Evropske vrednosti i kako se leče

Sociolozi iz Evropske unije koji su istraživali stav javnosti o „evropskim vrednostima“ ostali su zapanjeni, jer većina anketiranih ili nije znala da odgovori šta su one, ili nije odgovorila onako kako su u Briselu očekivali. Artjom Litovčenko za beloruski portal dal.by na ovo je dodao ironičan komentar: „Normalno, jer ne postoje nikakve evropske vrednosti.“

KANONIZOVANI SPISAK Jedinstvenog spiska („kanonizovanog“) „evropskih vrednosti“ nema, iako su one kao realnost prihvaćene od Saveta Evrope i unete u Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Bez obzira na to što se „evropske vrednosti“ u političkim institucijama smatraju fundamentom na kome se grade Evropska unija i evropske integracije, postoje i brojni eksperti koji se ne slažu sa ovakvim mišljenjem i stavom.

Postoji i „autonomni“ sistem pogleda na „evropske vrednosti“. Na primer, istraživač iz Centra evropskih političkih istraživanja (Brisel) i bivši poslanik Evropskog parlamenta Majkl Emerson priznaje da su u zvaničnim dokumentima EU i Saveta Evrope vrednosti date sporadično, i predlaže sopstveni spisak od „deset evropskih vrednosnih zapovesti“ u koje je uneo: demokratiju i ljudska prava, četiri slobode – zajedničko tržište, slobodno kretanje, stanovanje i zapošljavanje građana, socijalno partnerstvo, mnogonacionalnost, negiranje nacionalizma, svetovni multikulturalizam, antitotalitarizam i antimilitarizam, ali bez pacifizma, višepolarnost spoljne i unutrašnje politike, trostruku upravu – nadnacionalnu, nacionalnu i regionalnu, otvorenost za sve evropske demokratije i stalne promene i evoluciju granica Evropske unije.

PODRŠKA PUTINU Niz istraživanja različitih zapadnih naučnih institucija izazvao je u političkim krugovima priličnu buru. Na osnovu „Evropskog socijalnog istraživanja“ objavljen je zbornik „Evropske države u dvosmernom vrednosnom prostranstvu“ a zatim je „Noje ciriher cajtung“ objavio deo istraživanja američkog istraživačkog centra „Pju“ (istraživao vezu između religije i nacionalnog identiteta u 34 države) koji je politički vrh Evropske unije postavio u vrlo tešku poziciju jer „postoji haos oko pitanja vrednosti“.

Istraživanje o tome koga podržavaju Evropljani, predsednika Rusije Vladimira Putina ili zapadne lidere, zaključilo je da, gde god ima pravoslavaca – oni podržavaju Putina. Na taj način upozorili su da NATO može imati velike probleme u Bugarskoj, Rumuniji, Grčkoj, ali i u Gruziji, Moldaviji i Srbiji, gde nekim čudom ljudi imaju iste političke vrednosti. Istraživači su dostavili rezultate po kojima većina pravoslavaca očekuje „da ih Rusija zaštiti od udara Zapada i NATO“ (69 odsto Grka, 65 odsto Rumuna, 56 odsto Bugara, 75 odsto Srba…) a ni u vezi sa drugim pitanjima javno mnenje ne podržava „evropske vrednosti“ (preko 90 odsto ispitanika odbacuje homoseksualizam i ne želi migrante u svojoj državi, pri čemu želja građana da ih NATO i SAD štite ima malu popularnost, od 25 do 31 odsto).

NEMAČKO ISTRAŽIVANjE Takođe, nemački Institut za demoskopiju Alensbah (Institut für Demoskopie Allensbach) uradio je istraživanje, naravno sa posebnim akcentom na stanje vrednosti kod Nemaca, starosti od 30 do 59 godina, oko pitanja njihovih životnih i evropskih (političkih) vrednosti. Rezultati istraživanja pokazali su veliki raskorak u odnosu na zvaničnu političku propagandu u vezi sa „evropskim vrednostima“ i „ličnim vrednostima“. Drugim rečima, ono što se iz evropskih (političkih) institucija i nevladinog sektora propagira kao „evropske vrednosti“ nisu vrednosti stanovnika država Evropske unije.

