SRBIJA bi mogla da dobije muzej posvećen vođi četničkog pokreta Draži Mihailoviću, sedam decenija posle njegove još uvek nerasvetljene smrti. Ideja je da se na jednom mestu sakupe lični predmeti, dokumenti i literatura posvećeni njegovoj borbi. Mesto ove postavke još nije određeno, ali je moguće da će biti na mestu gde se nalazi kuća u kojoj je Mihailović sa porodicom živeo pre rata - u Bregalničkoj 24 u Beogradu.

Pročitajte još: Bivši učitelj poklonio čiča Dražine skije Vojislavu Mihailoviću (FOTO)

Iza ove inicijatice stoji njegov unuk Vojislav Mihailović i grupa poštovalaca ravnogorske tradicije.

Vojislav Mihailović smatra da bi najbolje bilo da se napravi fond koji bi prikupio novac za otvaranje i održavanje muzeja. U njegovom nadzornom odboru bili bi ugledni akademici, profesori, vladike...

- Prema dokumentima koja su ostala sačuvana u našoj porodici, on je za kuću u Bregalničkoj podigao kredit. Posle rata ona je konfiskovana, a pre nekoliko godina kupio ju je građevinski investitor, s namerom da je sruši i na tom mestu sazida zgradu.

NEPRAVDA JOŠ TRAJE UTEMELjIVAČI budućeg muzeja ne kriju zebnju da bi njihov poduhvat mogao da naiđe na opstrukciju. - Kao što se još krije Dražin grob, kako ne bi postao mesto hodočašća, tako se možda neće dozvoliti ni pravljenje muzeja - navodi Čičin unuk. - Očekujemo smetnje. Mogli bi, recimo, da nam pošalju decu subnorovaca da protestuju, jer su ugroženi ovom akcijom. Svašta može da se očekuje, jer iako su ravnogorci zakonom izjednačeni sa partizanima, niko od njih još nije dobio boračku penziju.

Dražin unuk kaže i da je najvažnije da muzej bude osnovan, pa bilo gde:

Pročitajte još: Dražina slika rešava enigmu

- Investitor je spreman da odvoji prostor u prizemlju, koji bismo mogli da otkupimo. U slučaju da ne uspemo da se dogovorimo s njim, gledaćemo da iznajmimo neki drugi prostor. Verujem da bi mnogi Srbi želeli da vide postavku, a bilo bi interesantno i turistima. Taj deo naše prošlosti je krivotvoren, a pobednici u ratu kasnije su ispisali lažnu istoriju. U ovom muzeju bi mogli da vide i čuju istinu i da upotpune svoje znanje.

Iako je osnivanje Čičinog muzeja još samo na nivou plana, već sada je jasno da će probuditi nikad uspavane duhove srpske prošlosti. Već sama ideja reaspiruje nove polemike, uglavnom bazirane na starim argumentima.

Akademik Matija Bećković u ovoj inicijativi vidi priliku za završetak višedecenijskog sukoba partizana i četnika.

- Kod nas se uvrežio običaj da kada god neko kaže neku istinu, traži se i suprotno mišljenje. Tako su počinjale i završavale se sve dosadašnje rasprave o Ravnogorskom pokretu. U Americi postoji Muzej građanskog rata, gde su zastupljeni i Sever i Jug. Logično je da se i kod nas, gde su delovala dva antifašistička pokreta, oformi muzej gde bi oba bila ravnopravno zastupljena. Bilo bi dobro da se to desi i da tako završimo tu priču - kaže Bećković.

Predsednik SUBNOR-a Dušan Čukić, međutim, ističe da ga mogućnost osnivanja četničkog muzeja ne iznenađuje i u njoj vidi još jedan pokušaj rehabilitacije.


Foto N. Fifić Lični Dražini predmeti čuvaju se u depou BIA

- Mihailović je osuđeni ratni zločinac. Njega se odrekao i Petar Drugi i razrešio ga, kad je pozvao sve borce kraljeve vojske u otadžbini da se priključe Titu. Ne znam čemu sad služe te ideje o rehabilitaciji. Ako neko hoće da otvara privatne spomen-sobe ili muzeje, neka ih otvara. Mogu da razumem razloge porodice, ali ne i drugih ljudi - tvrdi Čukić.

Osnivanje ovakve ustanove iz sve snage pozdravlja istoričar Miloslav Samardžić, koji se duže od tri decenije bori za istinu o Draži Mihailoviću.

- On je jedna od najklevetanijih ličnosti naše istorije i dobro je da se osnuje mesto gde bi se čuvala i negovala uspomena na njega - objašnjava Samardžić. - Istina o Draži i njegovoj vojsci polako je izašla iz zaborava i danas nema zakonskih prepreka za osnivanje postavke posvećene istini o četnicima.

Istoričar Predrag Marković, potpredsednik SPS, skeptičan je prema ideji osnivanja svakog muzeja posvećenog samo jednoj ličnosti. Podseća da kod nas uspešno radi samo Muzej Nikole Tesle.

- Problem s muzejima jeste u tome što bi oni trebalo da daju integrativnu sliku prošlosti, a mi takve ustanove već imamo. Gole postavke sa predmetima ne znače ništa, a iskustvo pokazuje i da ne mogu da privuku širu publiku. Takav pokušaj je napravljen na Ravnoj gori, ali on do danas nije zaživeo.


USPOMENE NA ČIČU SAČUVAO NAROD

GRAĐU za muzej, kako ističe Vojislav Mihailović, ne bi bilo teško prikupiti.

- Na hiljade tekstova u štampi objavljeno je o Draži. Tu su i stotine knjiga o njemu i Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini, zatim pisanja vladike Nikolaja Velimirovića i Slobodana Jovanovića. U Kinoteci se čuvaju video i audio zapisi sa njegovog suđenja. Sijaset je i njegovih fotografija. Samo u Kosjeriću pronađeno je 150 njegovih slika koje su pola veka čuvane zazidane u jednoj kući - nabraja Mihailović i podseća da je po Srbiji ima dosta ljudi koji su sačuvali po nešto vezano za Dražu.

Jedna porodica iz Čačka nedavno mu je javila da je kod njih sačuvana pisaća mašina iz Glavnog štaba koju je Draža koristio i da bi je rado ustupili. Vojislav kod sebe ima i srebrnu kutiju za cigarete, koju je Draža 1937. dobio kao vojni ataše u Pragu, a na kojoj su ugravirani potpisi tadašnjeg premijera Češke Beneša i svih ministara.

U depoima BIA nalaze se Dražine lične stvari poput ručnog sata, dvogled, vojna karta, kompas, foto-aparat, olovke i penkala. Tu je i četiri para čuvenih okruglih naočara, kao i futrola za naočare, metalna muštikla, četiri pištolja, perorez i kožna torbica.