POSLE nekoliko godina pauze, Srbija se na početku 2019. ponovo našla među prvih 10 zemalja po broju predstavki koje su građani podneli protiv nje pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Ubedljivo najveći broj odnosio se na neprimereno dugačka suđenja.

Kada se tome dodaju dramatične brojke da smo zbog gubitka sporova pred ovim sudom lane morali na ime odštete da isplatimo 25.829.605 dinara, a od 19. septembra 2006. godine, kada je doneta prva presuda, više od dve milijarde dinara, postavlja se pitanje šta nije u redu sa srpskim pravosuđem.

U Vrhovnom kasacionom sudu objašnjavaju da postoji nekoliko razloga zbog čega sporovi dugo traju. Jedan od ključnih je to što je u poslednje četiri godine priliv predmeta alarmantan. Veći čak za oko milion na godišnjem nivou od očekivanog. Sudije mnogih beogradskih sudova završile su prošlu godinu sa po 1.000 i više predmeta u radu.


PROČITAJTE I:Nezavisno pravosuđe preduslov jake države


Ovaj priliv od 2015, kažu u VKS, nije mogao da bude savladan jer je tendencija rasta priliva nastavljena i narednih godina. Sudije su morale da rešavaju ne samo stare, već i prioritetne i hitne nove predmete. U međuvremenu, mnogi novi predmeti dospeli su u kategoriju starijih od dve godine.

Prema statistici VKS, sudovi su u 2012. imali 3,34 miliona nerešenih predmeta, a najopterećeniji su bili takođe beogradski. Da su se stvari ipak pomerile nabolje, pokazuje to što je na kraju 2017. broj pao na 1.911.086 nerešenih predmeta.

153.000 SUĐENjA DUŽIH OD DECENIJE U Srbiji prosečno postupak pred prvostepenim sudom traje 337 dana, ali je veliki broj predmeta koji taj period premašuju. U svim sudovima u državi broj nerešenih starih predmeta na dan 30. juna 2018. iznosio je, sa izvršenjima, 804.525. Od toga, više od 153.000 su predmeti stariji od 10 godina.

Takođe, u svim sudovima, u prvom polugođu 2018. godine, rešeno je više predmeta u odnosu na isti period prošle godine, iako je u sudskom sistemu bilo manje sudija. To je, smatraju sudije, rezultat bolje organizacije poslova, ali i povećanog zalaganja samih sudija i ujednačavanja sudske prakse. Međutim, problem je dalji rast priliva. Samo u prvoj polovini 2018. broj novoprimljenih predmeta dostigao je 1.040.438.

Ne treba zaboraviti ni da je u Srbiji 412 sudija manje nego što je propisao Visoki savet sudstva, uz zabranu novih izbora, koju je doneo Ustavni sud. Poseban problem je to što čak 600 sudija ima više od 60 godina i na pragu je penzije.

- Povećani priliv nije moguće savladati bez popunjavanja upražnjenih sudijskih mesta izborom novih prvostepenih sudija, ali je neophodno razmotriti i mogućnosti za angažovanje većeg broja sudijskih pomoćnika i drugog sudskog osoblja - kažu u VKS.


Rešavanje vrlo starih predmeta trebalo bi da potpomogne i Jedinstveni program za rešavanje starih predmeta VKS iz 2016. godine, čije je vremensko važenje produženo do 2020.

- Više je razloga za dugo trajanje postupaka. Pored velike opterećenosti sudova, tu su i česte izmene zakona. Bilo je perioda kada se usvajalo i po 200 zakona godišnje. U krivičnom postupku razlog mogu da budu i složenost predmeta, nedostupnost stranaka, pa možda čak i nedovoljna stručnost sudije. Ali trajanje sudskog postupka ne zavisi samo od sudije, već i od tehničke i druge opremljenosti suda. Ne zaboravite da sudije u pojedinim sudovima nemaju na raspolaganju sudnicu svakog dana, već samo dva puta nedeljno - kaže Omer Hadžiomerović, sudija Apelacionog suda i potpredsednik Društva sudija Srbije.

Omer Hadžiomerović / Foto O. Radošević


A da nemaju svi sudovi iste tehničke mogućnosti, pokazuje i Pravosudni informacioni sistem (PIS), koji je omogućio elektronsku komunikaciju između sudova i organa čiji se podaci traže u različitim vrstama sudskih postupaka (npr. matične knjige, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, MUP, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja). To je umnogome ubrzalo suđenja. Međutim, ne koriste svi sudovi jedinstvenu aplikaciju za upravljanje predmetima, niti imaju mogućnost međusobnog povezivanja.

PROČITAJTE I:Posebna odeljenja za korupciju do 200 miliona dinara

I predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac se slaže da je prvi razlog za duga suđenja prebukiranost sudija. Ali, dodaje, nije taj razlog jedini:

- Moram da primetim da je veliki broj predmeta "na veštačkom disanju". To znači da kod nas tužilaštvo ne odustaje od krivičnog gonjenja ni kada nema dovoljno dokaza, već guraju postupak do kraja ne bi li teret odgovornosti preneli na sud. Tužilaštvo konačno mora da preuzme odgovornost i da pre podizanja optužnice proceni validnost dokaza kojima raspolaže. Njihovoj odgovornosti doprineo bi i sopstveni budžet - kaže Gostiljac, i dodaje da problem prave i procesni zakoni koji omogućavaju odlaganje sporova.

Viktor Gostiljac / Foto Lj. Preradović


U Ministarstvu pravde dodaju da je dosta toga urađeno na povećanju efikasnosti srpskog pravosuđa. Na primer, broj starih predmeta je smanjen za više od 1,3 miliona, uveden je sistem za automatsko upravljanje predmetima u sve sudove i određen broj tužilaštava, uspostavljena je platforma za e-pravosuđe, pojačana je međuinstitucionalna saradnja, pojedina sudska ovlašćenja preneta su na nove pravosudne profesije (izvršitelje i notare)...

Ipak, medijacija, koja bi dala vidne rezultate, i dalje nije zaživela. Jedan od razloga verovatno je i taj što Srbi vole da se tuže. To, uostalom, pokazuje i statistika Saveta Evrope. Prema njoj, ovde se parniči svaki 31. građanin, dok se npr. u Nemačkoj ili Francuskoj parniči tek svaki 56.

Foto N. Živanović


PLjUŠTE PREDSTAVKE RADNIKA

NAJVEĆE povećanje novih predmeta odnosi se na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, navodi se u izveštaju VKS iz polovine 2018. Većina ovih predmeta obuhvata neizvršenje pravosnažnih sudskih odluka, odnosno prinudne naplate plata i doprinosa u bivšim društvenim preduzećima koja su privatizovana. Zbog insolventnosti dužnika u restrukturiranju radi privatizacije, obaveza namirenja prevaljena je na državu. Srbija je u obavezi da ovaj problem reši, jer je izgubila sporove "Kačapor protiv Srbije" i "Vlahović protiv Srbije" pred Sudom u Strazburu. Predstavke na ovu temu, međutim, i dalje pljušte.