U Srbiji je danas nizom komemorativnih manifestacija obeležene tačno dve decenije od početka agresije NATO na SR Jugoslaviju, 24. marta 1999. godine.

Dan sećanja na stradale u NATO agresiji, biće obeležen u Nišu, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, predstavnika vojske, crkve, diplomatskog kora, građana.

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović pozvao je građane da se sutra okupe ispred Tvrđavskog mosta i odaju počast svim stradalima i da se svi setimo teških trenutaka u istoriji naše zemlje.

Kako je najavljeno, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, porodice poginulih radnika RTS-a, pomocnica ministra kulture i informisanja Slavica Trifunović, generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević i v.d. direktor Televizije Srbije Ilija Cerović, položiće sutra vence ispred spomenika "Zašto", u znak sećanja na poginule radnike RTS-a.

Poštu poginulima u NATO bombardovanju kod spomen obeležja "Glasnik sa Straževice" na brdu Straževica, odaće predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević, zamenik gradonačelnika Goran Vesić i državni zvaničnici.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić položio je cveće i na spomen-obeležje posvećeno Milici Rakić i deci stradaloj u NATO agresiji.

U Novom Sadu, Dan sećanja obeležen u kasarni Jugovićevo, a vence su položiti delagacija Novog Sada, Pokrajinske vlade, Skupštine Vojvodine, porodice pognulih pripadnika vojske.

U Kragujevcu večeras održan skup "Da se zločin ne zaboravi".

Vojnofilmski centar "Zastava film", u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom, organizovao u Beogradu projekcije filmova "Da se ne zavoravi - 20 godina od NATO agresije na SRJ".

Od 19.00 do 21.00 čas prikazani dokumentarni film "Vojska Jugoslavije u odbrani od NATO agresije" (49 min), reditelja Miluna Vučinića i Gorana Kostića i igrano-dokumentarni film "Voz" (13 min), reditelja Gorana Kostića, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Danas, pre tačno 20 godina, nakon niza spornih pokušaja i ponuda međunarodne zajednice da se reši kosovska kriza, iz baze u Avijanu poletali su prvi avioni koji su i narednih 78 dana bacali bombe po vojnim i civilnim ciljevima širom zemlje.

Vojna intervencija na SRJ počela je 24. marta oko 19.30, po naređenju tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, a vlada u Beogradu iste noći je proglasila ratno stanje.

Prvih dana, zemlju je nadletalo 70 borbenih aviona, a njihov broj se vremenom uvećavao tako da je bilo i do 400 poletanja dnevno.

Bombardovana Surdulica / Foto: Tanjug

Prema podacima stručnjaka iz Srbije, do 10. juna zabeleženo je 18.168 avio poletanja, iz NATO baze navodili su da ih je bilo 38.004, od toga 10.484 vatrenih dejstva, dok su ostalo bila izviđanja, letovi tankera, avaksa...

Napadi na SRJ vršeni su sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a neke operacije izvršavali su i bombarderi koji su poletali iz baza u Zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.

Za sve ove godine, od pojedinih zvaničnika moglo čcuti da izražavaju žaljenje zbog kolateralih žrtava, ali ne i izvinjenje, jer se intervencija alijanse i dalje karakteriše kao opravdana.

Tokom tih 78 dana uništeno je oko 50 odsto proizvodnih kapaciteta zemlje, uglavnom u Srbiji. Britanski stručnjaci su ukupnu štetu procenili na milijardu dolara, a domaći na 30 i više milijardi.

Prema domaćim podacima, stradalo je više od 2.500 ljudi, a ranjeno pet puta više.

Bombardovanje je završeno 10. juna.

Dan ranije, predstavnici VJ i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.

Te prve trupe, koje je činio 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, ušle su na KiM 12. juna.

09:58 - DAMNjANOVIĆ: NIKAD VIŠE TAKVO KRŠENjE MEĐUNARODNOG PRAVA


Poslanik Slobodarske partije Austrije (FPO) u bečkom parlamentu Nemanja Damnjanović istakao je, povodom 20. godišnjice početka NATO agresije na SR Jugoslaviju, da se takvo kršenje međunarodnog prava više nikada ne sme dogoditi.

"Danas se navršava 20 godina od početka NATO agresije na Srbiju. Voleo bih da ne moramo da pričamo o tako nečemu, ali ne smemo nikada zaboraviti nevine žrtve, kao i delovanje pojedinih političara na Zapadu, koji su kasnije priznali da se radilo o kršenju međunarodnog prava", kazao je Damnjanović Tanjugu.

On je podsetio da su se FPO i on lično oduvek zalagali za striktno poštovanje međunarodnog prava, pravdu i demokratiju.

Istakao je da međunarodno pravo mora da se poštuje, kao i da bez Srbije nije moguće rešavati pitanja na Balkanu.

"Glas Srije mora da se poštuje. Samo mirnim putem i dogovorom može se naći rešenje, a nikako vojnom silom", podvukao je Damnjanović.

10:47 - RADOJIČIĆ: NAJTUŽNIJI POČETAK PROLEĆA BIO JE 1999.


Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je danas da je 24. marta 1999. godine bio najtužniji početak proleća u istoriji Beograda i Srbije i da ni nakon 20 godina od početka NATO agresije tuga i bol za nedužno stradalim građanima ne prestaje.

