Krilo Orla preleteće Drinu

U Bijeljini, na obodu industrijske zone, u Šabačkih đaka bb, ulazna kapija je skromna, a portirnica je u montažnoj kućici odmah pored nje. Rekao bi čovek, u pitanju je lokalna radionica, ali nije. To je vazduhoplovna kompanija “Orao” a.d.

Nedaleko odatle, u montažnom objektu, kancelarija direktora, bez klima-uređaja, opremljena samo neophodnim inventarom, tako da ispuni osnovnu poslovnu udobnost. U uglu zastava Republike Srpske, na zidovima fotografije i priznanja, na vitrini makete srpskih vojnih vazduhoplova...

I skromna kapija na ogradi nebeskoplave boje, što okružuje 99.000 kvadratnih metara fabrike, nije obična. Izranjavljena je zrnima i gelerima, i tako ranjena preneta je nekim od 1.200 kamiona Vazduhoplovnog zavoda iz Rajlovca 1996.

Povod za dolazak reportera “Novosti” u “Orao” bila je želja Nenada Hrisafovića, najpoznatijeg srpskog avio-inženjera, da poseti firmu u kojoj je stažirao kao svršeni student. Ljudi iz “Orla” su ga dočekali punog srca, a uvodna priča o prvoj isporuci remontovanog motora u ratnim uslovima, direktora Milana Price, učinila je da se gosti iz Srbije i Francuske osete kao na slavi kod najrođenijeg.

- Imenovan sam za direktora “Orla” 13. maja 1992, kada se i u Sarajevu i u Rajlovcu uveliko pucalo. Razmišljao sam o tome šta da uradim. U dogovoru s tadašnjim pomoćnikom komandanta RV i PVO doneo sam odluku da na kamion natovarimo remontovani motor za “mig 21” i da ga, uprkos svemu, uputimo za Beograd. A tamo ne mogu da se načude što smo živi, a kamoli što smo došli s motorom. I tada, 1992, postižemo sporazum u Komandi RV i PVO: mi njima isporučujemo kompletno remontovan motor, a oni nama istim kamionom šalju sledeći motor za remont. I tako je sve do danas...

Direktor Prica nas prvo vodi u spomen-sobu, do panela s fotografijama 23 radnika poginula u periodu 1992-1995. Priča o svakom “svom” mrtvom saborcu. Šapuću u sobi da je Prica sam posetio sve 23 porodice u Rajlovcu, da lično javi najcrnju vest...

Slobodan Četić, Milan Prica, Nenad Hrisafović i Milan Buha

- Isto sam ipričao i ministru odbrane Srbije Aleksandru Vulinu i našem predsedniku Dodiku kada su nam bili u septembru - kaže Pric. - Izneli su nam uveravanja da će neka od državnih firmi koju Srbija odredi dokapitalizovati “Orao” u vrednosti od 50 odsto procenjenog kapitala i tako omogućiti siguran posao za najmanje pet godina, kao i licencu za osvajanje remonta helikopterskih motora. Ove godine će za poslove urađene za vazduhoplovstvo Srbije leći na fabrički konto oko dva i po miliona evra.

Pročitajte još - Dodik: Firma koju odredi Vlada Srbije kupuje polovinu bijeljinskog Orla

U halama “Remonta” zaposleni su na trenutak prekinuli posao da pozdrave direktora i goste. U trenucima kada su mašine stale moglo se čuti kako inženjer iz Francuske Hrisafović komentariše: “Bokte tvoj! Znači i to radite...”

Ministarstvo odbrane Srbije najdraža mušterija

Konstruktor “arijane 3” i čovek po kome će se ubuduće zvati nagrada za najboljeg studenta na smeru vazduhoplovstva na Mašinskom fakultetu išao je od mašine do mašine u “Orlu”, ne krijući iznenađenje. Iza njega je inženjer Slobodan Četić, rukovodilac “Remonta”, objašnjavao:

- Radimo remont turbomlaznih motora, proizvodimo delove i sklopove za njih, kao i alate. Podjednako za avione dozvučne avijacije, za nadzvučne “migove 21”, kao i za protočni deo motora za avione “mig 29”. U perspektivi je osvajanje generalnog remonta helikopterskih motora, i ako se dogodi da sa ruskom korporacijom ODK finalizujemo ugovor i dobijemo licencna prava, biće posla za narednih 20 godina. Ovde radi oko 400 ljudi, od kojih je više od 100 visokoobrazovanih kadrova, pet magistara, četiri doktora nauka... Ocena je da smo od strateškog značaja za avijaciju i preko Drine.

