Društvo

OBELEŽAVANJE DANA SVETOG SAVE: Pesme od srca deca pevala kao slavuji (FOTO)

V.M./D.Zečević/M.Sekulović

27. 01. 2019. u 12:13

Sveti Sava, veliki srpski praznik i školska slava obeležen je, u svim hramovima i školama u lozničkom, malozvorničkom, ljubovijskom i krupanjskom kraju

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА СВЕТОГ САВЕ: Песме од срца деца певала као славуји (ФОТО)

Sveti Sava, veliki srpski praznik i školska slava obeležen je, u svim hramovima i školama u lozničkom, malozvorničkom, ljubovijskom i krupanjskom kraju.

U hramu u Malom Zvorniku bilo je posebno svečano jer su mališani poranili na liturgiju, da posle nje recituju pesme o slavnom Nemanjiću, a posle da idu na svetkovanje u svoje škole, koje slave, bez obzora što je nedelja neradni dan.

- U našu bogomolju, pored ovdašnjih vernika, dolaze i mnogi sa leve obale Drine, iz susedne nam Republike Srpske, ali i drugih delova, posebno u dane kakav je ovaj, što naše svetkovanje čini još većim, lepšim i svečanijim – priča prota Mileta Tovarević, starešina crkve u Malom Zvorniku.

Pročitajte još: DANAS SLAVIMO DAN NAŠEG NAJVEĆEG PROSVETITELjA: Srpska država večna zadužbina Svetog Save

- Recitacijama o našem prvom arhiepiskopu i prvoučitelju, Svetome Savi, oduševili su nas naši najmlađi, među kojima posebvno osmogodišnji Matija Subotić, koji je, posebno, morao da porani i da dođe sa majkom Vesnom i ocem Čedom iz dalekih Runjana.

Mališani su, kako običaji nalažu, darovani paketićima, a nisu krili zadovoljstvo zbog pohvala što su recitovali za čistu peticu.

U hramu, u Malom Zvorniku, prota Mileta Tovarević, starešina crkve, podelio je više od 200 paketića učenicima ovdašnjih škola, koji su došli da Savindan, posle škole, slave u ovdašnjoj bogomolji.

Po protinim rečima, „to je deo tradicije Crkvene opštine Mali Zvornik, koja u središtu svog delanja ima najmlađe sugrađane“.

NOVA LOZNIČKA CRKVA PREPUNA NA SVETOG SAVU

U novom lozničkom hramu, na Lagatoru, nekadašnjem imanju Vuka Karadžića, u organizaciji Nove crkvene opštine Loznice, proslavljen je Savindan.

Na slavskom slavlju bilo je najviše mališana predškolskog uzrasta, jer su njihovi stariji drugari svetkovali u svojim školama.

“Klinci“ i „klinceze“ su, kako kaže sveštenik Zoran Zoka Petrović, sjajno recitovali pesme posvećenje Svetom Savi, ali i pevali njemu u čast „kao slavuji“.

- Lepota je i divota čuti i videti ove „slike“ iz naše bogomolje i ono što su iz grla, s puno ljubavi, „slali“ naši najmlađi sugrađani – kaže sveštenik Petrović.
Za mališane je organizovano da učestvuju u čitavom slavskom obredu, koji je podrazumevao i rezanje slavskog kolača, sve uz svesrdnu pomoć sveštenika i veroučitelja iz Jadra.

SAVINDAN U PROKUPLjU: SVETI SAVA NAM JE POTREBNIJI VIŠE NEGO IKADA

Za srpski narod, Sveti Sava je večni princ, naš narodni učitelj i prosvetitelj. Sveti Sava nam je danas potrebniji više nego ikada. I nama i svetu u kojem živimo. Srpski narod treba svake godine u isto vreme, na Savindan da se preispita da li je dostojan ovog svetitelja, nije li se oglušio o njegove savete. Ove godine, kada proslavljamo veliki jubilej, 800-godišnjicu od autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, postavlja se pitanje kojim putem treba da idemo i šta nam je činiti. To je put koji vodi do carstva nebeskog - u besedi povodom praznika Svetog Save na Svetosavskoj Akademiji u Prokuplju istakao je protojerej Boban Stojković.

Milan Aranđelović, načelnik Topličkog upravnog okruga naglasio je da je srpski narod pred Bogom i pred celim svetom pokazao svoje pravo lice iako u današnje vreme ponovo preživljavamo to egzistencijalno pitanje. On je istakao da je jedan od mnogih razloga da budemo ponosni što smo Srbi, možda i najvažniji, a kako je kazao, sigurno i najčasniji, jeste što smo deo pravoslavlja.

