ZAKON kojim će biti regulisan status memorijala na Sajmištu, u Beogradu, gde je tokom Drugog svetskog rata postojao jedan od najvećih logora na jugoistoku Evrope, uskoro će biti završen. Da li će se u okviru njega naći i neobeležene masovne grobnice u Beogradu, gde je sahranjeno između 11.000 i 14.000 Srba i više od 6.000 Jevreja, još se ne zna.

- Sve masovne grobnice trebalo bi dostojno obeležiti - kaže episkop Jovan Ćulibrk, predsednik Komisije zadužene za memorijalni kompleks na Sajmištu. - Videćemo da li će te grobnice ući u sastav ovog ili će biti zaseban memorijal.

Pročitajte još - Kasne i zakon i memorijal

Predlog da novim zakonom bude obuhvaćeno i neobeleženo stratište na Jevrejskom groblju, na Gardošu, sa 6.500 žrtava, kao i grobnica sa 3.600 (podatak Državne komisije za ispitivanje zločina okupatora) - 8.000 (podatak SUBNOR) ubijenih ljudi u Belanovića rupi, na Bežaniji, dao je član Komisije, istoričar Milan Koljanin. I na jednom i na drugom mestu počivaju ostaci logoraša sa Sajmišta, mahom srpskih civila, pohapšenih po kozaračkim selima i zbegovima posle ofanzive na ovoj planini.

Koljanin smatra da bi u njegov sastav trebalo da uđu i "Topovske šupe", kao prvi logor za Jevreje u Srbiji, na beogradskoj Autokomandi, gde je život izgubilo oko 5.000 Jevreja i Roma, kao i logor organizacije "Tot", na potezu između Muzeja savremene umetnosti i Tržnog centra "Ušće", gde su držani radno sposobni muškarci, dovedeni iz Jasenovca, spremani kao radna snaga za Norvešku i Grčku. Veliki broj njih izginuo je u savezničkom bombardovanju 1944. godine.

Episkop Jovan Ćulibrk Foto N. Fifić

Pročitajte još - Staro sajmište centar sećanja

- Sramota je što najveće masovne grobnice nisu dostojno obeležene, a i one koje jesu prilično su zapuštene - kaže Veran Matić, član Komisije za Sajmište. - Važno je da se država zakonom obaveže da će napraviti mrežu stratišta, počevši od lokacija na kojima su ljudi bili zatočeni, pa do mesta gde su ubijeni. Ovu jedinstvenu celinu trebalo bi zaštititi, a mapa stradanja u Srbiji trebalo bi da uđe u sastav evropske mape stradanja. U suprotnom, ljudi neće moći da povežu stratiše na Jabuci, kod Pančeva, koje je obeleženo, sa logorom "Topovske šupe", koji je neobeležen, a odakle su ljudi vođeni u Jabuku na streljanje.

Staro sajmište prvo je bilo logor za Jevreje - "Judenlager Semlin", a po okončanju Holokausta postalo je Prihvatni logor. Maksimalnu prebukiranost dostigao je 1942, posle Kozaračke ofanzive, kada su se tu našli zarobljeni civili iz NDH, i tokom 1943, kada su masovno dovođeni uhapšeni partizani i četnici, posle operacije "Švarc". Logoraši su bili krvnički premlaćivani, umirali su i od iscrpljenosti. Svi sa simptomima zaraznih bolesti streljani su odmah, a 2.900 najslabijih vraćeno je u Jasenovac da umre. Premlaćivanja su vršena u zloglasnom Mađarskom paviljonu, "paviljonu smrti".

MEĐU LOGORAŠIMA I ŽENE

IAKO su većinu zatvorenika činili muškarci, kroz Prihvatni logor je prošlo i 1.500 žena. Njihova smrtnost bila je mnogo manja, i one su odvođene na prinudni rad. U vreme dok je bio "Judenlager", život u njemu je izgubilo najviše žena, dece i starih.