NACIONALNA referentna laboratorija za kontrolu mleka dobila je konačno, posle 15 godina, akreditaciju, čime je i zvanično osposobljena za superviziju kvaliteta osnovne namirnice na čitavoj teritoriji Srbije. Tačnije, kada se govori o kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti, nacionalna laboratorija imaće poslednju reč.

Reporter "Novosti" imao je priliku da obiđe laboratoriju za kontrolu mleka, a kako nam je ispričao Nenad Dolovac, direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, tokom perioda akreditacije analizirano je oko 50.000 uzoraka mleka.

- Svrha monitoringa bila je da zaista vidimo, kod svih proizvođača, kakva nam je sirovina i kakvo je mleko - kazao je Dolovac. - Pre svega treba reći da je mleko bezbedno, a ima određenih iskakanja po pitanju nekih drugih parametara, koji se tiču kvaliteta.

Kako objašnjava Dolovac, pre dobijanja akreditacije, rađeno je uporedno ispitivanje sa referentnom laboratorijom iz EU, koja se bavi istim ispitivanjima iz oblasti hrane i mleka. Tako su laboratorije iz Hrvatske i Francuske poslale "slepe" uzorke, koje su naši stručnjaci ispitivali. Sve analize su se poklopile.

- Ovo je prva laboratorija u Srbiji koja je akreditovana po novim standardima - ispričao nam je Slavoljub Stanojević, načelnik Laboratorije za bezbednost hrane i mleka. - Na kvalitet mleka može sve da utiče. Ali, rezultati koje smo mi dobili, odgovaraju onome kakav je naš stočni fond i tehnologija držanja stoke. Ima dosta prostora da se poboljša kvalitet. U Srbiji ima sigurno 200.000 gazdinstava koja drže stoku, a Holandija, recimo, ima 11.000 takvih farmi. Kod nas ima dosta malih proizvođača i tu je teško postići standard jedne industrijske farme.

AFLATOKSIN NA ČEKANjU ANALIZU mleka na aflatoksin Nacionalna laboratorija za kontrolu mleka još ne radi zvanično. Postoje tehnički kapaciteti, analize se rade, ali nisu u obimu akreditacije. - Planiramo u narednom periodu i to da prijavimo - objasnio nam je Dolovac. - Možemo da radimo, ali nismo metodu akreditovali. Treba još malo da poradimo na tome. Svakako, aflatoksin se kontroliše redovno, samo ga mi ne radimo zvanično. Njega, zasad, ispituju druge laboratorije.

Prema rečima Stanojevića, resorno ministarstvo ima ideju da sa poljoprivrednim stručnim službama, na osnovu urađenih analiza, locira farme koje imaju lošiji kvalitet mleka i da se edukativno utiče da oni to poboljšaju. Negde je loša ishrana, negde loša genetika, a možda i životinja nije u kondiciji u kakvoj bi trebalo da bude. Tu će biti, smatra on, raznih saveta, jer nadležni žele da pre početka plaćanja po osnovu kvaliteta urade dobru edukaciju.

- Suština je da se podigne kvalitet i subvencije treba da služe da se uloži u tehnologiju - ističe Stanojević. - Mali proizvođači nisu naročito konkurentni, jer samo da bi nabavio aparat za hlađenje mleka mora da izdvoji 400 ili 500 evra. Onome ko ima samo dve krave, to se ne isplati.

I dok većina građana smatra da će sada konačno znati kakvu hranu jede i pije, reklo bi se da stočare raduje što će moći da se utvrdi kakvog je kvaliteta mleko njihovih krava. Mnogi od njih bili su godinama u milosti velikih mlekara, koje su im plaćale mleko na osnovu kvaliteta i analiza, koje su oni radili. Tu je uvek bilo prostora za malverzacije. Sada će stvar biti malo drugačija.


- Klijent može da bude svako ko od laboratorije zatraži analize - objašnjava direktor Dolovac. - Da bi se postigao pravi efekat i da analizu niko ne bi mogao da ospori, potrebno je da je stočari službeno zatraže od nadležne veterinarske inspekcije. Postupak važi i u slučaju kada stočari sumnjaju u procenu mlekara. Veterinarski inspektor dolazi i uzima, ispred vlasnika, uzorak mleka koji donosi na analizu. Takav rezultat je validan i iznad njega ne postoji druga kontrola.

Evropska unija je u ovaj projekat uložila 7,8 miliona evra. Novac je izdvojen za obuku osoblja, opremanje, adaptaciju i izgradnju objekta u kompleksu Direkcije. Vrednost laboratorijske opreme, koja se sada nalazi u Direkciji i koju je donirala EU je 1,45 miliona evra. Delegacija EU, inače, krajem 2012. godine, otkazala je nabavku dela opreme u vrednosti od 1,5 miliona evra.

Slavoljub Stanojević / Nenad Dolovac


KVALITET

KOD sirovog mleka kontroliše se kvalitet, somatske ćelije, ukupan broj bakterija i higijena procesa proizvodnje, kao parametri kvaliteta hemijskog sastava, gde su proteini i mlečna mast. Radi se i ispitivanje na prisustvo antibiotika u mleku. Kod gotovih proizvoda, pasterizovanog mleka, ispituje se mikrobiološka ispravnost, opšti i posebni uslovi higijene hrane i hemijski parametri. Tu su još i pesticidi i teški metali u hrani.