"Bol, tuga i sećanje na tragediju kod nas su prisutni i dalje i nikada neće izbledeti. Dodatnu patnju izaziva i to što ni nakon 20 godina za ovaj kukavički i zločinački čin bombardovanja gradova i civilnih objekata niko nije odgovarao ni po komandnoj ni po individualnoj odgovornosti, niti je bilo čija krivica utvrđivana", rekao Radojičić.

"To je bio najtužniji početak proleća u istoriji našeg grada i naše zemlje", ocenio je Radojičić i istakao da se ni "nakon toliko godina ne može naći opravdanje zašto razorena infrastruktura grada i države nije bila dovoljna agresorima, već su se obrusili i na nedužno stanovništvo".

Kako prenosi Beoinfo, on je podsetio da su "u NATO agresiji žrtve nažalost bila i deca, kao i omladina koja je tek stasavala".

"Sećamo se trogodišnje Milice Rakić iz Batajnice, devetomesečne bebe Bojane Tošović, dvogodišnjeg Marka Simića iz Novog Pazara, petnestogodišnje Sanje Milenković, a zločinacki napad ugasio je živote i maturanata gimnazije Milana Iganjtovića i Gordane Nikolić. Stradanje dece ostavilo je nesagledive posledice na našu zemlju", rekao je beogradski gradonačelnik.

11:48 - AMBASADORI: 24.MART - DAN KADA JE DIPLOMATIJA PODBACILA

Ambasadori osam zemalja u Beogradu istakli su u zajedničkoj izjavi danas da pamte 24. mart kao dan kada je diplomatija podbacila i izrazili žaljenje zbog civilnih žrtava tokom događaja 1999. godine.

U izjavi koje su potpisali ambasadori Francuske, Nemačke, Holandije, Norveške, Velike Britanije i SAD, kao i otpravnik poslova Italije i konzul Kanade, navodi se da saučestvuju s bolom "svih onih koji su u ratovima 90-ih izgubili svoje najmilije".

Foto Tanjug

"Čuvajući uspomenu i sećanje na njih, rešeni smo da uložimo još više napora kako bismo doprineli trajnom miru i stabilnosti u regionu", navodi se u izjavi koju su potpisali Frederik Mondoloni, Tomas Šib, Henk van den Dol, Arne Bjornstad, Denis Kif, Kajl Skat, Serđo Monti i Fransoa Lavertu.

Potpisnici ove izjave danas su u Tašmajdanskom parku odali počast poginulima tokom NATO bombardovanja 1999. godine.

12:31 - LINTA: CILj NATO AGRESIJE BIO OTIMANjE NAŠE TERITORIJE

12:33 - ODATA POŠTA RADNICIMA RTS POGINULIMA U NATO AGRESIJI

Bombardovanje zgrade RTS kada je život izgubilo 16 radnika  / Foto N. Fifić

13:03 - STRAŽEVICA: OBELEŽENO 20 GODINA OD BOMBARDOVANjA

Povodom 20 godina od početka NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, na brdu Straževica, gde je na današnji dan 1999. godine pala prva bomba u Beogradu, kod spomen obeležja “Glasnik sa Straževice”, odata je pošta poginulim vojnicima i civilima tokom bombardovanja.


Vence na spomen obeležje položile su porodice pripadnika Vojske SR Jugoslavije Vlastimira Lazarevića i Vladimira Vujovića, koji su i pogunuli na tom mestu 27, odnosno 28. marta 1999. godine, ministri u Vladi Srbije Nebojša Stefanović i Aleksandar Antić, predsednik Skupštine Grada Nikola Nikodijević, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i mnogi građani.


Nakon intoniranja himne "Bože pravde" i odavanja pošte minutom ćutanja svim nastradalima u NATO agresiji 1999. godine, služen je i parastos poginulim vojnicima, policajcima i civilima tokom 78 dana bombardovanja.


Ministar Stefanović rekao je da ništa nije važnije od slobode i ništa nije skuplje od života što može da se da i istakao da su na Straževici, koja je bila jedna od prvih meta i koja je ponosna stajala kao prkos NATO agresiji, "dve porodice naučile koja je cena i videle su šta su Vladimir i Vlastimir žrtvovali za svoju zemlju da bismo mi danas bili slobodni".


"Ovde smo uvek dužni da dođemo, da bismo se setili svih ljudi, i vojnika, i policajaca, i civila koji su dali svoje živote da bi Srbija bila slobodna i da nikada ne zaboravimo njihovu žrtvu", kazao je Stefanović.

13:24 - SEĆANjE NA MILICU RAKIĆ I NASTRADALU DECU

Povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja 1999. godine, danas je u Tašmajdanskom parku u Beogradu položeno cveće na spomen-obeležje posvećeno dveojčici Milici Rakić i deci stradaloj u bombardovanju.

Cveće su položili ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

"Ako postoji čin koji oslikava bezumnost rata i težinu zločina koji je NATO počinio prema narodu Srbije, odnosno Savezne Republike Jugoslavije u agresiji 1999. godine onda je to ubistvo male Milice Rakić i ubistva dece tokom tog bezumnog čina u proleće 1999. godine", rekao je Vesić.

Spomenik na Tašmajdanu, Milica Rakić

Naveo je da je u NATO agresiji stradalo oko 2.500 ljudi, povređeno oko 6.000, a meterijalna šteta koja je naneta našoj zemlji se procenjuje između 30 i 100 milijardi američkih dolara.