Što se tiče ličnih vrednosti, pokazalo se i da su one u suprotnosti sa „evropskim“, tj. da prava LGBT populacije nisu „ni u vidokrugu“ anketiranih, kao ni brojna druga. Za Evropljane su finansijska nezavisnost i stabilnost, zdravlje i srećan brak na vrhu vrednosne lestvice (80 odsto ispitanika), dok su političke vrednosti, kako smo naveli, marginalne. Takođe istraživanje je pokazalo i da građani iz „prve zone EU“ (Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija…) u 75 odsto slučajeva nisu spremni ni na kakvu vrstu asketizma i odricanja od „životnih zadovoljstava“ radi bilo kakvih ciljeva, pa i onih političkih. Interesantno je da čak 60 odsto ispitanika iz pomenute populacije žali što se nije više „naslađivalo životnim radostima“.

BRAK I MONOGAMIJA Mimo briselske propagande čak 80 odsto ispitanika smatra „srećan brak“ važnom vrednošću, a 62 odsto ispitanika brak smatra važnim i zbog dece. Kada se, međutim, ovo pitanje istražuje među mladima od 18 do 25 godina starosti, vidi se da o deci mašta tek polovina anketiranih, ostali su prema deci ili ravnodušni ili se smatraju mrziteljima dece.

Oko 70 odsto mladih iz EU ceni monogamiju i vernost (u vezi i braku), iako su dnevno na udaru propagande koja nameće drugačiji vrednosni obrazac. Takođe, mladi Evrope cene moralnost i poštenje kako u ličnim odnosima, tako i u širim, društvenim komunikacijama. Upravo zbog sukoba težnji za moralnim i zdravim životom i sasvim drugačije stvarnosti u Evropskoj uniji, imamo podatak da oko 43 odsto mladih pesimistički gleda na budućnost novih generacija, jer smatraju da će njihovom potomstvu biti teže i složenije da se izbore sa raznovrsnim životnim i društvenim problemima, dok samo trećina smatra da će sve biti bolje.

PROPAGANDNI IZVOZNI ARTIKAL Posle svega, jasno je da su „evropske vrednosti“ samo jedna od propagandnih tačaka koje je dobro koristiti kada treba navesti argumente, a oni ne postoje. „Evropske vrednosti“ su i izvozni „artikal“. Zbog njih se ruše države (Jugoslavija, Libija, Ukrajina…) jer ih, navodno, nisu uvažavale.

Rusko javno mnenje je posebno osetljivo na govor o „evropskim vrednostima“, jer se u toj jeci ne vidi stvarno stanje ruskog stanovništva u nekim državama Evropske unije, pre svega Pribaltiku i Poljskoj, ali i „kod evropskog druga – Ukrajine“, te ne čudi reakcija, ne samo brojnih medija na pomenuta istraživanja, već i ruskog ministra kulture Vladimira Medinskog.

Uredništvo portala pravda.ru, podstaknuto propagandom „evropskih vrednosti“ i njihovom nesaglasnošću sa aktuelnom politikom, ironično je postavilo pitanje „Evropske vrednosti – zar one postoje?“ Na sličan način reagovao je i ministar kulture Ruske Federacije koji je izrazio ubeđenje da „evropske vrednosti“ predstavljaju plod uobrazilje evropskih intelektualaca koji se bave evroatlantskom propagandom, dodajući: „Nikakve evropske vrednosti ne postoje. Postoji samo ambicija da se pod maskom ‘evropskih vrednosti’ drugim narodima nametne sopstvena vrednosna skala. Zbog toga ‘evropske vrednosti’ predstavljaju propagandnu floskulu, koju je dobro koristiti da bi se privukla pažnja javnosti.“

