ili beru voće, što je najstrože zabranjeno.

ZABRANjEN TRAKTOR I RAD U PRAŠINI

TINEJDžERI između 15 i 18 godina mogu da rade, kažu propisi, do 35 sati nedeljno, ali ne prekovremeno i ne noću. Ne smeju da budu izloženi radu u prašini ili na vrućini, ne smeju da nose veliki teret, da rade sa opasnim alatima, teškim mašinama, ispod zemlje ili pod vodom, u povećanoj buci ili da budu izloženi hemikalijama. Maloletnici od 11 ili 13 godina nikako ne smeju da voze traktor, što se neretko dešava, a katkad završava i tragično.