DESET direktora osnovnih i srednjih škola biće smenjeno početkom drugog polugodišta - najavio je za "Novosti" ministar prosvete Mladen Šarčević.

Bez fotelja će ostati rukovodioci škola u Vučitrnu, Ranilugu, Preševu, Aleksincu, Nišu, Požegi i četiri beogradske škole - dve u Obrenovcu i po jedne u Zemunu i Surčinu. Razlog za smenu je lažiranje broja učenika i formiranje većeg broja odeljenja nego što je zakonom propisano. Prosvetna inspekcija prethodno je utvrdila da su u ovim školama formirana odeljenja sa manje od 15 učenika, što je zakonski minimum. Fiktivno je prikazivan veći broj đaka, kako bi bili izbegnuti tehnološki viškovi. Tako su, na primer, od 25 učenika formirana dva, umesto jednog odeljenja.

PROČITAJTE JOŠ - Ministar traži smenu 28 direktora škola

- Prosvetna inspekcija proveravala je 200 škola u šest školskih uprava i pronašla je nepravilnosti u više od 30 odsto, tačnije u 73 škole. Prvih deset smena nije kraj, jer još nisu završene detaljne analize svih škola u kojima je inspekcija pronašla nepravilnosti - kaže Šarčević za naš list. - Nameravamo i da pojednostavimo proceduru oduzimanja licenci za rad sekretarima škola. Oni moraju da snose veliki deo odgovornosti, jer treba da kontrolišu rad direktora, a ne da budu saučesnici u nepravilnostima.

Kao primer ministar navodi slučaj Prve tehničke škole u Kragujevcu, gde sekretar škole u konkurs za izbor direktora nije stavio uslov da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak. Tako se bivši direktor ponovo kandidovao i dobio podršku školskog odbora.

Nepravilnosti su pronađene i u školskim upravama u Beogradu i Nišu, gde su već smenjeni savetnici zaduženi za finansijska pitanja. Oni su, prema rečima ministra Šarčevića, morali znati za lažiranje broja učenika u školama, ali su to tolerisali i nisu prijavili:

- Oni su time postali saučesnici, jer su manipulisali podacima - kaže ministar.

PROČITAJTE JOŠ - Šarčević: Smena direktora OŠ "Treći kragujevački bataljon"

Šarčević najavljuje i uvođenje elektronskog cenusa (evidencije učenika i zaposlenih u prosveti), čime će se znati gde su viškovi, gde ima koliko dece i kako da se preraspodele resursi u okviru prosvetnog sistema.


CELODNEVNA NASTAVA ČUVA RADNA MESTA

PREMA rečima ministra Šarčevića, jedno odeljenje od petog do osmog razreda "vuče" pet radnih mesta. Fingiranjem broja odeljenja nastavnici se spasavaju od spiskova prekobrojnih. On naglašava da ideja Ministarstva prosvete nije da ljudi ostaju bez posla, već da se poveća kvalitet rada, uvede celodnevna nastava, a deca tako sklone sa ulice, od droge i loših uticaja.