Pre 100 godina donet zakon po kojem Srbi slave Novu godinu

Nova 2019. godina dočekana je sinoć u ponoć, a u Srbiji je tačno pre 100 godina donet zakon po kojem se stari i novi kalendar izjednačavaju i po kojem su Srbi prvi put 1920. godinu dočekali po Gregorijanskom kalendaru.

Etnolog Dragoljub Antonić za Tanjug kaže da je 10. januara 1919. donet zakon o izjednačavanju Julijanskog i Gregorijanskog kalendara, u doba Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kao i da do tada Srbi nisu koristili taj kalendar, niti su slavili Novu godinu po Gregorijanskom kalendaru.

"Mi smo se uvek držali starog kalendara i po njemu je sada 7.527. godina", kaže Antonić i dodaje da je neobična bila žurba da se već 10. januara 1919. godine donese taj zakon, iako je mir u Versaju tek potpisan 28. juna 1919. godine.

Kako navodi, nejasno je zašto se Srbija kao država pobednica u Prvom svetskom ratu odrekla svog kalendara.

"Ta žurba je bila od strane rimske kurije, to nije nikakva tajna, rimokatoličkog sedišta u Rimu i oni su po svaku cenu hteli to da nametnu i osim kalendara nametnuli su još dve stvari - latinično pismo, koje se do tada nije koristilo u Srba i himna Bože pravde je dobila dodatak", navodi Antonić.

Proslave Nove godine su kod nas počele u Jugoslaviji šezdesetih godina, kaže Antonić i dodaje da je to bilo u doba jeftinih kredita, dobrog materijalnog standarda.

Kako kaže, pre toga Srbi su slavili Božić, a pre Božića tri praznika kada su davali poklone - Detinci, Materice i Oci.

"Tada je to sve ugurano u ovo i proglašeno je da treba nešto da se nađe pod jelkom ili pod Badnjakom za Božić, a to u stvari sa verom i našom pravoslavnom tradicijom nema neke velike veze", objašnjava Antonić.

Kaže i da je neizostavna jelka u vreme dočeka Nove godine došla sa severa, iz krajeva zimzelenog drveća, a da je Deda Mraz izmišljen za potrebe Koka-kole, te da su mu dati "prerogativi" Svetog Nikole i Božić Bate.

"Sve je to izmišljeno za potrebe potrošačkog društva, ali ja nisam strog prema tome, ako već volimo da se bavimo virtuelnom stvarnošću, verujemo u Supermena, neke druge stvari, onda možemo da verujemo i u Deda Mraza", kaže Antonić.

Prema njegovim rečima, u narodu na početku prelazak na Gregorijanski kalendar nije lako prihvaćen, a Srpska pravoslavna crkva nikada nije ni prihvatila taj kalendar.

Dodao je da je 1945. godine ta Nova godina proglašena za državni praznik i dobijala su se tri slobodna dana, koja su se spajala i u januaru se dobijalo sedam slobodnih dana, što je pomoglo da se i proslava Nove godine kao praznik prihvati.

Protojerej Ljubomir Stojanović kaže da Crkva uvek nastupa tako da ne gospodari verom, već da bude pomagač radosti.

Kako kaže, smisao praznika je u tome da čovek promišlja sebe i vidi sebe i u večnosti.

"Jovan Zlatousti kaže da Hrišćani nisu ni protiv koga, niti protiv ičega, već ubeđuju svakog čoveka da se bore za jedan dan - dan nezalazni, za večni život, a onda će i ovi ostali dani biti lepi i vrlo je važno da na taj način razumemo poruku Crkve, ne kao grubo mešanje, već kao pokušaj da na smislen način služi boljitku čoveka i sveta", kaže Stojanović.

Navodi da je na našim prostorima proslava Nove godine uvedena u vreme komunizma kada je, kaže, božićni post obesmišljavan svinjokoljima, a Nova godina nametana kao ritual nove religije koja se zvala ateizam.

"Crkva strpljivo postupa, uvažavajući kulturu različitosti, imamo pravoslavne Grke, Rumune koji slave po Gregorijanskom kalendarom i mi ne sporimo ništa, već iz primera iz prošlosti pokušavamao da ne obesmislimo naše svedočenje nekim novim nametanjem", navodi Stojanović.

Kako kaže, Crkva uvažava kulturu različitosti i ne osporava čoveku pravo i dodaje da nemali broj Srba koji živi pravoslavnu tradiciju kiti jelke i poštuje i božićne običaje.

"Potrebno je uviđati kulturu različitosti, a najvažnije je deci ne uskraćivati radost", kaže Stojanović.