KOMENTAR: Pamet

DUBOKO verujem da Srbija nije najgora zemlja na svetu. Moja generacija upropastila je mlađe kreirajući estetiku beznađa da ovde života nema. Ima ga, živi se.

Možda bi o ovoj poruci akademika Vladimira Kostića mogli da razmisle mladi ljudi koji istog dana kada dobiju diplomu kupe kartu u jednom pravcu. Alarmantni su podaci prema kojima Srbiju svake godine napusti 49.000 ljudi. Njihovo školovanje košta i do 1,2 milijarde evra, a toliko izgube država i porodica kada oni odu u inostranstvo. Jedan fakultetski obrazovan čovek "košta" oko 35.000 evra, doktor elektrotehnike ili mašinstva 55.000, a jedan lekar specijalista čak 100.000.

Njima će veliki novac i dobre uslove za rad ponuditi razvijene evropske države, koje i same trpe odliv mozgova, jer njihovi stručnjaci odlaze u Ameriku. Oni će otići, mnogi nerado, ali valja živeti, a za život je potreban novac. Koji se, ma koliko se trudili, u Srbiji ne može zaraditi, bar ne onoliko koliko je potrebno za pristojan život kakav zaslužuje intelektualna elita - školovani i talentovani mladi ljudi.

Pročitajte još - PRODAJA DIPLOMA CVETA: Studirali ekonomiju, a doktorirali medicinu

Da bi čuli čuvenog Aleksu Šantića i njegovu poruku "ostajte ovdje, sunce tuđeg neba neće vas grijati ko što ovo grije mora i država da pripomogne. Da proceni koji stručnjaci su nenadoknadivi i nezamenjivi - često čujemo da uskoro neće imati ko da nas leči - da nađe način da im omogući mnogo veće zarade, da napreduju, da se usavršavaju. I da stručnost, znanje, posvećenost poslu i državi budu ispred partijske knjižice.

Jer samo takvi Srbiju mogu podići tamo gde joj je mesto, kao što su nekada, vrativši se sa školovanja, učinili Milutin Milanković, Jovan Cvijić... Tako bi i one milijarde uložene u školovanje ne samo ostale kod kuće nego bi se, zahvaljujući njihovom znanju, i umnožavale.