KADA je pre sedam godina urađena istorijska operacija - transplantacija lica Amerikancu Ričardu Liju Norisu, najveći broj čestitki stigao je iz Srbije! U timu lekara koji je u bolnici Univerziteta Merilend u Baltimoru 36 sati operisao nesrećnog čoveka, ugradio mu jezik, zube, vilicu u jednom komadu i izradio mu sasvim novo lice bio je dr Branko Bojović.

Iako rođen u Americi, mladi i uspešni doktor nikada nije zaboravio svoje korene. Vrlo je, kaže, ponosan na njih. Zato je sretenjsko odlikovanje koje mu je nedavno dodelio predsednik Srbije - Zlatna medalja za zasluge - za njega ostvarenje velikog sna, da bude priznat i u zemlji svojih predaka!

- Bio sam iznenađen i presrećan u isto vreme, kada mi je stigao neočekivani poziv od generalnog sekretara predsednika Republike Srbije, gospodina Nikole Selakovića. Radovao sam se dolasku u Beograd i prihvatanju ovog odlikovanja. Velika je čast za mene lično, ali i za moju porodicu, što sam ovo priznanje dobio od Republike Srbije, zemlje iz koje potiču moji koreni - ističe u intervjuu za "Novosti" dr Bojović.

* Da li je saradnja sa našim stručnjacima i zdravstvenim ustanovama u Srbiji i bila temelj za sretenjsko priznanje?

- Jeste. Imao sam priliku i zadovoljstvo da sarađujem sa nekoliko kolega iz Srbije, među kojima su dr Miroslav Đorđević, urolog i dr Branislav Trifunović, dečji plastični hirurg, koji rade u dečjoj bolnici u Tiršovoj. Projekti su bili usmereni na oblast urologije, plastične hirurgije i dečje hirurgije. Nadam se nastavku i proširenju ove saradnje i u budućnosti.

PROČITAJTE I: Naš hirurg komšija Baraka Obame


* Da li ste posle ovog revolucionarnog zahvata učestvovali u još takvih operacija?

- Ta operacija iz 2012. godine, u sklopu Medicinskog centra Univerziteta u Merilendu, do danas se smatra jednom od najkompleksnijih i najekstenzivnijih operacija ikada urađenih, kojom su ujedno postignuti i izvanredni rezultati. Ponosan sam što sam imao priliku da budem ključan deo tima koji je uz velike napore uspešno izveo operaciju. Nisam ponavljao ovakve zahvate, ali sam imao priliku da 2016. u Massachusetts General Hospital uradim prvu genitalno-urinarnu transplantaciju muškog polnog organa. Bila je prva takva procedura u Americi, a treća u svetu. I dalje sam član tima koji se bavi ovakvim slučajevima i planiramo sledeće projekte.

DECA SU POSEBNA PRIČA * Koja vam je bila najteža operacija u karijeri? - Svakako je najteža i najzahtevnija u tehničkom smislu bila upravo pomenuta operacija potpune transplantacije lica iz 2012. godine. Međutim, kao lekar koji se bavi i dečjom plastičnom i rekonstruktivnom hirurgijom, moram priznati da ovakve operacije smatram jednako izazovnim i teškim, jer se radi o najosetljivijoj grupi pacijenata i svaki slučaj je priča za sebe.

* Kakvo je vaše mišljenje o stanju u srpskom zdravstvu, posebno hirurgiji i mikrohirurgiji, u poređenju sa SAD?

- Po svom znanju i stručnosti, srpski lekari ni po čemu ne zaostaju za lekarima iz razvijenijih zemlja, ali svakako da ulaganje u zdravstvo i savremenu opremu i tehnologiju može znatno da olakša rad i pospeši rezultate.

* Da li je poduhvat dr Bumbaširevića, koji je uspeo da prišije otkinutu ruku našoj poznatoj TV voditeljki, fascinantan i za američke uslove?

- Dr Bumbaširević je jedan od mnogobrojnih primera u zdravstvenom sistemu Srbije koji zaslužuju veliku pažnju i divljenje. Imamo dosta toga da naučimo od ovakvih ljudi, ne samo lekari u SAD već i lekari širom sveta. Poznajem dr Bumbaširevića lično i nekoliko puta sam bio njegov gost na kongresima iz mikrohirugije održanih u Beogradu. On je izuzetan čovek i svetski priznat stručnjak u oblasti mikrohirurgije, koja se još smatra relativno mladom granom medicine. Poduhvat koji je dr Bumbaširević izveo na ovoj mladoj ženi je vredan svakog divljenja. Srećna je što je imala priliku da bude u njegovim rukama.

PROČITAJTE I: Naš doktor pravi uvo od rebara!


* Govori se da imamo mlade i nadarene stručnjake. Koliko je loše što mnogi odlaze, ili i to može Srbiji da koristi?

- Potencijal i talenat koji mladi ljudi poseduju je veoma važan i značajan za Srbiju, bez obzira na to da li se oni nalaze u zemlji ili van nje. Iskreno se nadam da će njihov uspeh u bilo kom delu sveta uvek doneti velika priznanja i ponos Srbiji, i motivisati buduće generacije da napreduju i time doprinose reputaciji svoje zemlje.

* Srpski govorite odlično. Da li su vaši roditelji na tome insistirali, upućivali vas da održite veze sa domovinom?

- Srpski je moj maternji jezik, a engleski sam počeo da govorim sa četiri godine. Veliku zahvalnost i priznanje na tome mogu da odam svojoj baki koja me naučila srpski, ali i usadila ključnu stvar, a to je povezanost sa srpskim poreklom i svim tradicionalnim vrednostima koje ono podrazumeva. Rođen sam u Bafalu, Njujork, 1976. godine. Moja majka je poreklom iz Like i bavila se bankarstvom, a moj otac je iz Nikšićke župe i stomatolog je. Moja majka je u Ameriku stigla sa 15 godina, a otac u ranim tridesetim godinama. Srbiju posećujem veoma često i imam bliske kontakte sa užom i širom porodicom.


* Da li ste zadovoljni time kako funkcioniše naša dijaspora u SAD i načinom na koji je povezana sa maticom?

- Naša dijaspora u Americi je dosta jaka i aktivna, i Srbija na to može biti ponosna. Postoje brojna zalaganja, trud i uspeh u povezivanju naše dijaspore sa maticom u oblastima kulture, sporta, nauke i umetnosti. Težimo da uspostavimo kontakte i pružimo šanse mladim ljudima iz Srbije da iskuse ovdašnje prilike.

* Da li se, i u kojoj meri, menja negativna slika o Srbima? I dalje se snimaju holivudski filmovi u kojima smo glavni krivci za ratove na Balkanu.

- Medijska propaganda je rezultat političkih interesa i savremeno oružje za zadovoljavanje ciljeva najmoćnijih država sveta. Srbija nije jedina žrtva ovakvog tretmana, koji iako veoma surov, može i mora da se prevaziđe mudrim i diplomatskim delovanjem. Političke okolnosti su oduvek bile podložne promenama i smatram da će doći trenutak kada će i Srbija uspeti da promeni sliku o sebi, koja joj je nepravedno dodeljena.

POMERANjE GRANICA

* Gde trenutno radite i kakvi su vam profesionalni planovi?

- Trenutno živim i radim u Bostonu u Massachusetts General Hospital i Shriners Hospitals for Children. Moji dalji planovi su da pomeram granice medicine, posebno u okviru plastične hirurgije.