POSEBNA jedinica Poreske uprave utvrđivaće da li postoji uvećanje imovine nekog fizičkog lica koje za nju ne može da dokaže da je stečena na zakonit način. Ukoliko se ispostavi da postoji nezakonito prihodovana imovina, osoba će morati da plati porez po stopi od 75 odsto. Ovo predviđa željno očekivan Nacrt zakona o poreklu imovine i posebnom porezu, o kojem javna rasprava uskoro počinje, saznaju "Novosti".

Pod lupom se mogu naći sva imovina i prihodi stečeni posle 1. januara 2007. godine: kuće, poslovne zgrade, garaže, zemljište, akcije, udeli u pravnim licima, vozila, plovni i vazduhoplovni objekti, ušteđevina, gotovina i druga imovinska prava.

Da li su se stekli uslovi za naplatu posebnog poreza, Poreska uprava utvrdiće metodom unakrsnog ispitivanja. Kako objašnjavaju u Ministarstvu pravde, to znači da će porediti imovinu neke osobe na početku godine, sve njene prihode i rashode, sa stanjem na kraju godine, kako bi utvrdili da li postoji razlika između uvećane imovine i prihoda koje ostvaruje, kao i da li je ta imovina nezakonito stečena.

- Naročito je bitno da je teret dokazivanja na fizičkom licu. Ono je, dakle, to koje treba da dokaže da je na zakonit način došlo do nekretnina ili pokretnosti u onom delu koji nije u skladu sa njegovim prihodima - kažu u Ministarstvu.

Pročitajte još - Mali: Nacrt zakona o poreklu imovine u završnoj fazi

Ko će se naći pod budnim okom Poreske uprave i kako će se znati ko ima sumnjive prihode?

Direktor Poreske uprave donosi godišnje smernice na osnovu analize rizika, objašnjavaju u Ministarstvu. To je poseban metod kojim poreznici sa drugim državnim organima prate tokove novca. Ukoliko se npr. primeti u jednom periodu ogroman priliv u građevinarstvu, ili, recimo, nagli porast broja novootvorenih zdravstvenih klinika, daju se smernice da poreznici provere da li se tu sliva nelegalno stečeni novac.

Osim toga, PU može po službenoj dužnosti da pokrene postupak protiv bilo kog lica koje ima naglo povećanje imovine veće od 150.000 evra. Recimo, ako su nečiji mesečni prihodi 50.000 dinara, a on kupi vilu od milion evra. Ukoliko se utvrdi da je vila zakonito prihodovana, na primer iz nasledstva ili od dobitka na lutriji, ona neće biti predmet postupka.

Poreska uprava Foto N. Fifić

Ovo je zakon za budućnost, kažu u Ministarstvu, ali će se on primenjivati za imovinu stečenu od početka 2007. Radna grupa je odabrala ovaj datum, jer je tada Poreska uprava osavremenila način rada i formirala dobre elektronske registre. S obzirom na to da oni pre 2007. nisu postojali, baš kao ni druge finansijsko-obaveštajne institucije, ovakvo utvrđivanje porekla imovine ranije nije ni bilo moguće. Iako nije uobičajeno da zakoni budu retroaktivni, Ustav Srbije ipak omogućava u članu 197 da pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo ako to nalaže opšti interes pri donošenju.

- Vlada će, na inicijativu predsednika države, predložiti Skupštini da usvoji zakon o poreklu imovine i posebnom porezu. Taj zakon nije odmazda prema političkim protivnicima, već se odnosi na sve, i na one koji su danas na vlasti i na one koji će sutra biti na vlasti, na građane i na funkcionere, jednom rečju na sve koji imaju nezakonito stečenu imovinu ili neprijavljene prihode. Ovo je zakon pravde, zakon za budućnost i za ozdravljenje društvenog sistema - kaže, za "Novosti", ministarka pravde Nela Kuburović, i dodaje da iako on nije striktno propisan Akcionim planom za poglavlje 23, Vlada je smatrala da bi njegovo donošenje trebalo da bude kruna propisa donetih u cilju sistemske borbe protiv korupcije.

Tvorci nacrta nisu se vezivali ni za raspad Jugoslavije, ni za 5. oktobar, ni za jednu promenu vlade, utvrđujući trenutak od kog je moguće ispitivati poreklo nečije imovine, već su se isključivo bazirali na tehničkim mogućnostima primene.

Pročitajte još - "Češljaće" bogatstvo političara

- Da bi zakon mogao da bude donet i da profunkcioniše u punom kapacitetu, prvo je bilo potrebno uspostaviti jaku osnovu - formirati specijalizovana tužilaštva za borbu protiv korupcije, posebna sudska i policijska odeljenja, ojačati ingerencije Agencije za borbu protiv korupcije, doneti zakone o lobiranju i o uzbunjivačima. Kruna takvog rada je Zakon o poreklu imovine - kaže ministarka.

Nela Kuburović Foto D. Milovanović

Ukoliko je neko stekao nezakonito imovinu i platio porez od 75 odsto, to ne znači da će mu sve biti oprošteno. Kada Poreska uprava završi predmet i oporezuje ga, slučaj se dostavlja javnom tužiocu, koji će oceniti da li ima elemenata krivičnog dela. Tako može da se desi da i onih preostalih 25 neoporezovanih odsto bude nekome oduzeto ukoliko javni tužilac dokaže da je to stečeno krivičnim delom.

Prvostepene postupke vodiće Poreska uprava, a oporezovani će imati mogućnost žalbe Ministarstvu finansija, kao drugostepenom organu. Kao treći stepen planirana je žalba Upravnom sudu, koji će voditi spor pune jurisdikcije. Obuke će biti organizovane i za poreske inspektore i za sudije Upravnog suda.

SLUŽBENICI ZA VEZU

JEDINICE Poreske uprave imaće pravo na uvid i pribavljanje podataka iz evidencija državnih organa, ali i svih drugih neophodnih evidencija iz kojih se mogu utvrditi podaci, kao i iz poslovnih knjiga privrednih društava. To znači, od banaka, preko katastra, do kompanija. Takođe će postojati službenici za vezu, koji će koordinisati prikupljanje potrebnih informacija između Poreske uprave i svih drugih organa, radi veće efikasnosti.