DELEGACIJA iz Srbije je posetila atelje vajara Aleksandra Rukavišnjikova u Moskvi, u kome nastaje spomenik Stefanu Nemanji. Tom prilikom obišla je i livnicu u kojoj se lije spomenik utemeljivaču naše srednjovekovne države. Skoro polovina radova je već završena i izlivena u bronzi, a prvi delovi stići će u Beograd u maju.

- Svaka skulptura utiče na raspoloženje i izaziva različita osećanja - objašnjava, za “Novosti”, Rukavišnjikov. - O tome sam posebno vodio računa.

Delegacija u kojoj su bili Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Republike, Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, Andrea Radulović, zamenik predsednika Skupštine grada Beograda, Milutin Folić, gradski urbanista, Ivan Karl, gradski sekretar za kulturu, i Zoran Ivanović, vajar, upoznala je ruskog umetnika sa izabranim rešenjem za uređenje Savskog trga, na kome će centralno mesto da zauzima upravo spomenik Stefanu Nemanji.

- Dopada mi se projekat - rekao je Rukavišnjikov. - Iskreno, pribojavao sam se da neće biti izabrano najbolje rešenje, pošto je za spomenik veoma važan kontekst. Međutim, pobedničko rešenje autorskog tima iz Madrida, u kome su Mark Fenvik i Havijer Iribaren, osim što je savremeno, veoma je čisto i jezgrovito.

Zamišljeno je da se spomenik nalazi na sredini Savskog trga i da bude vidljiv i sa Trga Slavija. Postament je napukli vizantijski šlem, iz kog se pomalja vladarsko žezlo, a spolja su prikazane dve najznačajnije zadužbine Stefana Nemanje - Studenica i Hilandar. Rukavišnjikov je sa puno toplih i jakih emocija prišao novom delu. To se vidi u završenim delovima njegovog rada - fragmentarnim predstavama iz Nemanjinog života. One nisu precizne, uramljene, već podsećaju na freske u srednjovekovnim crkvama.

Vajar Stefana Nemanju ne želi da predstavi kroz sirovu snagu i kao nadmenog vladara, već da pokaže ono što je svojstveno pravoslavlju i njegovoj ličnosti - meku silu, uzdržanost i skromnost. Rukavišnjikov spomenik Stefanu Nemanji radi sa arhitektom Petrom Arsićem, dok su kao konsultanti angažovani profesor Nikolaj Muhin i umetnik i akademik Nikolaj Šumakov.

Aleksandar Rukavišnjikov


PROČITAJTE I: AUTOR VELELEPNOG MOZAIKA HRAMA NA VRAČARU: Moj unuk se zove Sava, vezan sam za Srbiju


- U Srbiji imam puno prijatelja - kaže vajar. - Srbiju sam uvek osećao kao bratsku državu, a Srbe kao braću.

Spomenik će biti postavljen ispred sadašnje železničke stanice, a umetniku je bilo najvažnije da se njegovo delo uklopi u urbanizam i duh Beograda, da ne naruši izgled starih zdanja. Kompozicijom dominira monumentalni postament, koji je u obliku naprslog vizantijskog šlema. Na tom šlemu Stefan Nemanja stoji u kontrapostu, oslonjen jednom nogom na ručicu svog žezla, dok mu je druga opuštena i odvaja se od ostatka vizantijskog šlema. Unutrašnjost šlema će biti javni prostor unutar koga će moći da se sedi, šeta i uči. U središnjem delu biće istorijskih artefakata, a posetioci će imati doživljaj kao da su ušli u pravoslavni hram.

Radovi na monumentu izvode se u ateljeu čuvenog vajara


U centru spomenika, ispod žezla, postojaće stakleni krug prečnika osam metara, ispod kojeg će biti jama duboka četiri metra. Sistemom ogledala i uz pomoć osvetljenja dobiće se utisak beskonačnog produženja tog žezla.

Rukavišnjikov rad podseća na freske u srednjovekovnim crkvama


VELIKI IZAZOV

FIGURA Stefana Nemanje bila je poseban izazov za umetnika. Nigde nisu sačuvani portreti iz njegovog zrelog perioda, već isključivo iz monaškog života, kada se predstavlja kao monah Simeon. Vajar je po svom nahođenju, ali i crtama lica Nemanjinih potomaka, vladaru podario odgovarajući lik. O boku će mu biti opasan mač, dok će mu se u rukama nalaziti hilandarski tipik i pravoslavni krst, kao simbol vere i crkve kojoj je srpski vladar bio duboko posvećen i na koju se najviše oslanjao tokom svoje vladavine.



SNAGA DUHA

UGLEDNOG ruskog umetnika Rukavišnjikova, čiji autorski potpis u Moskvi nose spomenici Visockom, Dostojevskom, Aleksandru Drugom, junacima “Majstora i Margarite”, podstakla je snaga duha Nemanje i Svetog Save. Preko rada na spomeniku upoznao je veliku istoriju i umetničku baštinu srpske srednjovekovne države. Za njega je, kako kaže, tragedija što je za čovečanstvo to blago zatureno.