"Mi smo tu danas da vodimo politiku koja će obezbediti da se našoj zemlji više nikada ne desi da bude na meti bilo koga, da imamo dovoljno snažnu i vojsku i policiju koja može da odvrati bilo koga od pomisli da može da napadne našu zemlju", rekao je Vesić.

13:25 - PROTESTNA ŠETNjA SRS

Srpska radikalna stranka (SRS) organizovala je danas, povodom 20 godina od NATO bombardovanja SRJ, protestnu šetnju čiji je početak obeležio predsednik stranke Vojislav Šešelj paljenjem zastava Evropske unije i NATO alijanse.

Pre šetnje, Šešelj je okupljenima kazao da se pre 20 godina desilo divljačko zločinačko bombardovanje srpskog naroda i ubijanje srpske dece.

Kako je rekao, NATO pakt je agresorski pakt koji je prvi put svoju zločinačku misiju iskalio nad Srbima u Republici Srpskoj i Srbiji.

"Nikada to ne smemo zaboraviti i nikada nećemo oprostiti, nikada srpskom narodu neće pasti na pamet da se učlani u tu organizaciju, da bi nas ucenjivali da napadamo druge narode", rekao je Šešelj.

Lider SRS je istakao da Srbija nema šta da traži u EU jer je većina članica Unije i članica NATO-a te dodao da su tamo koncentrisani najgori srpski neprijatelji.

"Postoji samo jedan put za Srbiju i srpski narod, a to je put na istok i integracija sa Rusijom i savez ODKB", rekao je lider radikala.

13:26 - KANCELARIJA EU: 24.MART JE BIO KRITIČAN ZA KIM I ZAPADNI BALKAN

Kancelarija EU u Prištini saopštila je danas da je 24. mart 1999. gidine bio kritičan datum za Kosovo i zapadni Balkan, jer je "tada otvoren težak period za ceo region, ali i za Evropsku uniju".

"Sada Zapadni Balkan deli težnju da se pridruži Evropskoj uniji, sa svojom misijom mira i pomirenja. Poštujemo i podržavamo današnju želju da region igra konstruktivnu ulogu u stabilnosti, sigurnosti i prosperitetu našeg kontinenta", navodi se u saopštenju, prenosi RTK na srpskom jeziku.

13:27 - POKS: SRBIJA DA ZUŽI ODGOVORNE ZA BOMBARDOVANjE


Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) smatra da država treba da pokrene postupak pred međunarodnim sudom protiv svih odgovornih za bombardovanje SRJ 1999. godine.

Predsednik POKS-a Žika Gojković u saopštenju ukazuje da ni 20 godina od zločinačke NATO agresije još niko nije odgovarao za ubijanje civila i uništavanje imovine.

Žika Gojković


"Srbija je bombardovana bez odluke Saveta bezbednosti UN i protivno međunarodnom pravu. Treba da tuži odgovorne za donošenje odluke o bombardovanju, a pre svih Bila Klintona koji snosi najveću odgovornost", poručio je Gojković.

POKS apeluje i na Ministarstvo odbrane i Centar za razminiranje da pokrenu akciju kompletnog čišćenja teritorije Srbije od zaostalih bombi iz NATO bombardovanja.

Kako navode, mnoge bombe iz 1999. godine su ostale neaktivirane i još uvek ugrožavaju zdravlje ljudi u Srbiji.

13:49 - RUSKA MISIJA: NATO NIJE IZVUKAO POUKE

Zapadne države nisu izvukle pouke iz tragedije od pre 20 godina kada je tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju bombardovao NATO, saopštila je danas stalna misija Rusije pri NATO-u.

Kako se navodi, 24. marta 1999. godine preovladalo je iskušenje da se brzom i vojnom intervencijom, a ne diplomatskim naporima reše"osetljivi međuetnički i međureligijski problemi u Jugoslaviji", čime se zaobišlo međunarodno pravo, prenosi Tas s.

"Zatim su, kao rezultat bombardovanja i raketnih napada, uništeni ključni objekti civilne infrastrukture, a civili su postali kolateralna šteta za NATO. Napad na kinesku ambasadu se ne može ni objasniti", navodi se u saopštenju.

Ruska misija naglašava da je ostao potencijalni konflikt u regionu uz problem priznavanja Kosova, kao i da potezi u Iraku i Libiji pokazuju da lekcije ovih dramatičnih dešavanja na Balkanu nisu uzete u obzir.

14:01 - ČAŽOV: NATO NAPAO SRJ NA OSNOVU NAMEŠTENOG INCIDENTA U RAČKU

Stalni predstavnik Rusije pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov izjavio je danas da je "NATO pokrenuo rat u (Saveznoj Republici) Jugoslaviji 24. marta 1999. bez podrške Saveta bezbednosti UN, a na osnovu nameštenog incidenta u selu Račak, koji su međunarodni mediji opisali kao masovno ubistvo Albanaca koje je počinila srpska vojska".

"To je bila čista provokacija, koja je iskorišćena kao izgovor za početak bombardovanja", kazao je Čižov za TAS S.

Izveštaj Vilijama Vokera o navodnom ubistvu civila u Račku, bio je jedan od glavnih povoda za NATO agresiju na našu zemlju / Foto Arhiva "Borbe"


On je rekao da su "tela boraca OVK, koji su preminuli ranije, preobučena da izgledaju kao civili, a rezultati međunarodnih forenzičkih ispitivanja sakriveni su od šire javnosti".

