POPULACIONI trend odlaska mladog i radno sposobnog stanovništva iz Srbije mogao bi da ima dalekosežne negativne posledice na penzioni sistem, smatraju stručnjaci. Za sadašnji nivo penzija potrebno je da iza jednog penzionera stoji najmanje troje zaposlenih s minimalnim primanjima i poreskim obavezama, a situaciju dodatno mogu pogoršati prognoze da će u narednom periodu našu zemlju napustiti više od 25 odsto visokoobrazovanih i mladih radno sposobnih ljudi.

Ovakve prognoze su iznete u nedavnom "Galupovom" istraživanju posle liberalizacije tržišta rada u Nemačkoj, koja će dodatno otvoriti vrata ne samo za naše, već i za radnike iz ostalih država Evrope.


PROČITAJTE JOŠ:
MLADE NAUČNICE: Ponosne smo jer ćemo mnogima olakšati život

Ukoliko se predviđanja istraživanja obistine, odliv radne snage mogao bi direktno da utiče na finansijsku održivost penzionog sistema, što bi moglo dovesti i do situacije da penzije budu na nivou osnovne socijalne pomoći, upozoravaju stručnjaci.

Naime, obavezno penzijsko osiguranje, kakvo danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno kao proces u kojem trenutno zaposleni uplaćuju sredstva u penzioni fond za isplatu penzija, može da funkcioniše ako troje zaposlenih uplaćuje sredstva od kojih će se isplaćivati penzija jednog penzionera. Dakle, odnos broja penzionera i broja zaposlenih treba da bude bar 1:3.

- Drugim rečima, ako se uzme u obzir činjenica da su doprinosi za minimalnu zaradu 7.000 dinara, minimalne penzije iznose malo iznad 20.000 dinara. Poslednji podaci govore da aktuelna situacija, u kojoj manje od dva zaposlena stoje iza jednog penzionera, direktno utiče na fond za isplatu penzija. Ako trend odlaska radno sposobnog stanovništa bude u skladu s procenama i poslednjim istraživanjima, može doći do ozbiljnih problema kada je reč o isplatama penzija - objašnjava ekonomista Milan Trbojević.

Stručnjaci govore i da već duže vreme postoji potreba za izgradnjom novog penzionog sistema koji bi bio garancija za redovne mesečne isplate. Kao rešenje se pominje saradnja s velikim javnim kompanijama, odnosno "vezivanje" za kapitalnu dobit velikih javnih kompanija koje bi deo profita uplaćivale u penzioni fond. Ideja datira iz Francuske i zapadnih zemalja, i na taj način bi bilo moguće nadomestiti nedovoljan broj radnika.

Dodatni problem predstavljaju informatička ekspanzija i tehnološki napredak u svetu, kao i sve veća automatizacija proizvodnih procesa. Kompanije sa tehnološki intenzivnim procesom rada a manjim učešćem radne snage, koje ostvaruju izuzetno visoke profitne stope, trebalo bi da budu među začetnicima posebnog fonda koji bi služio kao rezerva u slučaju problema u redovnom funkcionisanju isplata penzija.


PROČITAJTE JOŠ:
Poziv davaocima krvi, deficit svih krvnih grupa

ODNOS NEKADA BIO JEDAN PREMA ŠEST

SREDINOM prošlog veka odnos broja penzionera i broja zaposlenih bio je jedan prema pet, što je idealan odnos za funkcionisanje penzijskog sistema sa tekućim finansiranjem. Početkom šezdesetih taj odnos je dostizao i jedan prema šest, ali je početkom sedamdesetih pao na jedan prema tri i po, što se održalo i osamdesetih, da bi početkom devedesetih taj odnos pao na jedan prema dva i po. Početkom ovog veka taj odnos dodatno pada.