UDžBENICI u Crnoj Gori skoro potpuno su "prečišćeni" od srpskih pisaca. Na njihova mesta došli su "domaći" stvaraoci, nepoznati široj javnosti i književnoj kritici, a pri sastavljanju liste poželjnih pisaca, umesto stvaralačkog opusa, presuđivao je nacionalni kriterijum.

PROČITAJTE JOŠ: Platni razredi na čekanju

Đaci u Crnoj Gori više ne moraju da čitaju: "Krvavu bajku" Desanke Maksimović, "Ala je lep ovaj svet" Jovana Jovanovića Zmaja, "O, klasje moje" Alekse Šantića, "Ribarčeta san" Branka Radičevića... Nije obavezan ni Jesenjin pa je izbačena njegova priča "Bobilj i druškan", ali ni Dobrica Ćosić i njegov roman "Daleko je sunce".

PROČITAJTE JOŠ: Spas u poslednji čas

Umesto njih u udžbenike su ušli pisci delom iz Matice crnogorske, crnogorskog PEN centra, ali i Bošnjaci i Hrvati.

Sada se čitaju: Sunčana Škrinjarić, Kemal Coco, Andrej Nikolaidis, Jevrem Brković, Esad Mekuli, Šimo Ešić, Vojislav Vulanović, Branko Banjević, Dragana Kršenković, Šukrija Pandžo, Blaga Žurić, Kemal Musić, Hasnija Muratagić Tuna, Safet Hadrović, Ibrahim Hadžić, Azem Zaimović, Nazmi Rahmani, Zuvdija Hodžić...

NjEGOŠ NA LATINICI NAJBOLjIM crnogorskim školarcima uz diplomu "Luča" deljena su Njegoševa dela "Luča mikrokozma" i "Gorski vijenac" i to na latinici! Čak je i imitacija rukopisa velikog pesnika na latinici.

- Ubacuju autore za koje nikada nismo čuli jer nemaju druge - kaže pisac Milisav Savić. - Kada izbace velike srpske stvaraoce ne mogu ih zameniti velikim crnogorskim piscima, jer takvih nema. Izbacuju ih jer kvare sliku. Pisci koje su izbacili nikada nisu pravili razliku između Srba i Crnogoraca, to je za njih bio jedan narod, jedan jezik, jedna istorija.

Savić navodi da se crnogorska književnost do ovog vremena nije razlikovala od srpske ni po temama, ni po jeziku, ni po istoriji.

- Crna Gora da bi stvorila državu i naciju mora da stvori i jezik i književnost koji su veoma bitni. Da bi ojačali državu odvajaju se od srpskog jezika i srpske istorije - kaže Savić, za "Novosti".

Inače, sastavljanje udžbenika po novom montengrinskom ukusu počelo je pre više od jedne decenije, da bi do danas iz nastavnih programa za osnovne i srednje škole u Crnoj Gori bile proterane desetine znamenitih srpskih pisaca.

Desanka Maksimović

Profesor iz Nikšića Veselin Matović uradio je istraživanje koji su pisci izbačeni iz udžbenika od prvog razreda osnovne škole do četvrtog gimnazije.

- Nestali su - Sveti Sava, Teodosije, Jefimija, Stefan Lazarević, Konstantin Filozof, Jovan Jovanović Zmaj, kralj Nikola I Petrović, Jakov Ignjatović, Milovan Glišić, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Ljubomir Nenadović, Bogdan Popović, Jovan Skerlić, Milutin Bojić, Dušan Vasiljev, Oskar Davičo, Aleksandar Vučo, Antonije Isaković, Aleksandar Tišma, Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milorad Pavić, Branko Radičević, Mira Alečković... - nabraja Matović za "Novosti".

Akademik Miro Vuksanović, na molbu da ovo prokomentariše kaže za "Novosti":

- Čini mi se da će iz novocrnogorske lektire biti proterani svi značajni srpski pisci. Oni koji odlučuju, na njihovo mesto staviće sami sebe. Potom će sve njih neko izbaciti. Tada ćemo doći do nule, krenuti iz početka, pravim putem.

Jovan Jovanović Zmaj

Iz Ministarstva prosvete Crne Gore objasnili su da su birali pisce po sledećim kriterijumima: adekvatnost tekstova, estetska vrednost književnog dela, primerenost uzrastu učenika, odnos književnih dela nacionalne i svetske književnosti...

Veselin Matović ističe da je ministarstvo pod etiketom nekakve nacionalno neutralne književnosti "prokrijumčarilo u školske učionice lokalšovinističku, kulturocidnu i stranačku petljavinu".

SVOJATAJU STARCA MILIJU

IZ crnogorske lektire proterane su čak i epske narodne pesme: "Ženidba kralja Vukašina", "Kosovka devojka", "Marko Kraljević ukida svadbarinu", "Deoba Jakšića", "Ropstvo Janković Stojana" i "Hasanaginica".

- Izuzetak su "Ženidba Milića barjaktara" i dve pesme Starca Milije, koje oni, inače, svrstavaju u crnogorsku književnost - kaže Veselin Matović.

Pisac Milisav Savić ističe da je još ranije Radovan Zogović hteo da podeli epsku poeziju na srpsku i crnogorsku.

- Dovodio je u pitanje odakle je starac Milija, da li iz crnogorskog Kolašina ili iz Ibarskog Kolašina. Epska poezija pripada balkanskom prostoru, a najvrednije su pesme sa srpskom tematikom.