"Ono što je pokrenulo zapadnu vojnu inrtervenciju u (Saveznoj Republici) Jugoslaviji, a sada su o tome prestali da pričaju, bio je incident u Račku, gde čak i nije pronađena ni grobnica, već samo gomila nezakopanih tela. To je navodno bilo mesto masovnog ubistva albanskih civila", naveo je Čižov.

14:52 - GRAD STRADALNIK SEĆA SE ŽRTAVA I RAZARANjA

POVODOM Dana sećanja na poginule u NATO bombardovanju, u novosadskoj kasarni „Jugovićevo“ održan je komemorativni skup i položeni vencikraj spomen obeležja nevino stradalima.

- Vreme je da se neke stvari nazovu pravim imenom i da se jasno i nedvosmisleno stane na put raznoraznim tumačenjima tog tragičnog događaja, koji se odigrao pre dve decenije u našoj zemlji. Radi se ratnom zločinu, o NATO agresiji nad Srbijom i Crnom Gorom – rekao je gradonačelnik Miloš Vučević.

Novi Sad je bio grad stradalnik i jedna od prvih meta NATO agresije, podsetio je Vučević napominjući da je tokom 78 dana bombardovanja mnogo toga porušeno ali, kako je dodao, ono što je nenadoknadivo jeste gubitak ljudskih života.

- Moramo imati kulturu sećanja i istovremeno hrabro ići u budućnost – poručio je on i pozvao javnost na zajedničko okupljanje oko ideje da bude podignut spomenik dostojan svim poginulim Novosađanima od 1990. do 1999. godine.

Vence na spomen obeležje u krugu kasarne položile su i delegacije Pokrajinske vlade, Skupštine Vojvodine, Južno-bačkog upravnog okruga, Zavoda za zaštitu spomenika kultureNovog Sada, Rezervnih vojnih starešina i SUBNOR-a, udruženja ratnih veterana i vojnih penzionera kao i porodice poginulih pripadnika Vojske Srbije.



Novi Sad je jedan od gradova koji je pretrpeo najveća razaranja. Porušena su sva tri mosta na Dunavu a prilikom rušenja Varadinskog, 1. aprila, pogunuo je Oleg Nasov. Novosadska rafinerija bombardovana je 12 puta a srušena je i zgrada Radio-televizije Vojvodine. Z. G.

15:13 - POLITIKO O BOMBARDOVANjU SRJ

Briselski sajt Politiko u rubrici "Na današnji dan" podseća da su avioni NATO, predvođeni SAD, 24. marta 1999. započeli "kampanju bombardovanja srpskih vojnih ciljeva" u tadašnjoj SRJ.

Bombardovanje je završeno posle 10 sedmica, kada se srpska vlast saglasila da potpiše mirovni sporazum, a koji je predviđao povlačenje srpskih snaga sa Kosova i dolazak mirovnih trupa NATO.

Politiko piše da je američki Predstavnički dom 11. marta, sa 219 glasova za i 191 glasom protiv izglasao neobavezujući rezoluciju, kojom je podržan plan tadašnjeg predsednika Bila Klintona o slanju američkih vojnika na Kosovo.

Većina republikanaca se usprotivila rezoluciji, dok su pristalice predsednika tvrdile da "SAD imaju moralnu obavezu da zaustave genocidni rat koji bi mogao da izazove širi sukob".

To je bila druga velika NATO kampanja bombardovanja u istoriji Alijanse, posle one sprovedene 1995. godine u BiH, dalje navodi Politiko.

Napadi su, ističe Politiko, po prvi put izvedeni bez prethodne saglasnosti Saveta bezbednosti UN i napominje da je poznato da bi Kina i Rusija iskoristile svoje pravo veta, blokirajući tako operaciju.



U kampanji je bilo uključeno 1.000 aviona koji su izvodili napade iz baza u Italiji i Nemačkoj, kao i sa nosača aviona Teodor Ruzvelt, stacioniranog u Jadranskom moru.

Avioni NATO su imali više od 38.000 borbenih letova, a krstareće rakete ispaljivane sa američkih brodova i podmornica.

Osim "dvojice američkih pilota koji su ubijeni tokom obuke u Albaniji", NATO nije imao nijedan gubitak tokom tih 78 dana napada.

Bilo je, navodi Politiko, "nekih pogrešnih procena bombardovanja" koje su dovele do smrti izbeglih kosovskih Albanaca i srpskih civila.

Politiko podseća i da je pet preciznih američkih bombi 7. maja 1999. pogodilo kinesku ambasadu u Beogradu, usmrtivši trojicu kineskih novinara, što je dovelo do diplomatskog spora između Pekinga i Vašingtona.

Kineska ambasada u Beogradu / Foto N. Fifić


NATO snage su 12. juna stigle na Kosovo iz Makedonije, a istog dana su ruski vojnici stigli u Prištinu, što je "rezultiralo zajedničkom okupacijom", piše briselski sajt.

Uprkos mirovnim snagama, mnogi kosovski Albanci su vršili odmazdu nad, kako piše Politiko, "srpskom manjinom, primoravajući mnoge od njih da pobegnu u Srbiju".

Portal navodi da je u oktobru 2000. godine svrgnut Slobodan Milošević, koji je umro u pritvori Haškog suda u martu 2006. godine te da mu zbog smrti nije mogla biti izrečena presuda za optužbe kojima se teretio za zločine protiv čovečnosti i genocid.

