JUBILEJ NOVOSTI: Novinarstvo ispred života

BIO je 11. jun 2001. godina. Oko 7.45 ujutro, novinar Milan Pantić vraćao se iz prodavnice. U ruci je držao veknu hleba. Bili su to poslednji trenuci njegovog života. Dopisnik "Večernjih novosti" iz Jagodine udaren je zverski, podmuklo tupim predmetom s leđa gotovo na kućnom pragu. U ulazu zgrade u kojoj je živeo, u Ulici Branka Radičevića, zaustavljena je tog dana jedna ljudska gromada i briljantna novinarska karijera.

Čestit i objektivan, britak na peru, nije prezao ni od jedne teme. U svaku je ulazio srčano, ne prezajući da se uhvati ukoštac sa malverzacijama moćnika, koji su sebe smatrali nedodirljivim. Ali, vreme u kome je ispisao svoje najbolje radove nije mu išlo naruku. Trn u oku bili su njegovi brojni tekstovi o zloupotrebama u „Jagodinskoj pivari“, ali i o privatizaciji cementare „Popovac“. Milan Pantić je argumentovano na stranicama našeg lista ukazivao na korupciju tako čitaoce, veštinom oštrog pera, upozoravao na mafijaške klanove. Pod udarom istine koju je Pantić pretpostavio životu, našle su se i zloupotrebe u AIK-u i konfekciji Resava...

PROČITAJTE JOŠ: JUBILEJ "NOVOSTI": Zvezda postaje prvak sveta

Nije se osvrtao na pretnje, anonimne telefonse pozive, koji su prethodili njegovom smaknuću. Nije o tome javljao ni redakciji, još jače je "udarao". Bio je uveren da savesno radi svoj posao.

NEKOLIKO meseci pre zločina, Pantić je napisao oštar tekst, jasan, precizan, neumoljiv. Optužbe u njemu bile su teške, pa je valjalo izmeriti ne svaku rečenicu, nego svaku reč. Urednik je, s obzirom na škakljivu temu, odlučio da tekst rediguje zajedno sa autorom. Kada je pozvao Pantića i predložio da se neki izrazi ublaže, ovaj inače miran čovek oštro je reagovao:

- Da li sam ja ikad omanuo i prevario "Novosti"? Sve što je u tekstu, mogu, ako dođe do suda, da dokažem.

Nadali smo se da će nadležni ubice brzo otkriti i odgonetnuti ko su nalogodavci. I, tako je iz godine u godinu, svakog pomena, stizala samo lažna nada da je "krug oko zločinaca sve uži", ali je zločin do danas, ipak, ostao bez istinite priče. U mozaiku ovog stradanja za istinu, ubeležena je i pločica na kojoj je upisano: "Milan Pantić nije trebalo da bude ubijen, trebalo ga je samo zaplašiti." To su bile reči nekadašnjeg ministra policije Dragana Jočića.

KOLIKO je novinarski posao rizičan, naročito ako se istražuju istina i njena pozadina, potvrđuje i sudbina Miše Ristovića, nekadašnjeg dopisnika "Novosti" iz Niša. Ristović je prvi u Srbiji započeo istraživanje o trgovini bebama, pratio je hroniku, društvena kretanja i kriminalna dešavanja u Nišu. Zbog hrabrih tekstova su mu mnogi pretili. Konstantni pritisci, kojima je bio izložen, sasvim sigurno su mu narušili zdravlje. Mišu je izdalo srce u 54. godini, a "Novosti" su 2014. ostale bez vrsnog i poštovanog novinara.

Serijal o nestalim bebama bio je povod da 2003. godine dobije nagradu "Milan Pantić", za novinarsku hrabrost. Ristović je 15 godina istraživao aferu nestalih beba, svedočio je i pred Anketnim odborom, a njegova knjiga "Rođeni da bi nestali", jedinstvena je storija sa brojnim svedočenjima o novorođenim bebama koje su misteriozno nestajale iz srpskih porodilišta osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.

NAŠA ekipa koja je u danu pogroma srpskog naroda, 17. marta 2004, krenula da izveštava sa Kosova i Metohije umalo nije smrtno nastradala. Uveče, negde oko 22 sata, baš kada su se naš novinar Milena Marković, foto-reporter Igor Marinković i vozač Vladimir Rebac ponadali da su bezbedno prošli, na nekoliko kilometara ispred Zvečana, odjeknuo je rafal sa leve strane automobila. Pucano je na njih iz albanskog sela Žiže. Pet metaka je pogodilo automobil, staklo je pucalo, Repcu je povređeno oko, jedan metak je prošao kroz vrata pored Igora Marinkovića, a drugi u krovu, iznad Milene Marković. Zaustavili su se tek u Mitrovici, UNMIK policija je obavila uviđaj. Članovi ekipe su dali izjave i nastavili da rade.

