Bez podrške države morali smo da stanemo

POSLEDICE upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom prvi put su uočene posle vojne akcije "Pustinjska oluja" u Zalivskom ratu 1991. godine. Utvrđeno je da je sedmina od 697 hiljada američkih vojnika koji su učestvovali u ovoj invaziji obolela od sindroma Zalivskog rata.

- U početku se nije znalo šta je uzrok potpunog gubitka koncentracije, pada kognitivnih funkcija, brzog gubitka mišićne snage, neurološke slabosti sa poremećajem kretanja, ispadanja zuba - rekla je za list "Odbrana" profesorka Branka Đurović, načelnica Odeljenja za radiološku zaštitu Vojnomedicinske akademije.

Istraživanja su pokazala da je 67 odsto dece veterana iz Zalivskog rata imalo teške urođene anomalije, koje su bile iste i kod dece u Iraku, gde je u prvoj godini bombardovanja umrlo njih 50.000.

- Ta 1991. godina je bila pokazna vežba za municiju sa osiromašenim uranijumom, a već 1995. godine upotrebljena je i u Bosni i Hercegovini, gde je ispaljeno 10.000 radioaktivnih projektila - rekla je profesorka Đurović. - Na tim lokacijama u BiH zabeležena je najveća smrtnost stanovništva.

- Posle bombardovanja Vojska SRJ nije mogla sama da iznese praćenje zdravlja ugroženih civila i vojnika. Bez obzira na naša obrazloženja, stav države je tada bio da nema materijalnih i ljudskih resursa da se praćenje posledica primene municije sa osiromašenim uranijumom nastavi. Da smo nastavili da radimo tada, danas bismo imali opipljive rezultate i ne bismo morali sada da počinjemo iz početka.

NEMA DILEME - KONTAMINIRANO

EKIPA oficira iz Centra za atomsko-biohemijsku odbranu i stručnjaci iz Instituta "Vinča" ispitali su 12 lokacija za koje je u toku rata utvrđeno da su gađane osiromašenim uranijumom. Na njima je sadržaj uranijuma bio od nekoliko desetina do 235.000 bekerela po kilogramu. Reč je o drastično povećanoj kontaminaciji, jer se osiromašeni uranijum prirodno nalazi u zemljištu svega 10 do 50 bekerela po kilogramu.