NEDAVNO sam pročitao tekst da je Srbiju za šest godina napustilo oko 600.000 ljudi. Moram priznati da sam ostao zaprepašćen. Ipak, kad god uđem u neki od kabineta na Mašinskom fakultetu, na kome i sam uspešno završavam četvrtu godinu, vidim zabrinutost u očima mladih ljudi. Gledaju programe putem kojih može da se ode za Nemačku, Sjedinjene Američke Države, Austriju... Ne krivim ih, ne vide izlaz za svoju porodicu, koja je u dugovima, žele da im pomognu da bolje žive. Jedna moja koleginica, inače odličan student, od prve godine fakulteta radi, jer prima samo državnu stipendiju, što u njenom slučaju nije dovoljno, planira da upiše master na fakultetu u Austriji i da se ne vrati. Kaže: "Jovane, nisam luda da radim za minimalac u Srbiji, kada tamo mogu duplo više da zaradim..." Tako je godinama unazad. Od nas 50, polovina studenata ode da radi u SAD.

SVE ovo me pogađa, kao mladog čoveka koji veruje da se i u Srbiji može uspeti, samo ukoliko se vredno i marljivo radi. To govorim od prve godine srednje škole. Da se razumemo, ni kod mene nije bilo sve sjajno i bajno, niti je sada. Kao i mnogi građani, i moja porodica se bori sa izvršiteljima i ostalim problemima, ali opet, pronalazimo snagu da ostanemo na ognjištu naših predaka. Kada god bih u nekom svom gostovanju govorio da želim da ostanem u Srbiji, društvo, pa i prijatelji, govorili bi mi da sam lud, naivan, glup...

PROČITAJTE I:PREDSEDNIK SPREMIO ODLIKOVANjA: Ordeni za Jerotića, Janketića, Tozovca...


MOŽDA to sve i jesam, znam da je Srbija siromašna zemlja, ali sam optimista, nadam se da će biti bolje, a da se za to bolje moramo boriti! Možda baš zato što sam i sam gladnog stomaka išao u školu. Za bolje se ne bori revolucijama, protestima, vešalima, za to bolje se bori znanjem. Znam da je tema odlaska mladih iz Srbije goruća i da će ovakav moj stav naići na nerazumevanje mnogih iz moje generacije, ali znajte da se moramo boriti da bismo nešto promenili!

ZAŠTO je važno da ostanemo u svojoj državi? Pre svega, jer je to naša dedovina, zemlja naših predaka. Šta mislite, da je njima bilo lako da se vekovima, sa puškom u ruci, bore za svoju otadžbinu? Hajdemo i mi mladi, baš zbog naših predaka, da više volimo svoju državu, da pokušamo da nešto promenimo, da je oporavimo.

Foto Ž. Knežević

Svako može sebi da da rok od dve-tri godine, pa ako ne uspe, ako se ne pronađe, lako može da ode. Strane države nas čekaju raširenih ruku, da za njih rađamo decu, da za njih radimo. Podsetio bih vas da je u Nemačkoj veliki problem mladog stanovništva, da Nemci tek u kasnim četrdesetim dobijaju decu i mislite da primaju migrante raširenih ruku iz ljubavi i tolerancije? Nije sve uvek onako kako nam se servira.

ZNAM da je mladim talentima teško, jer je ponekad velika muka otići i na takmičenje u neki drugi grad. Znam da naše škole nemaju puno para za takmičenja, ali vidim da se nešto menja. U mom gradu - Nišu, koji je za mene najlepši na svetu, oformljen je Fond za mlade talente koji pokriva putne troškove učenicima koji se takmiče.

PRE nekoliko nedelja sam pročitao vest da je 60 najboljih studenata sa medicinskih fakulteta u Srbiji dobilo stalno zaposlenje u struci, stipendije za mlade na teritoriji Grada Niša su povećane za nekoliko hiljada, gradi se Naučno-tehnološki park. Eto, konačno će mladi talenti i naučnici imati svoj prostor za istraživanje, nauku i razvoj. Oformljene su i stipendije "Mladi heroj", koje dodeljuje "Egzit fondacija" nadarenim mladim ljudima iz različitih kategorija.

KADA znamo da je pre samo 20 godina naša zemlja bila bombardovana i razrušena, onda je sve nabrojano veliki napredak. Još mnogo toga mora da se uradi, ali je napredak nemoguć ako sedimo i kukamo. Sistem mi menjamo!

KOLIKO god da je teško, postoji nešto što je mnogo važnije od novca i luksuznog života, a to je ljubav prema DOMOVINI. Jedino mi možemo korenito da promenimo sistem, a sutra i svet. Da bi sutra naša deca učila srpski, da bi sutra naša deca slavila krsnu slavu i učila o svetosavlju, da bi se nedeljom pričešćivala u crkvi u Srbiji u svom gradu, a ne negde u Nemačkoj. Ostajte ljudi, borite se, menjajte Srbiju!

ŠTA JE GOVORIO VLADIKA NIKOLAJ

DA nismo možda malo sebični? Da li želimo da Srbija jednog dana iščezne? Da li taj prokleti novac vredi više od naše istorije? Lepo je vladika Nikolaj rekao: "Gle, mi Srbi, ostavismo post, ostavismo molitvu, zaboravismo Boga, i srpska se zemlja pretvorila u pustinju, u pustinju greha i smrti. Šta je? Gde je pravda? Gde su sada Srbi? Gde je svetosavska duša srpska? Pogaziše Sveto evanđelje, crkve opusteše..."