OBELEŽAVANjE stogodišnjice Prvog svetskog rata odlična je prilika da obnovimo staro savezništvo.

Ovo, u razgovoru za "Novosti", ističe admiral Anri Lakaj (81), predsednik Memorijala Solunskog fronta, pod čijom komandom su, dok se nalazio u aktivnoj službi, bile francuske nukelarne podmornice. Njegov otac Anri i ujak Oktav borili su se zajedno sa Srbima tokom Velike vojne i zauvek u porodičnim sećanjima spojili dva naroda. Na pitanje sećaju li se današnje generacije Francuza Velikog rata i francusko-srpskog prijateljstva, kaže:

- O Prvom svetskom ratu se dosta toga zna, jer se javnost već godinama priprema za obeležavanje ovog datuma. Bilo je mnogo manifestacija, a dosta se o tome uči i u školama. Ali, govori se uglavnom o borbama na Verdenu, bitci na Somi i drugim ratištima u ovom delu Evrope. A o Solunskom frontu gotovo ništa. Tek sada je počelo malo da se pridaje pažnje ovoj savezničkoj ofanzivi kojom je dobijen Prvi svetski rat. Francusko-srpsko prijateljstvo su, nažalost, mnogi smetnuli s uma.

PROČITAJTE I: DAN PRIMIRJA U PRVOM SVETSKOM RATU: Patrijarh dao blagoslov da se oglase zvona


* Mnogi francuski vojnici koji su bili u mirovnim misijama u BiH i na Kosovu, vraćaju se kao prijatelji Srba...

- Shvatili su o čemu se radi. Naročito na Kosovu. Sve su glasniji i istoričari. Svi se čude kako je moguće da se vodi kampanja protiv Srba, kada su Srbi u pravu.

* U Francuskoj se neguju i porodične tradicije o starim savezništvima...

- Na pomenutom kolokvijumu, među učesnicima su bili i unuci Franše d'Eeperea. Svi oni u srcima imaju francusko-srpsko prijateljstvo. U starim porodicama se neguje ta tradicija, ali su događaji iz 1999. godine naneli veliku štetu i umnogome bacili senku na to prijateljstvo, krivicom francuskih političara na vlasti, sa Žakom Širakom na čelu.


* Šta su vam otac i ujak govorili o ratovanju u Srbiji i na Solunskom frontu?

- Ujak Oktav je već od 1914. godine bio u Beogradu, a zajedno se sa srpskom vojskom povlačio preko Albanije. Kada je stigao u Grčku, vratio se u Francusku. Bio je mornarički tobdžija. Kasnije je živeo u Marselju. Otac je, kao dvadesetogodišnjak, bio direktno na frontu, uglavnom u grčkoj Makedoniji, poslednjih godinu dana rata, kao artiljerac u Drugoj armiji vojvode Stepe Stepanovića. Kasnije je održavao kontakte sa srpskim oficirima u vojnoj školi u Parizu. Obojica su malo govorili o tim događajima. Nisu hteli da nam prenose ratne traume. Otac mi je pričao da su Srbi veoma dragi ljudi sa kojima se veoma dobro slagao. Govorio je i da je tamo video najlepše nebo u životu, koje je viđao još samo u Averonu, na jugu Francuske, odakle potičemo.

OTETO KOSOVO

* KAKO kao prekaljeni oficir vidite izlazak iz kosovskog problema?

- Veoma je teško sagledati rešenje, od dolaska Amerikanaca u Evropu. Treba istrajati. Velika je nepravda to što su vam učinili.