KAD treba da se zaštite i urede srpski jezik i ćirilica, to se nekako uvek gurne u stranu. Neverovatno je da država ne želi da reši tako bitno nacionalno pitanje, kakvo je pitanje jezika koji je kod Srba srž nacionalnog i kulturnog identiteta. Neće nas Evropa naterati da uredimo ovu oblast. Plašim se da nas upravo ta Evropa i sprečava da zaštitimo svoj jezik i pismo.

Pročitajte još: ZAŠTITA SRPSKOG PISMA: Vlada će da brani ćirilicu

Ovo za "Novosti" kaže Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, komentarišući to što predlog zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma mesecima čami u fioci. Predlog je uradila radna grupa Ministarstva kulture i informisanja, u koju su bili uključeni i predstavnici Odbora.

Takođe, predlog zakona predviđa i usklađivanje sa Ustavom Srbije, a Tanasić podseća da je još u vreme donošenja Ustava 2006. bio napravljen set zakona, ali oni ni tada nisu usvojeni.

- Neko koči ovaj posao - uveren je Tanasić. - U vreme donošenja Ustava je, koliko znam, Venecijanska komisija "šapnula" da nam taj zakon nije neophodan.

Pročitajte još: Bitka za ćirilicu i u Švajcarskoj

Tanasić podseća i da je prošle godine za Sretenje najavljeno donošenje Deklaracije o zaštiti srpskog jezika i kulture, ali "evo će skoro opet Sretenje a od Deklaricije nema ništa".

A, u Ministarstvu kulture kažu da je kabinet ministra Vladana Vukosavljevića pitanja jezičke politike postavio u red glavnih pitanja.

Vukova ćirilica

-

Ali ova tema ne bi smela da presudno zavisi od toga ko je ministar. Na to nas ne obavezuju samo obziri i dugovi prema osnovnim kulturnim tekovinama, nego i Ustav naše države, koji prepoznaje srpski jezik i ćiriličko pismo u službenoj upotrebi, što je svuda sinonim za javnu upotrebu - kaže, za "Novosti", književnik i posebni savetnik ministra kulture i informisanja Dragan Hamović.

On podseća da su predlozi predati u proceduru još pre nekoliko meseci:

- Bilo je pozitivnih signala, ali dosad do pomeranja nije došlo. Nema validnog objašnjenja zašto. Ostajemo pri predlozima koji su legitimni i utemeljeni, a sigurno da ima mesta poboljšanjima. Neuređenost u ovoj oblasti ne odgovara našoj državi i društvu. Na pitanju brige o jeziku i pismu prelama se slika o našem ukupnom stanju, o spremnosti da se osnažimo i održimo kao kulturna i državna zajednica, u doba rastućih izazova. Široka javnost i jezička struka podržavaju ovakve korake.

A na pitanje da li neko koči donošenje zakona, Hamović odgovara:

- Od uticaja su očito nosioci politike koji sve legitimne nacionalne teme nastoje da ospore i obesmisle, u čemu se vodi pravi kulturni rat protiv našeg naroda. Ono što se drugim narodima, kao i manjinama u Srbiji, priznaje kao razumljivo pravo, srpskom narodu i njegovoj kulturi se strateški osporava, sprečavajući da se priberemo i dođemo sebi. U tome učestvuje i deo lakomislene i neodgovorne elite, uz stalnu svakovrsnu podršku sa strane, pod raznim, često smešnim izgovorima.

Dragan Hamović



Hamović ističe da se na primeru skoro stvorenih naroda i država, može videti koliko značaja pridaju identitetskim simbolima, često istorijski nezasnovanim.

A u Srbiji se, dodaje on, neguje stanovište da se nečija kulturna izuzetnost i otvorenost meri neobaziranjem na neupitne nacionalne vrednosti.

Hamović na kraju citira Milana Kašanina:

- Ko ne voli svoje, ne može da voli ni tuđe. "Može li se ne voleti konkretne, svoje bližnje ljude, a biti zaljubljen u apstraktan pojam čovečanstva? Može, ali to nije normalno", poentira Kašanin. Ali, tu bolest neguju i pothranjuju činioci koji dugoročno žele da naštete Srbiji, da je zarobe i obezliče. A to nije od juče, samo smo mi, ukupno, u većoj smutnji i pometnji.

NA ČEKANjU I SAVET

PREDLOGOM zakona je predviđeno i da vlada formira Savet za srpski jezik, devetočlano telo koje bi se, paralelno sa Odborom za standardizaciju srpskog jezika, staralo o normiranju, negovanju, unapređivanju i zaštiti službenog jezika i matičnog pisma.

- To telo nije formirano, jer nema zakona - kaže Sreto Tanasić (na slici). - Zakočen je svaki posao. Ako bismo i formirali Savet bez zakona, posle bi verovatno trebalo nešto popravljati.