15:15 - DAN SEĆANjA U JAGODINI: NATO NIJE POBEDIO

U Jagodini i Pomoravskom okrugu danas je obeležen Dan sećanja na žrtve NATO agresije, a vence su položili pripadnici Policijske uprave i Gradske organizacije SUBNOR Jagodine i minutom ćutanja odali počast poginulima.

Cveće je položeno na spomen ploču osam poginulih policajca na Kosovu u zgradi Policijske uprave i na spomenen bistu potpukovniku Vojske Jugoslavije, pripadniku 63. padobranske brigade Goranu Ostojiću u Osnovnoj školi koja nosi njegovo ime, a koji je poginuo o blizini kasarne "Košare" na srpsko albanskoj granici.

Sećanje na početak i 78 dana bombradovanja Srbije i Pomoravskog okruga, evocirao je istoričar Dejan Tanić, istakavši da NATO, i uz veliku živu silu i tehničku premoć,"nije pobedio, za Kosovo se još borimo".

"NATO agresija na Jugoslaviju je najznačajniji momenat, na pragu 21. veka, ne samo u našoj, već i u svetskoj istorijia a nastupila je kao posledica želje NATO, tada jedinog i najmoćnijeg vojnog saveza svih vremena, da definitivno učcvrsti svoju dominaciju, svetsku, globalnu", rekao je Tanić.

Bombardovanje SR Jugoslavije tada, prestavljalo je prelomnu tačku u jednom periodu kada je počeo kraj unipolarnog sveta, ocenio je Tanić dodajući da smo zemlju branili od neuporedivo jačeg neprijatelja.

On je ukazao i da odbrana Kosova još uvek traje, da je ovo pitanje i dalje otvorene i da NATO nije uspeo 1999. godina da ga reši.

SRJ je tada pokazala svu slabosti NATO pakta, koji je planirao da rat traje kratke, dodao je on i istakoa da "nije slučajno NATO bombardovao ambasadu Kine, želo je da vidi reakciju Kine".



NATO je tada testirao svet, testirao sebe, ocenio je Tanić.

U ratovima 1991-1999. godine sa područja Pomoravskog okruga poginula su 32 vojnika i osam policajaca.

U agresiji NATO, najveće razaranje u Pomoravskom okrugu, doživeli su opštine Ćuprije i Paraćin.

Područje Pomoravskog okruga, za 78 dana agresije, bombardovano je 44 puta sa 161 projektilom, sedam lica je povređeno i naneta je velika šteta privrednim i društvenim objektima, mostovima, putnoj i komunalnoj infrastrukturi.

Prema podacima Civilne zaštite za Pomoravski okrug, područje Chuprije, koja je simbol stradanja u NATO agresiji, bombardovano je 12 puta sa 60 projektila, a sam centar grada dva puta, Jagodina 14 puta sa 34 projektila, Paraćin sedam puta sa 43 projektila, Despotovac dva puta sa osam projektila, Rekovac sedam puta sa sedam projektila i Svilajnac dva puta sa dva projektila.

16:05 - NOĆNI VUKOVI ODALI POŠTU ŽRTVAMA

Ruski bajkeri "Noćni vukovi" odali su danas ispred zgrade Ambasade Srbije u Moskvi počast žrtvama NATO agresije.

Oko 200 motociklista iz Moskve i drugih gradova Rusije je pred našu ambasadu stiglo oko podneva sa srpskim i ruskim zastavama, cvećem i vencima.

Bajkeri predvođeni Aleksandrom Zaldastanovim "Hirurgom" kod ograde srpske Ambasade položili su cveće, vence, a fotografije i snimci su objavljeni na društvenim mrežama.

PROČITAJTE JOŠ: Venci i sveće u Moskvi za stradale u agresiji NATO na SRJ (FOTO)


Ambasador Srbije u Rusiji dr Slavenko Terzić je izašao pred zgradu Ambasade da zahvali motociklistima na ovom gestu, prenosi Sputnjik.

„Izražavam duboku i iskrenu zahvalnost za vaš gest, koji je izraz solidarnosti koju je ruski narod vekovima pokazivao prema Srbima i pokazuje je i danas. Sećajući se NATO agresije od pre 20 godina, koja je preduzeta mimo bilo kakvih normi medunarodnog prava, mi se sećamo i solidarnosti koju je ruski narod i tada pokazivao prema Srbiji i SRJ", rekao je ambasador.


16:19 - STEFANOVIĆ: POLICAJCI STRADALI 1999. NAJHRABRIJI DEO POLICIJE

Tokom NATO bombardovanja 1999. godine poginulo je 165 policajaca, naveo je danas u Nišu ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i istakao da su ti ljudi bili najhrabriji deo policije, koji su sa drugim kolegama pokazali koliko je važno da se brani sloboda svoje zemlje.

Stefanović je istakao da su pripadnici policije koji su nastradali za vreme bombardovanja pokazali koliko je važno za sigurnost i bezbednost građana da budu spremni da se izlože najtežim mogućim situacijama u kojima mogu da izgube i ono najvrednije - svoj život.



Ministar je u holu zgrade Policijske uprave u Nišu položio venac na spomen ploču poginulim policijskim službenicima tokom NATO bombardovanja, a pre toga rekao je novinarima da su pre 20 godina, za vreme NATO agresije na SRJ, pripadnici policije bili su jedan od ključnih oslonaca naše zemlje po pitanju bezbednosti.

"Pripadnici policije, vojske i naš narod borio se da zaštiti slobodu naše zemlje i mislim da je to bilo nešto najhrabrije i najvrednije što smo mogli da uradimo", kazao je Stefanović.

