JUBILEJ NOVOSTI: Zvezda postaje prvak sveta

KAŽU mnogi da je Jugoslavija, kasnije i Srbija postala i ostale zemlja košarke, vrhunskih igrača ovog sporta kojima su se pridružili i vaterpolisti i odbojkaši. Ali, obrni-okreni, Srbi nekako najviše vole fudbal, a od zlata na Olimpijskim igrama u Rimu, pa do maja 1991. godine, teško da su imali za šta da se "uhvate", jer su to bile godine pune velikih nadanja, ali prepune velikih razočaranja.

I tako sve do pomenutog maja 1991. kada je Crvena zvezda ostvarila najveći uspeh u svojoj istoriji i postala prvak Evrope, posle čuvenog finala u italijanskom gradu Bariju protiv francuskog Olimpika iz Marselja. Posle 120 minuta meča bez golova usledili su penali u kojima su sreća i znanje bili na strani izabranika Ljupka Petrovića, pa je u Beograd krenuo čuveni "ušati" pehar koji je 25 godina pre toga umalo stigao na isto mesto, samo da je Partizan bio strpljiviji i iskusniji u finalu sa Real Madridom 1966. godine u Briselu.

Ovako, dani slave ispisani su tih dana na jugu Italije, kasnije i u Tokiju kada je Zvezda postala prvak sveta, a tročlana ekipa izveštača "Večernjih novosti" (Milan Pašić, Miodrag Stojanović i fotoreporter Ratko Radetić) danima je iz Barija slala izveštaje iz kojih je provejavala neka tiha nada da će crveno-beli da stignu do senzacije i čuda protiv mnogo bogatijeg rivala na čijem čelu je bio prebogati i kontroverzni Bernar Tapi.

Pročitajte još - JUBILEJ "NOVOSTI": Junaci velikih trijumfa

MEĐUTIM, s druge strane, Zvezda je imala golmana Stojanovića, najboljeg srelca Evrope Darka Pančeva i dvojicu izuzetno sposobnih ljudi u upravi Dragana Džajića i Vladimira Cvetkovića. Sve to je bilo, između nekih drugih stvari, dovoljno da višestruki šampion države dođe 29. maja u velikom finalu do uspeha kakav niko pre i posle njega od klubova sa ovih prostora nije ponovio. U evropskim razmerama skoro da je bilo nepojmljivo da klub iz istočne Evrope stigne do šampionskog pehara, a to je pre Zvezde uspelo samo još Steaui iz Bukurešta u finalu Kupa šampiona sa Barselonom 1986. godine u Sevilji. Takođe, u meču bez golova i, takođe, posle penala...

Zvezda je u Bari otišla u ulogom za autsajdera i trener Ljupko Petrović je imao jasnu nameru, da i pored toga što je imao prave umetnike sa loptom u svom timu, sačuva pre svega svoju mrežu. Zvezda se strpljivo i pametno branila, naruku joj je išlo i to što i Olimpik nije bio naročito kreativan u tom finalu, pa mu čak nije pomogao ni ulazak sa klupe za rezerve nekadašnje Zvezdine zvezde Dragana Stojkovića Piksija.

Uspeo je čuveni trener u svakom detalju da ostvari svoje namere. "Gurao" je do penala, a tamo je italijanski arbitar Tulio Laneze čak devet puta postavljao loptu na belu tačku. Stevan Stojanović je odbranio penal Amorosu, a posle toga, sve je bilo istorija. Pogađali su Robert Prosinečki, Dragiša Binić, Miodrag Belodedić, Siniša Mihajlović i, na kraju, Darko Pančev.

Pročitajte još - JUBILEJ "NOVOSTI": Pele je dva puta bio naš gost

Ostaće iz te majske noći upamćeni urlici i uzdasi 56.000 navijača, a ispostavilo se da je bilo više Zvedinih na stadionu "Sveti Nikola" koji, posvedočiće to pre nekoliko meseci naš novinar Slobodan Krstović, danas skoro trune u korovu iza zakatančenih vrata, jer odavno nije bezbedan za upotrebu.

DANAS, da u gluvo doba noći probudite nekog navijača Zvezde, on će bez ikakvog problema izdeklamovati sastav ekipe koja je ušla u istoriju i anale: Stojanović, Mihajlović, Prosinečki, Belodedić, Najdoski, Marović, Jugović, Binić, Pančev, Savićević, Šabanadžović i rezervista Stošić.

"Večernje novosti" su u četvrtak 30. maja na svojoj prvoj strani pod naslovom "Zvezda najbolja" objavile vest iz Barija, a u opširnim izveštajima koji su usledili danima posle toga opisani su i najsitniji događaji iz Barija, pa čak i podatak da je jedini iz francuske ekspedicije koji se posle finala pojavio pred novinarima bio gazda Olimpika Bernar Tapi. "Zvezda iznad zvezda" bio je komentar tadašnjeg dugogodišnjeg urednika Sportske redakcije "Novosti" Nikole Stipića, a posebno je zanimljiv bio izveštaj sa prijema fudbalera i rukovodstva Crvene zvezde kod tadašnjeg predsednika SR Srbije Slobodana Miloševića.

- Čestitam vam na najvećem uspehu u istoriji našeg fudbala. Gledao sam prenos i strepeo sve vreme. Čuo sam da na ulicama Beograda nije bilo nikoga, da čak ni autobusi nisu radili. Zvezda je, koliko vidim, Jugoslavija u malom. Obećavam da ću doći na neku od vaših sledećih utakmica - rekao je tada Milošević, ali obećanje nije nikada ispunio.

POSLE sjanog uspeha Zvezde, usledile su godine koje su za zaborav. Već sledećeg leta, 1992. godine reprezentacija Jugoslavije je bila prijatno iznenađenje kada se plasirala na Prvenstvo Evrope u Švedskoj, ali doživela i ogromno razočaranje pošto je naša zemlja zbog sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija bila kažnjena i kroz sportska takmičenja.

Pročitajte još - JUBILEJ "NOVOSTI": Sportisti bez premca u Evropi

Tako se dogodio do tada neviđen skandal odnosno apsurd u režiji međunarodne zajednice, pa su fudbaleri Jugoslavije, koje je do EP doveo selektor Ivica Osim, vraćeni iz Švedske pošto ih je tamo sačekala užasna vest da im je zabranjeno (?!) da igraju na turniru koji će kasnije osvojiti Danska, koja je na turnir poslata kao zamena Jugoslaviji. Sav apsurd sporta bio je možda viđen u tom detalju, ali je iz pera izveštača "Novosti" Vojimira Jovšića opisana i prava drama na povratku ekspedicije "plavih" avionom iz Stokholma, kada je kontrola leta skoro 12 sati maltretirala avion JAT-a koji je sve vreme bio na pisti.

Tek posle pretnje legendarnog pilota Stevana Popova da će poleteti sa 10 litara goriva, Šveđani su se smilovali, napunili avion kerozinom i Jugoslavija se vratila kući uzdignuta čela, a naši izveštači sa beogradskog aerodroma su to opisali ovim rečima: "Kući su se vratili junaci bez boja".

U DANIMA velike nepravde kojoj su kumovale sankcije Ujednjenih nacija Jugoslaviji odzvanjale su kao vapaji reči naših fudbalera. Gordan Petrić je sve ovo opisao kao veliku fudbalsku tragediju, Predrag Mijatović je konstatovao da su fudbaleri bili najzaslužniji za plasman na Evropsko prvenstvo, a da su najviše ispaštali zbog političkih odluka, a Budimir Vujačić je gađao u centar mete i rekao da je sve zapravo bilo podređeno interesima domaćina Švedske i naknadno pozvane Danske koja je tako "ni kriva ni dužna" osvojila šampionat u finalu sa Nemcima, a sve prognoze pre turnira su govorile da je Jugoslaviji bila suđena titula prvaka, jer je imala ubedljivo najtalentovaniji tim.

Ta čuvena Rezolucija 757 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija bila je direktno uperena protiv jugoslovenskih sportista kojima je iste godine bilo zabranjeno da pod svojim imenom i pod svojom zastavom učestvuju na Olimpijskim igrama u Barseloni, već su se u Španiji pojavili samo predstavnici u pojedinačnim takmičenjima pod olimpijskom zastavom i imenom "nezavisni učesnici".

Pročitajte još - JUBILEJ "NOVOSTI": Tragedija Bezbijevih beba

VRATIMO se još u nekoliko redova ovog teksta u Švedsku juna 1992. godine. Evo jednog detalja koji je možda najbolje opisao da nije ceo svet bio protiv Jugoslovena i Jugoslavije, i da nisu baš svi mislili ono što su perom i rezolucijama pokušali da zamrljaju svetski moćnici. Gazda hotela "Moskogen" u kojem su po dolasku u Švedsku prvobitno bili smešteni članovi naše fudbalske ekspedicije, Feren Anderson bio je razočaran zbog odluke o sankcijama Ujedinjenih nacija.

On je tada pozvao sve fudbalere Jugoslavije i naše izveštače sa Prvenstva Evrope da do kraja turnira budu njegovi gosti u hotelu. Ispostavilo se da je vlasnik hotela bio na gubitku od skoro milion tadašnjih nemačkih maraka, jer je zbog odluke "više sile" i organizatora Prvenstva ostao bez ranije ugovorene posete zbog koje je izgradio moderan hotel sa bazenom. Bez obzira na sve, gospodin Anderson je bio i ostao baš to. Gospodin.