- Svetosavlje kao takvo, predstavlja odricanje zarad pravog, pravoslavnog, plamenitog puta. Ogrnuti svetosavljem, Srbi su se izborili sa mnogim životnim teškoćama. Verujem da hrabrost koju i danas kao narod imamo, podstiče to što je duboko u našoj svesti i duši ukorenjeno, da je naše puteve utabao Sveti Sava. Kao utemeljivač obrazovanja, naučio nas je da se znanjem i pravdom najbolje možemo izboriti sa onima koji nam ne žele dobro- rekao je Aranđelović dok su svečanosti, čiji je domaćin bio upravo načelnik Topličkog upravnog okruga prisustvovali su narodni poslanik doc. dr Darko Laketić, predstavnici crkve, gradonačelnik Prokuplja Aleksandar Simonović, članovi Gradskog veća, predstavnici policije, predstavnici opština Žitorađa, Blace i Kuršumlija, direktori javnih preduzeća i ustanova, brojni građani Toplice.

DR MILISAVLjEVIĆU SVETOSAVSKA POVELjA

Svetosavska povelja, tradicionalno priznanje koje Toplički okrug dodeljuje najzaslužnijim pojedincima i ustanovama pripala je profesoru, dr.Milanu Milisavljeviću rodom iz Prokuplja koji živi u Beogradu za dostignuća u oblasti anatomije. Naime, kako se navodi u obrazloženju nagrade koja je dobitniku biti uručena na Svetosavskoj Akademiji u subotu uveče, ovaj vrstan stručnjak za svoj dugogodišnji rad dobio je već mnoga priznanja Grada Beograda. -Profesor, dr. Milisavljević član je mnogih lekarskih društava, ne samo u Srbiji, nego u Evropi i Americi-kazao je Milan Aranđelović načelnih Topličkog upravnog okruga.Inače, za doprinos u oblasti zdravstva, nauke, prosvete, kulture, sporta i drugih oblasti, Svetosavske pohvalnice biće dodeljene Domu zdravlja iz Žitorađa, učiteljici Jeleni Babić iz Prokuplja, Jani Dragović iz Kuršumlije i dr Mirjani Bojanić Ćirković iz Blaca.

SAVINDAN NA KOSMETU: DA SLEDIMO PUT VETOG SAVE

Dan Svetog Save prvog srpskog prosvetitelja na Kosmet obeležile su sve škole koje rade po nastavnom planu i programu Ministarstva obrazovanja Republike Srbije dok je u pravoslavim crkvama i manastirima služea sveta liturgija. Učenici su u svim školama u prisustvu gostiju organzovali svečani program koji je u svim ustanoama započeo himnom posvećenoj svetom Savi.

- Ovo je jedan veoma radostan praznik, i veoma je bitno da se ne odričemo tradicije i naših običaja - ističe Vladimir Milkić direktor škole Kralj Milutin u Gračanici dok je svečanim programom Savin dan obeležen i u školi u Lapem selu, a obeležen je i u svim obrazovnim ustanovama kao na prištinskom Univerzitetu sa privremenim seidštem u Kosovskoj Mitrovici. Domaćin slave ove godine bila je predškolska ustanova „Danica Jaramaz“ u kojoj je presečen slaski kolač a potom su dečica izvela prigodan program posvećen Svetom Savi.

Protojerej Milija Arsovićtom ovom prilikom poručio je da treba da se ponosimo imenom i sledimo put Svetog Save.

BIJELO POLjE - DELO SAVINO, TEMELjAC SRPSKE ISTORIJE

Delo Svetog Save, pre svega osnivanje autokefalne Žičke arhiepiskopije i njegova apostolska služba, je kamen temaljac srpske istorije. Ono se doživljava kao blagotvorni širenje svetlosti Savinim jevanđeljskim djelovanjem, podizanjem i ukrašavanjem novih svetinja, širenjeem prosvete, razvojem književnosti, zavođenjem reda putem pravde i zakona i u ctrkvi i državi.Istovremeno Sveti Sava je uveo svoj rod u zajednicu hrišćanskih naroda onog vremena. I to u punom dostojanstvu. Sa uređenom crkvom i državom. Sa prepoznatljicvom kulturom, likom i imenom.

Ovo je u nedelju veče na centralnoj Svetosavskoj akademiji Eparhije budimljansko-nikšićke, kojoj je u Bijelom Polju prisustvovalo nekoliko hiljada građana sabranih u hali sportova, kazao episkop budimljansko-nikšićki gospodin Jonikije.

- Bog je obdario Svetog Savu slobodom, da nas zastupa pred nebeskim prestolom, da nas rukovodi iz boljeg sveta i miluje božjom milošću. Njegov duh nas sabira, podiže i hrabri. Njegovim putem su išli najveći iz roda našega. Ne samo veliki Nemanjići, nego i Knez Lazar i Sveti Vasilije Ostroški, Karađorđe, Njegoš i Vuk, Tesla i Pupin. I Sveti vladika Nikolaj. Mitropolit Crnogorski Gavrilo Dožić, upodobio se Svetom Savi kao vitez mere i rodoljublja. U svetlu povorku Savinih izabranika nesumnjivo je stupio kosovski mučenik i mirotvorac patrijarh srpski Pavle. Svi su oni po primeru Savetog Save prineli rodu i Bogu, a neki i celom čovečanstvu, najlepše što su u svojoj duši imali-čistotu vere, srca i uma, rodoljublje i ostale božanstvene darove, zborio je episkop Joanikije.