17:02 - AP O INTERVENCIJI NATO: BEOGRAD SE SEĆA, PRIŠTINA POZDRAVLjA

 Američka agencija AP ocenila je danas da 20 godina od, kako kaže, intervencije NATO da zaustavi napad Srbije na Kosovo, Beograd odaje počast žrtvama onoga što naziva agresijom, dok Priština pozdravlja to kao početak svog nacionalnog oslobađanja.

"Čvrsto suprotstavljeni stavovi dva nekadašnja ratna neprijatelja odražavaju kontinuirane tenzije oko Kosova, čije proglašenje nezavisnosti 2008. Srbija još ne priznaje", navodi agencija.

AP prenosi da su pristalice srpske krajnje desnice danas zapalili zastave NATO i Evropske unije u Beogradu, osuđujući 78-dnevno bombardovanje kojom je okončana vladavina Srbije nad teritorijom koju mnogi ovde smatraju istorijskim srcem svoje nacije.

Dodaje se da će vodeći zvaničnici Srbije prisustvovati večeras centralnoj komemorativnoj svečanosti u Nišu, dok kosovsk lideri tvrde da je vazdušna kampanja NATO donela slobodu njihovim građanima.

17:04 - PORODICA POGINULOG ROBERTA LAJČAKA POLOŽILA VENCE

Porodica poginulog pripadnika Vojske Jugoslavije, Roberta Lajčaka, polaže venac na spomenik palim ratnicima u NATO bombardovanju 1999. godine, na obeležavanju 20. godisnjice od NATO agresije.

Foto N. Živanović

18:11 - PETRIČ: BOMBARDOVANjE BILO NELEGALNO,PROBLEM KIM OD RANIJE

Bivši izaslanik EU za Kosovo, koji je učestvovao u pregovorima u Rambujeu, Volfgang Petrič istakao je danas posle podne, na diskusiji u Beču povodom 20 godina od početka NATO agresije na SRJ, da Srbija ima važnu ulogu na Zapadnom Balkanu, jer kao najveća zemlja regiona ima najveću odgovornost za sve što se desilo, ali i za budućnost.

Petrič je kazao da kosovski problem treba sagledati u celini, jer ne datira samo od NATO intervencije, već mnogo ranije, ali je dodao i da je NATO bomabrdovanje bilo nelegalno.

On je, tokom diskusije pod nazivom "20 godina od NATO bombardovanja, ima li Balkan budućnost?“, u organizaciji Austrijsko-srpskog pokreta solidarnosti u Beču, objasnio da je raspad Jugoslavije počeo oduzimanjem autonomije Kosova, a završen konferencijom u Rambujeu.


Volfgang Petrič


Ukazao je da je sporazumom Jeljcin-Milošević otvoren put ka internacinalizaciji pitanja Kosova, jer je taj dokument dozvolio dolazak posmatrača, a dalji sporazum Holbruk-Milošević je bio dalji korak ka većoj internacionalizaciji kojim je po prvi put data mogućnost NATO za nenaoružane posmatračke letove nad srpskom teritorijom.

Istorija kosovskog problema je duga, i ne počinje tek 1989. sa Miloševićem, već ranije, neposredno posle smrti Tita, kada je bilo protesta u Prištini, što je vodilo ka tome da se konflikt intenzivira“, objasnio je on.

Govoreći o Rambujeu, Petrič je ukazao da vojni deo sporazuma nije bio deo pregovora, jer je o njemu bilo moguće pregovarati samo sa vladom u Beogradu, a ne i sa kosovskim Albancima.

Prema njegovim rečima, greška je misliti da je bilo pregovora o vojnom delu, takozvanom Aneksu B.

Formulacije iz Aneksa B su preuzete iz Dejtonskog sporazuma koji je Miloševićev potpisao 1995. To nije značilo da je NATO nameravao da zaposedne Jugoslaviju“, ukazao je on.

Naveo je da je postojala potpuna transparentnost među tri glavna pregovarača, među kojima je bio i predstavnik Rusije Boris Majurski, koji je pasivno podržao vojni deo, jer se o njemu nije pregovaralo.

Petrič, koji se zajedno sa austrijskim publicistom Hanesom Hofbauerom složio da je NATO bombardovanje bilo ilegalno, jer je bilo protivno međunarodnom pravu, rekao je da je neispravna tvrdnja da su SAD planirale ovaj rat unapred.

Nisam prijatelj američkog militarizma, ali prvi koji je rekao da su propali pregovori je bio Pariz, čiji zvaničnici su dali naznaku da će sada stvar preuzeti NATO. To je za mene bilo šokirajuće, jer je Francuska bila vekovni saveznik Srba u svim ratovima“, naglasio je on dodajući da Srbija treba da se pita što im je tada vekovni prijatelj okrenuo leđa.

Bolnica "Dragiša Mišović" / Foto N. Fifić


Takođe je preneo da je srpska delegacija bila profesionalna u pregovorim, a kosovska „došla iz šume“, te da je bilo logično da je predvodi predsednik Ibrahim Rugova.

Međutim, kako je objasnio, došlo je do srećnih okolnosti da je vođenje delegacije preuzeo šef OVK, koji je morao da potpiše rasformiranje sopstvene formacije.

Bili smo svedoci scena u Rambujeu, kada je potpuno neiskusni šef OVK realizovao na šta se upušta. Zbog toga je bila potrebna tronedeljna pauza“, rekao je on.

