OSIM muzičara i pevača, i glumci čije su interpretacije snimljene na nosač zvuka i slike dobijaće ubuduće nadoknadu za emitovanje i reemitovanje. Ovo predviđaju izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima, koje su se našle u skupštinskoj proceduri, i kojima je najavljen "rat" pirateriji - muzici, filmovima i knjigama na internetu i na uličnim tezgama. Sudovi će moći da plene imovinu "piratima".

Pročitajte još - MUP: Krivične prijave zbog emitovanja serija preko portala

Cilj izmena je da bolje zaštite autore i nosioce srodnih prava.

- Trajanje imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma (ploča, ce-dea, di-vi-dija) biće produžena sa 50 na 70 godina. Očekuje se da će predloženim izmenama Zakona biti znatno poboljšan i ekonomski položaj glumaca, koji su do sada bili u lošijem položaju nego interpretatori muzike - objašnjava za "Novosti" direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić.

Kako kaže, predlog zakona usklađen je sa evropskom Direktivom o sprovođenju prava intelektualne svojine.

- Njegovim donošenjem interesi autora i nosilaca autorskog i srodnih prava biće daleko bolje zaštićeni pred našim sudovima nego do sada. To će imati efekta i na borbu protiv piraterije. Prema nekim procenama, smanjenje stope piraterije za samo jedan odsto dovodi do otvaranja 1.200 novih radnih mesta. U godinama koje su pred nama Srbija bi morala da unapredi metodologiju utvrđivanja štete koju naša ekonomija trpi zbog piraterije i krivotvorenja - kaže Marić.

Zakon, na primer, predviđa da ukoliko se povreda autorskog i srodnih prava vrši na komercijalnoj osnovi, sud može da odredi privremenu meru zaplene pokretne i nepokretne imovine, kao i meru zabrane isplate novca sa računa lica protiv koga se predlaže privremena mera ("pirata"). Za to je potrebno da lice koje meru predlaže učini verovatnim da je autorsko ili srodno pravo povređeno, ili da će biti povređeno.

Kao izuzetno važnu, Marić pominje i pravnu zaštitu baza podataka i računarskih programa, a izmene i dopune omogućiće efikasnije ostvarivanje prava autora baza podataka, računarskih programa i prava proizvođača baze podataka.


Posebna pažnja poklonjena je pitanju rada organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Očekuje se da će nova rešenja povećati njihovu transparentnost i efikasnost. Sve one, bez obzira na to o kojoj vrsti prava i kom predmetu zaštite je reč, moraće na istovetan način, uz navođenje istih podataka, da izveštavaju članove o svom radu. Sve ovo trebalo bi da omogući bolji i kvalitetniji nadzor koji sprovodi Zavod za intelektualnu svojinu, koji će dobijati detaljne i lako proverljive izveštaje.

Kao jedan od uslova u pridruživanju EU, Srbija mora propise iz oblasti intelektualne svojine da usaglasi sa evropskim, podseća Marić.

BIZNIS ZA 110.000 LjUDI

KREATIVNE industrije, na koje se odnosi ovaj zakon, prosečno godišnje stvaraju oko 7,1 odsto bruto domaćeg proizvoda u Srbiji i zapošljavaju više od 110.000 ljudi.

Donošenje novog zakona pozdravili su Organizacija proizvođača fonograma Srbije i Unija diskografa Srbije, dok je SOKOJ najavio primedbe.