KOMENTAR: Maternji

U RUSKOM Krsturu 30 srpskih đaka dobiće šansu da uči na maternjem jeziku. Potrebna je specijalna dozvola ministra prosvete da se srpskoj deci, usred Srbije, dozvoli da uče na srpskom, a ne na rusinskom. Ova apsurdna situacija nije usamljena. Ima još Ruskih Krstura po Srbiji!

Poštujući manjinska prava, zaboravili smo na većinski narod. Imamo zakone koji manjinama omogućavaju da se na svom jeziku školuju, obraćaju institucijama, brane pred sudovima. Poslednji podaci kažu da se u vrtićima na 10 jezika nacionalnih manjina vaspitava i obrazuje 10.000 dece. Oko 45.000 osnovaca uči na 13 manjinskih jezika, a još 13.000 srednjoškolaca koristi ovu mogućnost.

I dok brinemo o manjinama, negde, u nekoj fioci, zaboravili smo na Zakon o službenoj i javnoj upotrebi jezika i pisma. Nismo zaštitili ćirilicu. Manjinska deca samo dva časa nedeljno uče srpski jezik. Zbog otpora prema srpskom, ali i loše nastave, mnogima je zvanični jezik države u kojoj žive blizak koliko i kineski.

Pročitajte još - Đaci u Ruskom Krsturu se izborili da uče na srpskom

Poslednje veliko istraživanje koje su prosvetne vlasti sprovele u Bujanovcu, Medveđi i Preševu, pokazalo je da veliki broj albanskih đaka dođe do srednje škole, a da na srpskom ne zna da kaže ni "dobar dan". Ništa bolje nije ni na severu zemlje.

Ali zato, ako se dvojica potuku i Novom Pazaru traže sudskog tumača za bosanski, jer srpski pred zakonom ne razumeju. Dok Pravni fakultet u Novom Sadu nije organizovao prijemni na mađarskom, osuđivan je za diskriminaciju, iako nastava ne postoji na mađarskom. Otvoren je i lektorat za hrvatski jezik, dok u Vukovaru ne može da opstane nijedna ćirilička tabla.

Pokazali smo da umemo da brinemo o manjinskim jezicima, pa je krajnje vreme da to znanje primenimo i na većinski, srpski.