Petrič je kazao da je Milošević, iako je delegacija Srbije dala naznake da je spremna da prihvati sporazum, odlučio da Beogard od njega odustane.

Prisetio se da je, prilikom poslednje posete pregovarača, Milošević odbio i ponudu ruskog pregovarača da se nastave pregovori.

Milošević je bio taj, koji je i pored pretnje NATO intervencije, odlučio da ne želi nove pregovore“, tvrdi on.

Podsetio je da je NATO protiv srpskih položaja intervenisao 1995. u BiH i da je to donelo mirovni sporazum, pa su povlačene paralele sa Kosovom.

Međutim, kako je konstatovao, delovalo se suprotno tome, jer se najpre pregovaralo u Rambujeu, a potom bombardovalo.

Petrič je konstatovao da su diplomatija i vojska uvek protivnici u pronalaženju rešenja, jer diplomatija želi soluciju mirnim putem, a vojska vojnim sredstvima.

Foto D. Milovanović


Hofbauer je kritikovao Petriča tvrdeći da se on upuštao u razgovore sa teroristima, i da nije stao na stranu političra u Austriji, iz redova njegove Socijaldemokratske partije, koji su bili protiv rata.

Takođe je ocenio da Srbija nije mogla da prihvati sporazum u Rambujeu zbog Aneksa B, jer to ne bi prihvatila nijedna zemlja.

Ukazao je da čak ni albanska delegacija nije želela prvobitno da potpiše, jer je Adem Demaći video da će on značiti da će Kosovo postati protektorat.

Onda je iz rukava izvučen Hašim Tači koji je prihvatio sporazum i otvorio mogućnost za podizanje najveće vojne baze SAD na tlu Evrope“, objasnio je Hofbauer.

19:37 - NATO: EVO ZAŠTO SMO VAS BOMBARDOVALI


NATO i posle 20 godina smatra da je primena sile u Jugoslaviji bez odobrenja Saveta bezbednosti UN bilo neophodna i legitimna i da je bombardovanje postiglo svoj cilj, saopštila je pres-služba Alijanse za Sputnjik

Sagovornik Sputnjika je izjavio da je NATO započeo operaciju u martu 1999. "sa ciljem da se zaustavi humanitarna katastrofa koja se tada odvijala na Kosovu".

- Ova odluka je bila doneta nakon više od godinu dana borbi na Kosovu i neuspeha međunarodnih diplomatskih napora za rešavanje konflikta. Operacija NATO-a je usledila nakon više od godinu dana intenzivnih napora UN i kontaktne grupe, čiji član je bila i Rusija, za dostizanje mirovnog rešenja - rekao je činovnik.

Po njegovim rečima, SB UN je "više puta karakterizovao kršenje ljudskih prava na Kosovu i porast broja izbeglica, prognanih iz svojih domova, kao pretnju međunarodnom miru i bezbednosti". Prema podacima Alijanse, do kraja 1998. godine više od 300 hiljada ljudi sa Kosova su napustili svoje kuće.

- Sporazumi o prekidu vatre su kršeni, dok su pregovori zašli u ćorsokak. Uzimajući u obzir porast krize primena sile NATO-a je bilo potrebna i legitimna - naveo je sagovornik.

U Alijansi smatraju i da je cilj operacije bila da se "stavi tačka na sve ratne akcije i represije protiv civila na Kosovu, da se osigura povratak izbeglica i dozvoli pristup humamnitarnim organizacijama".

- Vazdušna kampanja je postigla cilj. U junu 1999. godine Savezna republika Jugoslavija je pristala da povuče svoje snage sa Kosova. Nasilje je prekinuto i izbeglice su mogle da se vrate kući - izjavio je činovnik Alijanse.

Po njegovom mišljenju, međunarodni kontingent KFOR je kasnije "pomogao u osiguranju bezbednosti na Kosovu i u regionu u celini". 

19:50 - U BEOGRADU ODRŽAN ANTI NATO PROTEST

U Beogradu je večeras održan anti NATO protest, u organizaciji pokreta "Živim za Srbiju", inicijative "Nema predaje Kosova i Metohije" i otadžbinskog pokreta veterana, boraca sa Košara i Paštrika.

Sa skupa je poručeno da se NATO bombardovanje 1999. godine, koje je odnelo brojne ljudske žrtve, ne sme zaboraviti i da Srbiji nije mesto u toj organizaciji.

Učesnici protesta su od zgrade Generalštaba prošetali Nemanjinom i Deligradskom ulicom do ambasade Rusije, odakle su produžili do Hrama Svetog Save gde su zapalili sveće za sve stradale u bombardovanju 1999. godine.

Vikali su "Kosovo je srce Srbije" i nosili srpske zastave i transparente na kojima je pisalo "Nikad u NATO", "NATO, marš odavde", "Stop NATO fašizmu"...

Na skupu su se prikupljali potpisi za izmeštanje kancelarije NATO pakta iz Ministarstva odbrane. 

19:50 - ZAVETNICI ŠIROM SRBIJE OBELEŽILI GODIŠNjICU BOMBARDOVANjA

U više gradova širom Srbije predstavnici Srpskog sabora Zavetnici odali su danas poštu žrtvama NATO agresije na 20. godišnjicu početka bombardovanja SR Jugoslavije.

Poruka koju su ispisivali na vencima položenim u gradovima od Niša do Novog Sada glasila je: "Naš zavet je da vas večno pamtimo".