Milan Prica

Od inženjera Četića čuli smo i da je čuvena kanadska firma za proizvodnju avionskih motora Pratt and Whitney Canada pre nekoliko godina htela da kupi firmu i da je tom prilikom čak 14 eksperata došlo iz Kanade da utanači posao, ali se isprečila delom nedorečena, a delom neuspostavljena zakonska regulativa u ovoj oblasti, kao i nerazumevanje. Posle njih, francuska kompanija Ventana Aerospace imala je istu ideju, ali je iz istih razloga i taj pokušaj privatizacije propao. Bijeljina je, kaže inženjer, 1996. godine imala 56.000 stanovnika, a sada ih ima oko 120.000. Na mestu gde je danas fabrika bila je žitnica. Mnogo toga se promenilo, pa i zbog dolaska “Orla” i izgradnje novih kapaciteta.

- “Orao” je opstao jer se oslanjao na tradicionalne partnere, a to je, pre svega, Ministarstvo odbrane Srbije, koje redovno izmiruje svoje obaveze. Zatim, ostali smo u poslovnim odnosima s kompanijom Rolls-Royce, a radili smo i na proširivanju tržišta, tako da danas obavljamo poslove za indijsko vazduhoplovstvo, za Piaggio Aero iz Italije, za klijente iz Emirata, Malezije... - nabraja direktor Prica, i dodaje: - Danas izvozimo proizvedene delove u Poljsku, Kanadu, Italiju...

Najsavremnije mašine danas u “Orlu”

Ali, uverili smo se, ne čine “Orao” samo omeđeni hektari semberske zemlje načičkani halama s preskupim mašinama. “Orao”, pre svega, čine ljudi. Na dan posete, radnik Dragomir Mitrić Zeka, koji je 40 godina proveo u firmi, pravio je “oproštajni banket” među mašinama, povodom odlaska u penziju. Naravno da smo i mi bili pozvani. Nenad Hrisafović, legenda kosmonautike i srpske avijacije, dobio je počasno mesto kraj slavljenika.

- Od svog odlaska u penziju u Francuskoj, veće mi časti nije bilo - pričao je Nenad kada smo se vraćali.

Prethodno je gost iz Francuske sa direktorom Pricom razgovarao o novim tehnologijama i mašinama koje se mogu nabaviti.

Jedino pitanje na koje gosti nisu znali da odgovore radnicima iz “Orla” je kada se potpisuje “ono s Ministarstvom odbrane Srbije”.

Hrisafovića informišu o poslovima

DOK JE NAMA SRBIJE...

- Dok je Aleksandar Vučić predsednik Srbije, Republika Srpska može da računa na pomoć i podršku - i diplomatsku, i političku, i ekonomsku, i ta podrška nikada neće biti deklarativna samo na lepim željama i zajedničkim pojavljivanjima - rekao je ministar Vulin 19. septembra, kada je sa Miloradom Dodikom posetio zavod. Dodao je da sem firme iz Bijeljine, i fabrika motora specijalne namene na Palama i banjalučki “Kosmos” mogu da računaju na punu podršku Ministarstva odbrane Srbije, koje će na prvom mestu zaključivati ugovore o saradnji sa preduzećima iz Republike Srpske.

Kako nam reče Milan Prica, za to su se borili i dali živote. A njemu je uskoro vreme za penziju. Prirodno je da dođe do smene generacija. Treba da se pruži prilika novim generacijama stručnjaka i menadžera, da vode “Orao” ka novim poslovnim uspesima - pričao je direktor dok se saradnici mrštili.

- Direktor “Kosmosa” iz Banjaluke, Vještica, nije se ni rodio kada sam ja počeo da radim u “Orlu”. Sve u svoje vreme - zaključio je na kraju.