Jubilej „Novosti”: Svetlošću ozarili 30 sela

NAPISANA reč nije jedina veza "Večernjih novosti" sa čitaocima. Mnoge naše i njihove ideje pretakali smo u zajedničke akcije, čas humane, čas radi razonode, čas da nekog usreće, čas da pomognu u lečenju... Najplemenitiji podvig godine je jedna od najstarijih, koja je opstala do ovih dana. U njoj čitaoci predlažu ljude koji su učinili neki podvig žrtvujući često i svoj život da bi spasli tuđi. Ovo naše priznanje gotovo da je ravno odlikovanju.

"Novosti" su prve krenule u pomoć i pohode đacima pešacima. Mališane koji žive iza sedam gora i planina i svakodnevno pešače i po 15 kilometara do škole posećivali su naši novinari. Videli su kako uče i žive, o njima su pisali i podstakli mnoga preduzeća i pojedince da im pomognu. U daleke seoske škole stizali su paketi knjiga, odeće, obuće, peći za grejanje... Mnogima smo obezbedili autobuse da stignu do škole.

PROČITAJTE JOŠ: JUBILEJ “NOVOSTI”: U prvom planu je bio čovek

- Kada su imale viška novca, "Novosti" su uvek prepoznavale potrebu da pomognu - kaže novinar Dušan Milovanović, nekadašnji šef dopisništva i urednik rubrike Reportaže. - Jedna od naših velikih akcija bila je za elektrifikaciju zabačenih sela. Kada je za mnoge krajeve elektrika bila još samo san, uveli smo struju u više od 30 sela. Naš list je u saradnji sa preduzećima koja se bave energetikom "ozario svetlošću" sela na Pešteru, Goliji, Durmitoru, u zabačenim krajevima Kosova i Makedonije, Dalmatinskoj Zagori...

MILOVANOVIĆ se seća i misije "Novosti" kada je građen Dom za mlade u selu Drsnik u opštini Klina na KiM. Poveća grupa omladinaca, poreklom iz ove opštine, krajem osamdesetih vratila se iz Beograda, gde su bili zaposleni, u svoja sela. Zamolili su da im pomognemo - da napišemo kako osim loše struje nemaju ni dobar put, da im nisu uvedeni telefoni, da nemaju gde da se okupljaju. Verovali su da će pisanje o tome podstaći nekog da se to promeni.

- U njihovom apelu prepoznali smo mogućnost ne samo da podstičemo druge već i da sami nešto učinimo. Tako se rodila ideja o izgradnji Doma za mlade - govori nam Milovanović, koji je vodio ovu akciju i priveo je kraju. - "Novosti" su bile novine jugoslovenske orijentacije i naša ideja je bila da taj dom koriste i Srbi i Albanci, da se zbliže, a ne da nacionalno homogenizuje već suviše sučeljene Srbe i Albance. Ali, stvarnost je često drugačija od naših želja. Dom u Drsniku i danas postoji, ali ga, nažalost, koriste samo Albanci. Srbi su otišli.

JOŠ jednu, možda najoriginalniju akciju "Novosti" vodio je Milovanović - izgradnju jedinstvene "dečje česme" koja duže od tri decenije žubori u dvorištu sportskog centra na Vračaru. Ideja je potekla od starosedelaca Čubure, koji su želeli da oplemene prostor za decu, pa su se obratili našem listu. U svojoj viziji imali su i poetske elemente, pa su u pomoć pozvane pesnikinje Desanka Maksimović i Gordana Brajović.

- Česma je stilizovana u obliku broda kojim deca, u svojoj bogatoj mašti, mogu da otplove kud god požele - kaže Milovanović, koji je u vreme izgradnje bio najmlađi urednik u "Večernjim novostima". - Iz njega izbijaju tri jarbola, a na delu gde je krma vrca voda kad god deca pritisnu stilizovanu slavinu. Pored broda česme stoje izliveni Desankini stihovi: "Divno li je iznenada naići na česmu/ Još je ne ugleda oko, a njenu začuješ pesmu", a simbolična upotrebna dozvola Gordane Brajović glasi ovako: "Sa ove česme svi mogu da piju, ali od njene vode samo će deca da rastu."

"NOVOSTI" su podarile nezaboravne trenutke stotinama hiljada ljudi koji su bili posetioci našeg "Karavana prijateljstva". Tim karavanom celu zemlju su obilazili najpoznatiji pevači, glumci, sportisti, novinari,... Prvi od tih bezazlenih "Karavana prijateljstva" ostaće zauvek upamćen. Naime, 2. juna 1968. u Studentskom gradu bila je zakazana generalna proba u naselju Radne akcije prekoputa Studentskog grada. "Novosti" su ovom manifestacijom htele da pariraju "Pesmi leta" čiji je pokrovitelj bila konkurentska "Politika ekspres". Zato su angažovni najbolji i najpoznatiji učesnici. I reditelj je bio najbolji, čuveni Anton Marti. On je iznenada odlučio da se proba održi u sali Radničkog univerziteta na Novom Beogradu. A tamo nije bilo mesta i za akcijaše i za studente... i eto belaja. Tada je počeo sukob u koji se umešala i milicija sa vatrogasnim kolima i šmrkom... I tako su pre pola veka počele studentske demonstracije...

Posebnu pažnju "Novosti" su poklanjale organizovanju nagradnih igara. Igre su bile sa vrhunskim nagradama, ali i zanimljive. Zanimljivo je da su one počele - greškom. "Novosti" su redovno objavljivale rezultate državne lutrije, a jednog dana broj glavne nagrade - "fiće" objavljen je pogrešno. Umesto 58.275 napisali smo 88.275. Lutriji su se javila dva dobitnika, a nesrećnom Miodragu Iliću iz Novog Sada, koji se prema našem izveštaju ponadao da je dobitnik, morali smo da kupimo "fiću". