Časlav Ocić: Maske su, konačno, pale

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, a i izvan njenog zdanja, formirala su se dva „tabora“ – jedan ukazuje na potrebu utemeljenja SANU kao „bastiona“ odbrane državnih interesa, a drugi podržava izbor kadrova dokazane anacionalne, levo liberalne orijentacije, zbog čega uživaju poverenje i podršku NVO sektora, pa čak i stranaca, što nije zabeleženo u dosadašnjoj praksi ovakvih institucija u svetu

Izborna skupština za nove članove SANU održana je 8. novembra, posle duge i bučne polemike koja je pratila ceo izborni proces. Više nego ikad ranije, čini se, do medija i najšire javnosti dolazile su priče o raznim zakulisnim radnjama, koje najvišoj srpskoj naučnoj i kulturnoj instituciji ne mogu da služe na čast. U samoj Akademiji, a i izvan njenog zdanja, formirala su se dva „tabora“ – jedan ukazuje na potrebu utemeljenja SANU kao „bastiona“ odbrane državnih interesa, a drugi podržava izbor kadrova dokazane anacionalne, levo liberalne orijentacije, zbog čega uživaju poverenje i podršku NVO sektora, pa čak i stranaca, što nije zabeleženo u dosadašnjoj praksi ovakvih institucija u svetu.

O tome šta se izborima postiglo razgovaramo sa akademikom Časlavom Ocićem, intelektualcem zahvaljujući kome su (istina, delimično) „maske konačno pale“. U tom smislu, svojevrstan doprinos otkrivanju činjenica bilo je, između ostalog, i ono što je akademik Ocić rekao u razgovoru koji je u našem listu objavljen u jeku diskusija i javnih polemika uoči same izborne skupštine SANU.

* Izbori za nove članove SANU ispraćeni su velikom medijskom pažnjom. Kao najveći „uspeh“ izbora u jednom komentaru naveli ste izbor dopisnog člana Aleksandra Đ. Kostića u redovnog člana Akademije, zahvaljujući favorizovanju i lobiranju upravo predsednika SANU. Je li to stvarna ili Pirova pobeda?

Kao što sam već u javnim istupanjima pojasnio: „Sa stanovišta onih koji su Al. Đ. Kostića snažno i na različite načine favorizovali – to je najveći uspeh protekle izborne skupštine.“ Dakle, predsednik SANU, knjižeći ovu lobističku akviziciju kao uspeh, može da bude zadovoljan. Isplatio se sav njegov ogroman trud koji je uložio u tom pravcu pre i u toku izbornog postupka. Ne manja je bila i njegova kompromitacija: uopšte uzev – mnoge maske su pale. Izbori za čelnike SANU na proleće pokazaće troškove i koristi ove operacije, odnosno njen saldo.

foto N.Fifić

Najveći deo kršenja izborne procedure, Statuta SANU i Zakona o SANU (pre svega, nelegalna „ispomoć“ članova Odeljenja istorijskih nauka Odeljenju društvenih nauka) povezan je upravo s forsiranim avanzovanjem Al. Đ. Kostića. Kršenja izborne procedure u drugim odeljenjima (najpre prilikom izbora dr Miodraga Stojkovića, a onda i u Odeljenju likovne i muzičke umetnosti) zahtevaju veći prostor, podrobniju analizu, i prevashodno iskaze obaveštenijih svedoka (insajdera) ove afere.

* Ako smatrate da je to „uspeh“ predsednika, akademika Vladimira S. Kostića, kako onda objašnjavate njegovu izjavu u intervjuu TV N1 da je nezadovoljan rezultatima izbora?

To nezadovoljstvo je poruka onima koje je forsirao i kojima je obećao izbor, ali nisu prošli na izbornoj skupštini: Trudio sam se maksimalno, sve sam dao od sebe, nisam odgovaran što ste propali. Ništa vam ne dugujem. U svom lamentiranju povodom polemike izazvane dešavanjima oko izbora predsednik Kostić čak „otvara politički (!?) prostor“ za izjašnjavanje o tome da li članovi SANU više veruju njemu koji je toliko učinio za Akademiju ili nekim vlastohlepnim sumnjivcima u SANU „koji se bude kad ’osete krv’ (!?)“.

* Rezultat Kostićevog nezadovoljstva, pretpostavljam, jeste i njegova ponuđena ali ne i podneta ostavka na mesto predsednika SANU. Kako vi, kao neko ko događaje u Akademiji posmatra „iznutra“, vidite predsednikovu ponudu?

Nećete verovati: Vladimir S. Kostić NUDI (čitaj: simulira) OSTAVKU, i to „političku“ ostavku (da li to znači da je on na to mesto 2015. došao „političkim“ putem kada je dobio 63 glasa, taman toliko da bude izabran). Kome nudi ostavku: odeljenjima SANU!? Ali vrlo brzo se predomislio: sada je nudi sekretarima odeljenja… To sve govori o ozbiljnosti ponude. Ostavka je moralni, a ne politički čin javnog plebiscitarnog izjavljivanja privrženosti i ljubavi. Ako se iskreno smatra odgovornim za neuspeh izbora, treba da plati cenu tog neuspeha neopozivom ostavkom koju će podneti vanrednoj skupštini SANU. Ali on ne želi da rizikuje eventualnu raspravu na vanrednoj skupštini o svojoj odgovornosti za politizaciju, komercijalizaciju, sorošizaciju, estradizaciju … i sve druge negativne pojave koje „krase“ njegov predsednički mandat u SANU. A može neko slučajno i da predloži da se njegova ostavka usvoji, nedajbože, da neki „profiteri“ („mala, ali uporna grupa“, ili „crkveno krilo SANU?!“) zatraže i opoziv predsednika. I tako ispare pusti snovi o drugom mandatu… Teško je zamislivo da se Vladimir S. Kostić može tako lako rastati od fotelje predsednika SANU; jedino, možda, ako mu bude ponuđena neka druga, veća i raskošnija fotelja.

Pročitajte još - Dr Časlav Ocić: Ubili su Boga, sad ubijaju čoveka

* Međutim, vrh SANU vas optužuje da se borite za vlast u Akademiji…

Ne samo mene nego svakog ko nešto ozbiljnije radi u svojoj oblasti. Tom optužbom želi se neutralisati moja (i svakog drugog) kritika negativnosti u SANU. Drugim rečima, da mi se začepe usta. Predsednik Kostić, inače, komunikaciju (i traganje za istinom) shvata kao jednosmernu ulicu. Za njega je, dakle, jedino legitimno preumljivanje; svako pitanje, svaki tračak sumnje u njegovu nepogrešivost, ili kritika, treba odmah da dođu na udar cenzure. On vrlo dobro zna, kao i ja, da u Akademiji postoje i mnogi članovi koji su dostojniji i od njega i od mene da budu na čelu SANU. To su svi oni koji nisu bezdelnici, potajnici i nazdravičari. A to je (tiha i radna i pomalo strahovladom zaplašena) većina akademika.

foto N.Fifić

* Ipak, pisma podrške stižu predsedniku Kostiću, uglavnom od kolega iz struke, njegovih sledbenika. Čemu ta apologija, zar predsednika Kostića ne brani njegovo naučno delo?

Da, Kostić je počeo da vodi pravi postherojski rat putem posrednika (war by proxies). Pored ostalog, otvorio je na zvaničnom sajtu SANU novu rubriku „Reagovanje stručne javnosti“ sa sledećim obrazloženjem: „Povodom napada objavljivanih u pojedinim sredstvima informisanja, kojima se dovodi u pitanje naučni i moralni integritet, pa i stručnost predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti akademika Vladimira S. Kostića, na adresu SANU stiglo je više pisama i poruka podrške, koje je stručna javnost uputila akademiku Vladimiru S. Kostiću.“ Glodur zvaničnog sajta (pogodite ko je to!) prenosi tri pisma: grupe neurologa, Predsedništva Društva neurologa Srbije i docenta Medicinskog fakulteta Aleksandra J. Ristića (uživajte u novoj, netrivijalnoj, stvarnosnoj prozi; sram bilo onoga ko i malo oseti miris buđi i sumpora, to neprijatelj kleveće i laže, a „što je više kleveta i laži“… ). A „Grupa neurologa i istraživača koja je imala privilegiju i sreću da u rasponu od nekoliko decenija do nekoliko godina radi, napreduje i doktorira na naučnim i stručnim projektima profesora Vladimira Kostića (naš ’profesor’), zbog kog je barem deo i odlučio da ostane u Srbiji, sa ogorčenjem i gađenjem prati pokušaj njegovog moralnog linča na osnovu običnih laži i izmišljotina i iz razloga koji nam nisu jasni“…

Pročitajte još - Vladimir Kostić: Srbija je lonac bez ventila

* Dobro, ali nije predsednik Kostić odgovoran za ono što drugi govore o njemu…

Sigurno da nije, čak i kad je reč o ljudima koji egzistencijalno zavise od njega. Ali zato ne može da pobegne od odgovornosti za svoje reči. U Kuriru od 12. 11. 2018. u članku pod naslovom „Kulić: Kostiću, kradeš naučne radove!“ akademik V. S. Kostić tvrdi: „To su naručeni napadi na mene (dokaz 1: ?). Ne poznajemo se ličbo, ali znam ko je Miodrag Kulić. Čovek je radikal (dokaz 2: ?) i apsolutno nije relevantan (dokaz 3: ?).“ Apropo etikete „radikal“ prisetio sam se anegdote iz mojih studentskih dana: u listu Student izašla je oštra kritika udžbenika jednog našeg profesora, toliko oštra da je zakazan zajednički sastanak studenata i profesora na kome se o ovome raspravljalo. Optuženi profesor se branio, pored ostalog, i time da je pisac prikaza njegove knjige – četnik! „Pametan neki četnik“, kratko je prokomentarisao profesor marksističke političke ekonomije, predratni robijaš (zajedno s Mošom Pijade i Rodoljubom Čolakovićem prevodio u Sremskoj Mitrovici Marksov Kapital) – čuveni Radivoje Kepa Davidović.

* Osećate li se usamljenim u ovim otvorenim istupima i ocenama povodom stanja i neophodnih pravaca delovanja SANU u interesu države Srbije, ili imate utisak da se časni srpski intelektualci ipak ne mire sa sveopštim propadanjem države i da se „negde u potaji“ moralni i obrazovani ljudi ipak bude?

Na sreću, u Srbiji se u poslednje vreme širi krug probuđenih i buditelja, mnogo ih je više nego što bi se to moglo zaključiti na prvi pogled. Ako pogledate spisak autora u prve dve knjige zbornika Sporovi o budućnosti Srbije. Šta i kako dalje?, prijatno će vas iznenaditi i ohrabriti činjenica da su to pretežno mladi ljudi izuzetnih kreativnih snaga. Uzgred, treća knjiga pomenutog zbornika nosiće podnaslov „Buđenje“.

foto N.Fifić

PIROVA POBEDA

Eto vidite kako je završio moj poziv predsedniku Kostiću na dijalog. Tako što su se na njega ustremili „miris krvi“, „linč“, „mržnja“, „zavist“, „vlast“, „Drugi mandat“… Usmeravajući poziv na dijalog ka ostrašćenoj polemici, gde se ne biraju sredstva za postizanje pobede (uz bojni poklič: „napad je najbolja odbrana!“), po mom sudu, perjanice i pobočne trupe ove ružne i destruktivne rabote sve dublje tonu u živo blato grešaka, greha, kvareži (da se poslužim hamvaševskom hijerarhizacijom nepočinstava). A trebalo bi da se podsete da je svaka pobeda zasnovana na laži i nasilju – Pirova pobeda.

MEDVEĐA USLUGA AKADEMIKU KOSTIĆU

Možda i sam Kostić misli da njega brani njegovo delo, ali tako ne misle neki njegovi prijatelji. Tako, na primer, dr Zoran Radovanović u prilogu „Odijum prema Vladimiru Kostiću i nedoslednost kritičara: Predsednika SANU nema ko da brani“ („Danas“, 12. 11. 2018) stupa u odbranu usamljenog predsednika pomažući mu da odgovori i na one prigovore na koje se predsednik snebiva da se izjasni: „Sledeća ’žaoka’ tiče se ćutnje SANU povodom srozanog nivoa sticanja zvanja u društvu. Zapostavlja se delikatan položaj u kojem se Kostić nalazi. Njemu u bliskoj budućnosti predstoji eventualni reizbor, a bar neki njegovi protivnici vuku za sobom debeli bagaž plagijatorstva. Da li je dostojanstvenije da ostane iznad takvog ponašanja ili da ga žigoše, uz rizik da mu se zameri kako je započeo izbornu trku svim sredstvima.“ Dakle, sve se, ipak vrti oko vlasti, odnosno famoznog drugog mandata. Da li je dr Radovanović svestan da stavljajući gornje reči na papir čini medveđu uslugu predsedniku Kostiću, jer ovakvim opravdavanjem ponašanja predsednika SANU predstavlja ga kao kalkulanta, a ne kao principijelnog čoveka.

(Izvor: Nevenka Stojčević/ Pečat)