NI posle dve i po godine od kada je Agencija za restituciju vratila zemunskim Jevrejima sinagogu, u kojoj je nekada služio čuveni rabin Alkalaj, oni u nju ne mogu da uđu. Tu se i dalje nalazi poznati restoran domaće kuhinje, a Jevrejska opština čeka pravosnažnu odluku Upravnog suda.

Jedinica za konfesionalnu restituciju Agencije donela je, 19. maja 2016. godine, rešenje kojim se Jevrejskoj opštini Zemun na ime naknade za imovinu oduzetu u nekadašnjoj Primorskoj 3 i 5, danas Ulici rabina Alkalaja, vraća zgrada bivše sinagoge. Odluku je potvrdilo Ministarstvo finansija kao drugostepeni organ, ali je stvar "zapela" na Upravnom sudu. Protiv odluke Agencije i Ministarstva upravni spor pokrenuli su Državno, Gradsko i Opštinsko pravobranilaštvo, i postupak još traje.

Poznata aškenaška sinagoga sagrađena je 1850. Dijagonalno od nje nalazila se i jedna sefardska, koja je uništena u savezničkom bombardovanju 1944.

- Aškenašku sinagogu, koja danas ima oko 300 kvadrata i šest ari placa, jevrejska zajednica prodala je opštini Zemun 1961. da bi mogla da pomogne preživelim Jevrejima koji su se vratili iz nemačkih logora i nisu imali ništa. U Zagrebu je bio veliki dom za stare Jevreje i sve jevrejske opštine odvajale su pomoć. Prva je prodata, još 1946, sinagoga u Staroj Pazovi, u kojoj nijedan Jevrejin nije preživeo. Naša zajednica nije imala novca i pokušavala je da se snađe. Gradonačelnik Branko Pešić čuo je da smo voljni da prodamo hram i ponudio je da ga opština kupi. Nije tačno da je pismeno obećao da će to postati kulturni centar i da nas je prevario - kaže Nenad Fogel, predsednik Jevrejske opštine Zemun.

PROČITAJTE I: IZ DIVLjEG PARKINGA IZRONILA SINAGOGA: Kulturna dobra privlače u srpsku prestonicu sve više Jevreja iz celog sveta

Na sinagogi su, srećom, ostala verska obeležja - dve tablice sa deset Božjih zapovesti, ali je pregrađena i u nju su se uselile društveno-političke organizacije. Tu je jedno vreme kancelariju imao čuveni književnik i izdavač Raša Livada i njegovo Književno društvo "Pismo", a Zoran Modli je držao disko klub. Zakupci su se smenjivali...

U vreme kada su u Zemunu na vlasti bili radikali, po Fogelovim rečima, Vojislav Šešelj ponudio je Jevrejima da otkupe svoju crkvu i oni su počeli da skupljaju novac. Pregovori ipak nikada nisu okončani.

- Kada je izglasan Zakon o restituciji, tražili smo da nam se vrati u posed zgrada bivše jevrejske škole, tik do sinagoge, koja ima 900 kvadrata i dvorište od 19 ari. Veštačenje je pokazalo da je ona za 20.000-30.000 evra skuplja od same sinagoge, pa je Agencija odlučila da nam u zamenskoj restituciji ipak vrati hram. Čak nas je upisala i kao vlasnike u katastru - objašnjava Fogel.

Foto N. Fifić



,,,

Za sve to vreme Zemun nema svoju sinagogu, već tamošnji Jevreji prisustvuju službama u beogradskoj. U prostorijama Jevrejske opštine, u Dubrovačkoj ulici, ipak se čuva sveta knjiga Tora, čudom spasena za vreme Drugog svetskog rata. Jevrejska zajednica se nada da će Upravni sud odlučiti u njihovu korist i da će Tora preći u staru sinagogu. Tu planiraju da naprave versko-kulturni centar, i da tako daju doprinos Zemunu.

SEKULIĆ: APEL SUDU

APELUJEMO na Upravni sud da što pre donese odluku, jer postupak u vezi sa vraćanjem zemunske sinagoge traje neprimereno dugo, izjavio je, za "Novosti", Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju:

- Imamo dvadesetak pozitivnih odluka i od Upravnog i od Vrhovnog suda u istim pravnim situacijama, pa ne vidim zašto se ova tako dugo čeka.

U Upravnom sudu odgovaraju da je predmet u radu i da će biti rešen u razumnom roku, budući da su sudije dužne da rešavaju predmete po redosledu prijema tužbe u sud, u skladu sa Programom rešavanja starih predmeta. Poseban prioritet imaju predmeti koji se po zakonu i Sudskom poslovniku smatraju hitnim.