Bolja zaštita za sedmu silu

OBAVEZA je države da obezbedi uslove i kvalitet javnog informisanja u cilju izgradnje i jačanja modernog demokratskog društva, da podrži razvoj sistema pune zaštite medijskih radnika, istakne važnost nezavisnog i odgovornog novinarstva, unapredi dostupnost podataka u medijima i zabranu monopola. Ovo je, između ostalog, naglašeno juče, u Novom Sadu, na prvoj javnoj raspravi povodom novog Nacrta medijske strategije.

Predsednik Radne grupe za izradu medijske strategije Dejan Stojanović iz Ministarstva kulture i informisanja rekao je da se osamnaestočlana Radna grupa, sastavljena od podjednakog broja predstavnika države i medijskih udruženja, na početku izrade Nacrta, 28. juna prošle godine, suočila sa problemom nedostatka istraživanja i analiza stanja u medijima.

- Ipak, nadam se da u odnosu na prethodni dokument medijske strategije iz 2014. godine, mi sada imamo na jednom mestu kompletan prikaz trenutnog stanja i onoga kakvo želimo da proizvedemo za određeno vreme, pošto krajem godine ovaj dokument bude usvojila Vlada Srbije - rekao je Stojanović, dodavši da dokument sadrži i "polaznu osnovu za metodologiju kojom bi se pratila statistika ugroženosti i napada na novinare".

Stojanović je naglasio da je predviđeno da se posle tri godine primene ovog strateškog dokumenta na 76 stranica, napravi presek i ako bude potrebno da se on u naredne dve godine doradi.

Pročitajte još: Mediji dobijaju novu strategiju

Svoja izdvojena mišljenja o tome da država zadrži deo vlasništva u dnevnim listovima "Novosti", "Politika" i agenciji Tanjug, dvoje članova radne grupe Dragana Čabarkapa iz Sindikata novinara Srbije i Nino Brajović iz UNS-a, istakli su i juče, u Novom Sadu.

Privatizacija medija, smatra Čabarkapa, bila je loša, a posledica toga je umanjenje kvaliteta medijskih sadržaja.

Naredna javna rasprava biće održana u Nišu 22. februara, tri dana kasnije u Čačku, a u Beogradu 27. februara.

MANjINSKA GLASILA

PREDSTAVNICI nacionalnih manjina Emil Lulić i Mirko Bajić naglasili su da manjinski mediji ne mogu da opstanu bez redovne finansijske pomoći države, jer Nacionalni saveti nisu osnivači tih medija. Stoga, smatra Bajić, manjinski mediji treba da se finansiraju kao javni servisi. On je zahvalio Pokrajinskoj vladi APV jer finansira 22 manjinska lista.