Komentar: Maja

TOKOM prethodne četiri godine policiji u Ivanjici prijavljena su tek dva slučaja porodičnog nasilja, i to od žrtve koja je, ne želeći više da trpi maltretiranje svog supruga, prošle sedmice stavila sebi omču oko vrata i okončala nesrećni život. Ovaj začuđujuć podatak, jer takav je ako samo uzmemo u obzir činjenicu da je u susednom Čačku u istoj godini zabeleženo 778 prijava za nasilje u porodici (najmanje dve prijave dnevno), govori o tome da u ivanjičkom kraju, raštrkanom po selima podno Golije i Javora, sve "cveta i miriše" od sloge i ljubavi.

PROČITAJTE JOŠ - SAMOUBISTVO KAO IZLAZ: Omčom se spasila od nasilnika

Da nije tako, dokazuje slučaj Maje Jovanović (30), majke, supruge, ćerke, sestre, komšinice, prijateljice..., koja je, po svemu sudeći, trpela udarce godinama, verovatno primajući savete "ćuti i trpi". Nesrećna žena u strahu, u zabiti, prepuštena na milost i nemilost svog nasilnika, nije više mogla da se bori protiv svih koji je nisu čuli, niti videli njene modrice, polomljenu ruku, očaj i zebnju. Sama je sebi presudila. Ili su joj presudili svi oni, celokupno društvo, pa i institucije koje su morale da vide i čuju, jer to je njihov posao?

U ivanjičkom Centru za socijalni rad pravdaju se kako su do njih stizale prijave samo za "manje razmirice i nesuglasice u braku porodice Jovanović". Zašto su lekari Doma zdravlja, konstatujući povrede na Majinom telu prošle godine, prijavili policiji nasilje u porodici? Zašto je Maja želela razvod? Zašto je njen otac prijavljivao nasilnika? Zašto je u oproštajnom pismu navodno ostavila u amanet porodici da joj muž ne bude na sahrani? Zašto joj je omča bila jedini izlaz? Zašto je ostavila šestogodišnju ćerku?

Suočena sa patnjom i bolom koje je, evidentno trpela, ona je izlaz našla u - smrti. Da li je moralo ovako da bude? Sigurno ne!