Članovi Zavetnika, navedeno je u saopštenju, posetili su i srpske enklave na KiM i donirali skromnu humanitarnu pomoć ugroženim porodicama i najmlađima u Orahovcu i Velikoj Hoči.

U Beogradu se delegacija Zavetnika poklonila žrtvama NATO agresije pred spomenikom posvećenim braniocima Otadžbine, gde je Milica Đurđević Stamenkovski poručila da "tamo gde je NATO demokratija na delu, gde su vaše baze, misije i vojska - tamo su rušeni naši manastiri i crkve, proterivane kolone ljudi, skrnavljena groblja".

"Otimate nam zemlju, a od nas zahtevate da stavimo potpis na predaju onoga što je naše, obučavate teroriste koji sebe danas nazivaju ''vojskom Kosova''. Zločince ste postavili za premijere, trgovce organima za pregovarače, narko kartel pretvarate u državu", istakla je članica Predsedništva Zavetnika i naglasila:

"Nikada niste izgovorili reč - izvinite"!

U Nišu je Jelena Đorđević ukazali da je vreme da Niš dobije ulicu sa imenom Ljiljana Spasić.

"Gađali su pijacu, bolnice i železničku stanicu. Trudnica Ljiljana Spasić je simbol stradanja i zato će Zavetnici pokrenuti peticiju da jedna ulica ponese njeno ime kao simbol nepravde koja nam je učinjena", rekla je gradska odbornica.

U Kraljevo je delegacija predvođena članom Glavnog odbora, Strahinjom Ercom, položila venac na spomenik posvećen stradalima od 1991. do 1999. godine.

Erac je podsetio na pogibiju 107 Kraljevčana i bombardovanje aerodroma Lađevci.

I u Pančevu su predstavnici zavetnika položili venac na spomenik palim borcima tokom otadžbinskih ratova i NATO agresije.

Predsednik Gradskog odbora, Slavko Radojčić rekao da se Zavetnici poklanjaju i senama poginulih radnika Rafinerije nafte i UTVE Pančevo, kao i svim civilnim žrtvama bombardovanja.

U Novom Sadu članovi Gradskog odbora Zavetnika zapalili su sveće i položili cveće stradalim žrtvama, a predsednik Gradskog odbora Sloboda Jović rekao je da je NATO u Novom Sadu, gradu-heroju, razorio infrastrukturu rušeći mostove jedan za drugim.

"Sećamo se i 25.godišnjeg momka Olega Nasova koji je poginuo na Varadinskom mostu. Ko će dati odgovor njegovom ocu - šta je Oleg bio kriv NATO paktu?!”, rekao je Jović.

Članovi Gradskog odbora u Kragujevcu podsetili su da je ovaj grad bombardovan 11 puta, više od 40 Kragujevčana je izgubilo živote, a

Sara Ranđelović je istakla da je NATO ubijao njene vršnjake koji bi danas bili zreli ljudi.

23:46 - VULOVIĆ: PROLEĆE 1999. DONELO SMRT, STRADANjE I PATNjU

Povod koji nas je okupio je veoma bolan, težak i tužan, a nismo ga birali, već nam je nametnut i ultimativno postavljen, izjavio je večeras u Domu kulture "Stari Kolašin" u Zubinom Potoku, predsednik privremenog organa Opštine Zubin Potok Srđan Vulović, povodom obeležavanja 20. godišnjice NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

"Toga dana, bez odobrenja SBUN, 19 zemalja NATO alijanse otpočelo je vazdušne napade na našu državu. Napadi su trajali 78 dana u kojima je stradalo 2.500 ljudi. Tim činom je prekršena i povelja UN, tim činom su srušeni temelji i načela međunarodnog prava. Danas, nakon dve decenije, pamtimo zvuke sirene, bombe, smrtonosne zvižduke gelera, ruševine. Ni za jedan od tih dana, ni za jednu od tih žrtvi ne sme biti zaborava", rekao je Vulović.

On je istakao da Srbija ne sme da zaboravi one koji su dali ono najdragocenije što imaju, odnosno svoje živote, za odbranu zemlje i svog naroda.

"Za 78 dana uspeli su da nam unište infrastrukturu, da poruše mostove, bolnice, škole, obdaništa. Oteli su naše Kosovo i Metohiju. Mnogo osiromašenog uranijuma i kasetnih bombi bacili su na našu zemlju. Zatrovali su nam zemlju, vazduh i vodu. Gle ironije, operacija "Milosrdni anđeo" odnela je mnogo nedužnih života, anđela koji su tek počeli da žive. Ne možemo i ne smemo da zaboravimo proleće 1999. koje tada nije budilo život, već nam je donelo, smrt, stradanje i patnju", kazao je Vulović.

Prema njegovim rečima, Srbija je zahvala svojim odbrambenim snagama, koji su uprkos sukobu sa daleko brojnijim i nadmoćnijim neprijateljem, odbili da predaju i jednu stopu zemlje.

"Prošlo je 20 godina, a mi se još oporavljamo od posledica NATO agresije. Još uvek obnavljamo ono što je porušeno, još uvek pokušavamo da zalečimo naše rane. Oprostiti ne možemo u to sam siguran. Šaljem poruku da će ova generacija, kao i sve pre i posle nas, svim snagama se boriti za mir, našu zemlju i da više u Srbiji neće biti stradanja. Živela Srbija", rekao je Vulović.