Možda je „evropske vrednosti“ ponajbolje analizirao Konstantin Borisov za portal zarya.lv u članku interesantnog naslova „Šta su to evropske vrednosti i kako se one leče“. Borisov piše: „Da li vam se dogodilo da čujete jedno, a vidite sasvim drugo“. Upravo se to događa sa Evropskom unijom – čujete jedno kada se govori o vrednostima, a vidite sasvim drugo. Primera je bezbroj, od bombardovanja SR Jugoslavije i otimanja Kosova i Metohije od Srbije, do Estonije i Litvanije gde u Briselu „ne vide“ „oduzimanje građanskih prava ruskom stanovništvu“ kome se ne dozvoljava obrazovanje na maternjem jeziku. Naravno, ovo nisu usamljeni primeri jer Bliski istok obiluje odsustvom „evropskih vrednosti“ u politici Evropske unije (Sirija, Irak), a šta tek reći na zatvaranje očiju na divljanje ukrajinskih neonacista?

TRADICIONALNI LEKAR ZAPADNE EVROPE Kako izlečiti obolele „evropske vrednosti“? Borisov predlaže da se pozove tradicionalni lekar Zapadne Evrope, koji ju je lečio uvek kada oboli. To je Rusija. Rusija je izlečila „evropske vrednosti“ tevtonskih vitezova Rimokatoličke crkve, Napoleona, Hitlera … Imena lekara su poznata: Kutuzov, Rajevski, Žukov, Rokosovski, Konjev, Vasilevski… Činjenica da je lečenje bilo bolno, ali uvek uspešno i da je delo ovih ruskih „lekara“ glavni doprinos razvoju evropske civilizacije, tj. njeno vraćanje u zdrave tokove. I sada je Rusija spremila moderne lekove koje ispituje u Siriji.

Lingvisti ukazuju da ovakvih floskula, kao što su „evropske vrednosti“, ima u svakom vremenu, ali naše vreme je karakteristično po inflaciji ovih besmislica. Da li se ljudi zamisle kad čuju izjave „sve civilizovane države“, „prosvećeno čovečanstvo“, „sloboda govora“, „politički konsenzus“, „prava čoveka“, „javno mnenje“, „građansko društvo“, „nacionalni interesi“… Činjenica je kada se ove sintagme izgovore ili čuju da neko vreme daju rezultat u kontekstu smisla, ali potom se preobraćaju u pustoš i besmislene klišee, jer se najčešće koriste kao parole u propagandi, a kao što je poznato, njoj nije zadatak da prenese informaciju već da ljude pokrene na akciju, a da ih pri tom ostavi u neznanju.

SIMVOL VERE „Evropske vrednosti“ u politici Evropske unije i Zapada uopšte zauzimaju posebno, da ne kažemo počasno mesto, jer su postali simvol vere (kredo), deo „evropskog (političkog) identiteta“. U „evropske vrednosti“, dakle, veruju svi zagovornici evroatlantskih itegracija i oni koji su protiv „varvarske Rusije“ i njenih saveznika.

Zato je važno sagledati imaju li Nemci, Englezi i Španci, da ne govorimo o Grcima, iste vrednosti?

Evropa je geografski pojam, a EU je samo deo te Evrope. „Evropske vrednosti“ (kako se tumače u Briselu) nisu vrednosti ni svih naroda koji su u Uniji, a da ne govorimo o narodima Centralne Evrope ili Balkana. Uzmimo, na primer, ideal slobode. Kako se on doživljava u Hrvatskoj, Nemačkoj, Poljskoj, a kako u Mađarskoj, Srbiji ili Grčkoj? Kako se doživljava nacizam u pomenutim državama? Kako se u viziju „evropskih vrednosti“ uklapaju Stepinac, Hans Ivan Merc, na jednoj strani i na drugoj Sveti Nikolaj Velimirović? Drugim rečima, kako se tumači svetost kod rimokatolika, a kako kod pravoslavaca? Ili, kako se u „evropske vrednosti“ uklapa ravnodušnost Holanđana ili Danaca prema korišćenju narkotika?

