ONE leče nas, a mi za njih nikako da nađemo lek. Srbija ima više od 1.000 izvorišta lekovite vode, gasa i blagotvornog blata, ali u mnoga, ambiciozno zamišljena, banjska lečilišta od otvaranja skoro da ni dinar nije uložen. Iz godine u godinu se najavljuje njihova prodaja, naručuju strategije i analize, ali ni danas nije sasvim jasno kakva će im sudbina biti.

Prašina se već uhvatila na sudske procese kojima se utvrđuje čije su banje. Hoće li ih sređivati država ili PIO fond. Statistika pokazuje da smo za proteklih sedam godina izgubili oko 18.000 postelja ili 43 odsto kapaciteta, a time i 3.000 radnih mesta.

Nedavno je ministar turizma Rasim Ljajić ponovo najavio da će se raditi procena vrednosti 27 banja. Cilj je da se za svaku od njih nađe najbolji model za ulaganje. Obećava da se nijedna neće prodati za manje od 60 odsto njene procenjene vrednosti. Jer, neke su ranijih godina išle na doboš za bagatelu.

Pročitajte još - Lečićemo rak kao kijavicu

Kao i prethodnih godina, nadležni čine sve, ali su rezultati zasad - skromni. Još je otvoreno pitanje hoćemo li ići za slovenačkim modelom i od rehabilitacionih praviti spa-

-centre. Stručnjaci kažu da je to pogrešan put, jer naša lečilišta imaju mnogo veći značaj od centara za ulepšavanje i opuštanje.

I dok traje to premišljanje, banje se zatvaraju. Poslednja u nizu je Brestovačka. Loše privatizacije i sumnjivi vlasnici doveli su pojedina naša lečilišta u katastrofalno stanje. Vreme je da se kaže - dosta. Vreme je da se pametno iskoristi ono što nam je na dlanu dala priroda. Ministri, zato, na posao. Kako je država na noge podigla Banju Koviljaču ili kako su sami zaposleni "izlečili" Lukovsku banju? Dakle, može se. I te kako. Ako sada ne iskoristimo ono što nam je od Boga dato, stvarno smo zreli za kolektivnu rehabilitaciju...