- Nemamo pogodnijeg mesta od Bijelog Polja da bez zazora i iz punih usta srpskih reči, da onima koji znaju, a i onima koji ne znaju ili su namerno zaboravili, s odjekom, kažemo da smo najpre imali Studenicu, Đurđeve Stupove i Hilandar, kao što ih imamo i danas. Da smo najpre imali Jevanđelje dvoručnom Dijačkom veštinom prepisano ćiriličnim slovima. Jezikom našim, ondašnjim, ovde kraj Lima, u Petro-Pavlovskom hramu. Studenica, Stupovi i Hilandar su zadužbine velikog župana Stefana Nemanje. Slavom ovenčanog. Jevanđelje je zadužbina njegovog brata Humskog kneza Miroslava, čija naručena slova slavimo u miru duševnom i duhovnom, više od osam vekova. Mi smo prvo podigli manastire a onda dobili sve na svom pismu i tek onda pregnućem našeg prvog arhiepiskopa dobili samostalnosot pravoslavne crkve, kazao je u besedi akadamik Srpske akademije nauka književnik Miro Vuksanović.

- Moraju se rasterati obmane koje nas napadaju sa svih strana. Spolja, kao što se očekuje, ali i iznutra od našeg roda i soja, koji ume da rodi nesoja, kao što biva i u drugim narodima. Ali naše rane nas najviše bole. Dužnost pisaca je da upućuje na ono što je nepomerivo u datumu, trajanju i znamenju. I mrtav toliko je čudotvoran Sveti Sava toliko plodotvoran da su mu neprijatelji srpske preosveštenosti i slobode spalili mošti. Na njegov dan, ovde gdje je nastala najstarija srpska ćirilična knjiga, po srodstvu duhovnoj i bratskoj odanosti, kažem kako ne bismo imali ni pismenosti ni učenosti, ni škole, ni umetnosti, da nije bilo Svetosavskog zaveta i Svetosavske crkve. Svi naši preci, opismenili su su se manastirima, tu su osnovane naše prve škole, prve knjige vieli i čitali u crkvama a sveštenici bili prvi naši učitelji. Bez njih bi ostali u mraku. Ne bi znali ko smo, nestali bi kao narod i postali neko drugi. Zagubili bi svoj koren, rodoslovno stablo i značenje tri skupljena prsta dok držimo pero kad pišemo, kaš što ih držimo dok se krstom krstimo-besedio je akademik Vuksanović.

Na Svetosavskoj akademiji bili su i izaslanik Vlade Srbije Miroljub Radosavljević, zamenik ambasodara Ruske federacije u Crnoj Gori Sergej Bublikov, predsednik Opštine Bijelo Polje Petar Smolović, predsednik SO Bijelo Polje Abaz Dizdarević, predsednik Opštine Vrbas Milan Glušac, predsednik Opštine BeraneDragoslav Šćekić i SO Berane Novica Obradović.Bili su tu političari Andrija Mandić, Goran Danilović, Dragan Radonjić, Marko Milačić…

M. SEKULOVIĆ

SVETOSAVSKI BAL U „KUR-SALONU“ U BANjI KOVILjAČI: ZAIGRALI „KRALjEVSKO KOLO“

Svetosavski bal održan je u velikoj dvorani nedavno otvorenog renoviranog čuvenog restorana „Kur- salon“ u Banji Koviljači, koji je, u sjaju većem nego ikad, zasijao zahvaljujući Vladi Srbije, koja je za njegovo preuređenje iz temelja dala oko 200 miliona dinara.

Balove je, ranijih godina organizovalo HTP „Banja Koviljača“, a ovoga puta Specijalna bolnica „Banja Koviljača“, kojoj je država poverila na upravljanje ovo zdanje, podigniuto pre više od devet decenija, „zaštitni znak“ turizma u Jadru i Podrinju, ali i Srbiji.

Bal je počeo molitvorm koju je predvodio protojerej stavrofor Mirko Vilotić, arhijerejski zamenik Eparhije šabačke SPC, uz blagoslov vladike Lavrentije.Usledilo je pevanje pesme „Uskliknimo s ljubavlju, svetitelju Savi“ u izvođenju Crkvenog hora iz Banje Koviljače, izvođenje „Kraljevskog kola“, a potom su se smanjivale, pesme, plesovi…

Prvi put posle skoro pola veka gosti su bili obavezni da na bal dođu u prigodnoj garderobi.Najviše gostiju bilo je iz Loznice i Banje Koviljače, koje je ulaznica na balu koštala 3000 dinara, suprotno dočeku Nove godine, koji je koštao 7000 dinara, i kad je bilo malo ljudi iz lokalne sredine.

- Svečano, lepo i dostojanstveno, uz valjan kulturno – umetnički i zabavni program protekao je u „Kur salonu“, a kako bi drugačije i bilo kad je ovo kraljevsko, Kararađorđevića zdanje kao i što i i Koviljača kraljevska banja u svakom pogledu – kaže prota Mirko Vilotić.

V.Mitrić

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije