BROJ ugovora o radu na određeno vreme u Srbiji je poslednjih godina sve veći, čemu je doprinela i državna zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Među zaposlenim na određeno u najnepovoljnijem položaju godinama su pripadnice lepšeg pola koje su posle dužeg čekanja počele da rade, a zatim zbog rizične trudnoće morale na bolovanje.

Naknade, obračunate po novom Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, u njihovom slučaju su mizerne, a vrlo često i kasne.

Jasmina Mihnjak, sa portala "Bebac", smatra da iako su, po novom zakonu, žene koje su u stalnom radnom odnosu i one sa oročenim ugovorima izjednačene, u praksi nije tako. To samo govori da Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom i Zakon o radu nisu usklađeni, a morali bi da budu.

- Sistemski najpre moraju da se reše problemi odnosa prema budućim mamama - kaže ona. - Niko danas ne govori o tome da trudnicama kasne isplate i po tri meseca, što ovaj zakon i ne reguliše, ali problem mora da se reši. Kada ne dobijate toliko dugo ni dinara i još vam je naknada prilično smanjena onda već možemo da govorimo o siromaštvu.

PROČITAJTE I:Trudnice dobijaju posebne knjižice

Ona naglašava da je svejedno da li danas žene rade u privatnoj ili državnoj firmi. Kada su na trudničkom i porodiljskom odsustvu, one po zakonu imaju potpuno ista prava. Međutim, može da se dogodi da žena recimo radi 18 meseci, ali da je za to vreme imala tri prekida i potpisala tri ugovora. To znači da će joj se sabirati tri plate i podeliti sa 18. Naknada koju će primiti na bolovanju će bez obzira na to kolika je bila plata biti znatno manja u odnosu na onu koju je dobijala dok je radila.

POŠTOVATI EVROPSKE STANDARDE PLATE mama i budućih mama ne smeju da budu ispod evropskih standarda, tvrdi Jasmina Mihnjak. Ona navodi da po Međunarodnoj deklaraciji o zaštiti materinstva zarada žene na trudničkom i porodiljskom ne sme da bude niža od dve trećine plate koju je imala pre nego je rodila dete.

- Ova odredba je nepoštena, jer možda je ta žena pre tih ugovora radila 10 godina na neodređeno i firma uredno plaćala doprinose - kaže Mihnjak.

Jovana Ružičić iz "Centra za bebe" smatra da je nedopustivo da se u isti koš takozvane "porodiljske mafije" stavljaju žene koje su prinuđene da rade "na crno" i da ih gazda povremeno prijavljuje sa onima kojima preko veze "učine" da se već trudne zaposle i prijave ih na nerealno visok iznos.

- Nisu svi u mogućnosti da danas kažu da neće da rade dok ih ne prijave - kaže naša sagovornica. - Za svaki mesec "na crno" njima u obračunu za naknadu stoji nula, što ukazuje da je period od 18 meseci stalnog zaposlenja po novom zakonu za obračun naknade u ovom slučaju predug. Još su ugroženije one koje su primale 70.000, od čega su polovinu dobijale na ruke, a ostatak na račun. Sada im je osnovica samo deo na koji su plaćeni doprinosi.

Po njenom mišljenju, malverzacije se mogu sprečiti većim angažovanjem inspekcije rada, pooštravanjem kazne za poslodavce i smanjenjem poreza firmama za stalno zaposlenje.