- I kao profesor Bogoslovije, i kao episkop šabačko-valjevski, koji mi je ostavio na upravljanje tu eparhiju kao najlepše uređen vrt, i kao duhovnik, intelektualac i čovek episkop Jovan Velimirović ostaće ličnost za nezaborav - rekao je, posle parastosa povodom tri decenije od smrti bivšeg episkopa šabačko-valjevskog Jovana,episkop šabački Lavrentije (Trifunović).


Epispoku Lavrentiju sasluživali su protojerej stvarofor Stojadin Pavlović, direktor Patrijaršijske uprave SPC, arhijerejski zamenik zašački protojerej stavrofor Mirko Vilotić i protojerej Petar Bajić, namesnik loznički.


Pročitajte još: Episkop šabački Lavrentije: Treba nam više solidarnosti


- Vladika Jovan je sinovac vladike Nikolaja Velimirovića, koga su okupacione vlasti, tada kao dečaka, na samom početku Drugog svetskog rata, zajedno sa Nikolajem i patrijarhom Gavrilom Dožićem zarobili – priča protošakon dr Ljubomir Ranković, koji je deceniju i po bio đakon, sekretar i sekreta Crkvenog suda u vreme toga arhijereja.


- Posle rata bio je profesor, pa rektor Beogradske bogoslovije, a od 1960. do 1989. godine bio je na čelu tadašnje eparhije šabačko-valjevske. Jednovreme bio je i administrator eparhije zvorničko tuzlanske, posle smrti vladike Longina, gde je ostavio dubok trag u delanju na „njivi Gospodnjoj“.


Vladiku Jovana poštovali su i uvažavali svi arhijereji, uključujući tadašnjeg patrijarja Geramana, a kod vernika i sveštenstva bio je, jednostavno, omiljen da omiljeniji ne može biti, kaže prota Milan Aleksić, koji se još dobro seća, kako kaže, i strogih lekcija, i pohvala, i beseda čuvenog arhijereja SPC, koji nikad nije prekidao odnos sa svojim stricem Nikolajem.


- Bio je jako omiljen i u rodnom Leliću, gde počiva, pa su meštani kada je izabran na šabačko valjevski tron govorili da je „sad njihov Jova Nikolaja u Šapcu“ - priča prota Mirko Vilotić.


-Za njih je Nikolaj bio sinonim za episkopa.Kažu da je voleo svoj Lelić, sveto selo kako ga je još vladika Nikolaj nazvao kada je podigao spomenik svom ocu.


Protojerej stvarofor Stojadin Pavlović kaže da je „sami Bog dao eparjiji šabačko valjevskoj takvog arhijerea posle sjajnog i ničim o komunista nepotkupljivog dr Simenona Stankovića, kao što je iza njih došao i već je tri decenije na čelu eparhije, dostaojan naslednik u svemu vladika Lavrentije, čijom voljom je podeljenja nekadašnja eparhija na dva dela, šabačku i valjevsku“. ,




Glas Crkve“ uskoro pušta u štampu zbirku sjajnih beseda vladike Jovana, koje je priredio dr Ljubomir Ranković, koji je izdavačku kuću osnovao zajedno sa njim i čije se delovanja samo povećavalo kako su godine prolazile.




-Sa jednog od Sabora SPC, vladika je, sa početka, otišao jer je bilo pimedbi i od crkvenih vlasti i od državnih, komunističkih, na pisanje našeg časopisa „Glasa Crkve“ - seća se dr Ranković. -Otišao sam po njega u Patrijaršiju i do Rume je samo ćutao.Tu sam morao da ga pitam zašto ćuti na što mi je odgovorio da, eto, zbog „Glasa Crkve“, koji ja uređujem, neće biti na Saboru.Kad sam mu rekao da to ne treba da ga pogađa i da samo treba da se seti na koliko sabora nije bio njegov stric Nikolaja, nasmejao se i potapšao me.