NOVINAR našeg lista, Vladimir Mitrić iz Loznice, često je bio meta crnih junaka iz svojih tekstova - ubica, švercera, pljačkaša... Nepoznati vandali su mu nekoliko puta demolirali automobil. Na njega su mafijaši fizički nasrtali, ali ga nisu zastrašili niti naterali da prestane da piše hrabro i istinito.

Poznat po tekstovima u kojima je otkrivao i prozivao kriminalce s obe strane Drine, bio je meta ratnim profiterima, kriminalcima i tajkunima iz Podrinja, Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Pogađali su ih njegovi tekstovi u "Večernjim novostima".

Septembra 2005. godine napadnut je s leđa, napadač mu je slomio ruku bejzbol palicom i naneo brojne teške povrede po glavi i celom telu. Mitrić je pretučen ispred svoje kuće, u trenutku kad se vraćao sa Vukovog sabora, odakle je izveštavao za naš list. Ovaj divljački čin, nije imao veze sa Vukovim saborom, jer mu je "rukopis" bio lako prepoznatljiv.

PRE nego što će mu se dogoditi to što mu se dogodilo, Mitrić je kontinuirano, ozbiljno, odgovorno ukazivao na spregu kriminala i politike, ukazivao je da je ovdašnji kriminal u sprezi sa kriminalom iz susednih mesta Republike Srpske, sve od Zvornika do Sarajeva. U to vreme govorio je i da je Naser Orić zvezda u Srbiji. Mnogi mu nisu oprostili ni što je ukazivao na karakter rata koji se vodio, na trgovinu koja se odvijala između srpske, muslimanske i hrvatske strane, da neki rodoljubi i nisu baš rodoljubi, da heroji nisu baš heroji, pa je pod policijskim obezbeđenjem skoro 15 godina.

- Moja bezbednost i dalje je ugrožena - ispričao je Mitrić. - Gajio sam nadu da će biti bolje, međutim, kasniji događaji i novi napadi na mene koji su se desili, uprkos policijskom obezbeđenju ukazuju na to da ovaj posao jedino mogu obavljati uz neprekidno policijsko prisustvo 24 sata, što naravno komplikuje profesionalni i lični život, gubite lični mir. Ali kad živimo u takvim uslovima, nema drugih mogućnosti.

MAFIJAŠI nisu zastrašili ni našeg dopisnika iz Valjeva Branka Puzovića, koji je 2003. takođe mučki prebijen. U bašti kafića "Kalčo" u Lajkovcu najpre verbalno, uz pretnje, na našeg novinara nasrnuo je Nikola Marković iz Lajkovca, čiji su roditelji vlasnici jedne kafane u tom mestu. Rekao mu je da će mu polomiti i noge i ruke ako još jednom u novinama pomene bilo šta što se dogodi u kafani njegovih roditelja. Na Puzovićev odgovor da nije u redu što mu preti i da to nije način za razgovor sa novinarom, Marković ga je udario snažno, naočigled mnogih prisutnih u kafiću, u predeo slepoočnice i lica.

PROČITAJTE JOŠ: Život uz "Novosti"

Puzović je, u više navrata, pisao o nemilim događajima u kafani Markovića, poslednji put kada je nestao jedan gost za koga je policija saopštila da je pre nestanka viđen u tom lokalu. Telo nestalog gosta pronađeno je, posle nekoliko dana, u Kolubari.

Premlaćivanje Puzovića usred grada, govori o tome da su novinari i dalje nezaštićeni, da su često na udaru raznih siledžija i bandi. Da biti novinar istraživač u malom gradu znači život sa dodatnim opterećenjem, jer se sa "junacima" svojih tekstova stalno susreće, smatra i Nikola Janković, naš dopisnik iz Užica. Dobijao je pretnje smrću, pošto je u "Večernjim novostima" u dužem periodu objavio seriju tekstova o sumnjivim radnjama na Zlatiboru. Dragani Zečević, dopisniku "Novosti" iz Kuršumlije i sa KiM, oštećen je automobil, dok je Aleksandri Delić, dopisnici iz Šapca, sveštenik Bogdan Simanić pretio da će joj "slomiti noge" zbog pisanja o proneverama u listu "Glas Podrinja"...