Pretpostavljamo da se pod „evropskom vrednošću“ može smatrati religiozna trpeljivost (tolerancija). Međutim, kako se tu uklapa zabrana hidžaba u Francuskoj ili izgradnja minareta uz džamije u Sloveniji? Kako se u religioznu trpeljivost uklapaju holandski crtani filmovi o islamu i muslimanima?

Ne treba imati iluzija kada je u pitanju politika verske trpeljivosti (tolerancije), kao i sam ekumenizam, koje ne treba posmatrati drugačije nego samo kao fazu konfesionalne i, na kraju krajeva, političke borbe za dominaciju Zapada nad Istokom. Praksa je pokazala da je Vatikanu lakše da prizna teoriju Darvina, nego genocid nad pravoslavnim Srbima za vreme Nezavisne države Hrvatske tokom Drugog svetskog rata.

VREDNOSTI I PRAKSA Da li je „evropska vrednost“ rešavanje konflikata bez rata, kako se to u propagandi Evropske unije tvrdi? Međutim šta ćemo sa ratom u Jugoslaviji, tj. bombardovanjem ove zemlje? Kako u mirno rešavanje konflikata upakovati agresiju Gruzije na Južnu Osetiju i podršku Evropske unije kavkaskom militarizmu? Kako tumačiti Ukrajinu, Libiju…

Naravno, postoji i evropski životni standard (kao „evropska vrednost“), ali u Evropskoj uniji su i Bugarska i Rumunija, gde tog standarda nema. Kakav je standard stanovnika Južne Italije, Grčke i Portugalije?

Da li se, kada su u pitanju „evropske vrednosti“, može osloniti na neki konkretni element ili znanje? Na primer, vrednost profesionalne karijere. Istraživanja pokazuju da je karijera (kao vrednost) bitna kod Nemaca, Holanđana i Belgijanaca, već kod Skandinavaca je sporedna, a da ne govorimo kod stanovnika Južne Evrope. Isto će proći i vrednost „ravnopravnosti polova“ ili „pravne države“. Italijani se uvek nasmeju kad neko spomene „pravnu državu“ (postoji samo na nivou ustavnih deklaracija), kao i „demokratija“ ili „građansko društvo“. Brojni su primeri u Evropskoj uniji koji jasno pokazuju da je profit važniji i od demokratije i od „vrednosti građanskog društva“. Kako se u „evropske vrednosti“ uklapa korupcija (na primer, u Italiji)?

Možemo, dakle, reći da sintagma „evropske vrednosti“ može da se koristi tokom političke borbe u skoro svim situacijama, od parlamentarne borbe do organizacije političkih progona neistomišljenika. To je sintagma koja nema stalni smisao, ali koja se može napuniti svakakvim sadržajima, u zavisnosti od konjunkture.

NOVAC I EVROPEIZAM Drugim rečima, „evropske vrednosti“ su nekakva instrukcija za „pravilnu“ organizaciju društva. Ako se bolje pogleda onaj spisak s početka teksta, najvažniji stav sakriven je na petom mestu, a to je imovina i novac (tržišna ekonomija) koji se nalaze u rukama privatnika. Sve ostalo je dekoracija, jer bez ekonomske osnove nije moguće ostvariti ni jednu zapisanu vrednost. U Evropskoj uniji novac za poštovanje „evropskih vrednosti“, dakle, treba da daju kapitalisti, vlasnici novca i kompanija.

„Evropske vrednosti“ su zbor ili sistem aksioloških maksima (vrednosnih parola) važnih za formiranje porodice, društva i države, političko-ekonomskih, pravnih i kulturnih, etičkih i drugih normi koje su zajedničke za većinu stanovnika Evrope (i zapadnog sveta), koje predstavljaju osnovu njihovog identiteta. Ideologija zasnovana na ovim vrednostima naziva se evropeizam ili evropeanizam.