Vladika Jovan Velimirović, od dolaska na tron šabačko- valjevske eparhije, srdačno je primljen u Loznici i okolini, ne samo od sveštenstva i vernika, već i predstavnika lokalne vlasti, koje je predvodio legendarni predsednik opštine, Jovan Jovo Lečić, koji je sa episkopom, sinovcem vladike Nikolaja ostao prijatelj do smrti, seća se Aleksandar Aca Lečić, ugledni Lozničanin, sin bivšeg predsednika opštine.

Lečić kaže da se pogodilo da su u približno vreme, pre 30 godina, na čelo eparhije i opštine Loznice došla dva Jovana, vladika i njegov otac. Odmah su se upoznali, sjajno su se razumeli, odlično su sarađivali i postali, i privatno, veliki prijatelji.

To je bilo vreme jednopartijske vlasti, kako bi se moglo reći, u punom kapacitetu, a moj otac je rečima „naš vladika Jova“, stavljao svojim saradnicima do znanja da vladika mora da se poštuje, kao i naša Srpska pravoslavna crkva – priča Aleksandar Lečić. -Dobri odnosi sa SPC su se za mog oca podrazumevali.Bio je komunista, ali su njegovi i preci moje majke Mire, rođene Brčanke, bili poznati kao istinski vernici, ali i zadužbinari.Otac je tražio od „ljutih“ partijskih kadrova da, ako ništa drugo, prema Crkvi i njenim predstavnicima moraju da budu pristojni i tako je i bilo do kraja njegovog „predsednikovanja“.

Pročitajte još: PARASTOS EPISKOPU JOVANU VELIMIROVIĆU: Vladika za nezaborav


- A, vladika Jovan je, kaže Aleksandar, bio ne zna se da li lepši i markantniji, ili pametniji, miliji i jako pažljiv čovek. Moj brat Živan i ja, otac, majka, naša baka i naši prijatelji su se uvek radovali kad nam dođe u kuću, a često je bio naš gost – priča Lečić.

- Nikad on i moj otac, ni u šali, nisu došli do mimoilaženja na relaciji komunistička ideologija i naša vera, za koju smo od malih nogu znali da nas je očuvala.

Kao predsednik opštine, Jovan Lečić, odveo je tadašnjeg načelnika Generalštaba JNA, inače narodnog heroja, Petra Gračanina u Manastir Tronošu, gde su bili gosti vladike Jovana i čuvenog arhimandrita Antonija Đurđevića, koji će, kasnije, iz šešira, da izvuče ime patrijarha Pavla, čiji je bio prijatelj još iz iskušeničkih dana.Lokalna politička čaršija, blago je reći, „uzela na zub Lečića“.

- Oca su kojekakvi partijaši, uglavnom oni koji nisu iz Loznice i Jadra, „stavili na tapet“, optužujući ga „što je blizak sa popovima i što i generala vodi kod njih“ - navodi Aleksandar Lečić.-Ocu su ti napadi delovali jadno i bedno.Ubrzo se povukao sa čelne pozicije u opštini, otišao je u privredu, iz koje je i došao na tu fotelju, i više se politokom nije bavio.Umro je godinu dana pre vladike Jovana i do poslednjeg daha sa puno ljubavi je govori o „našem vladiki Jovi“.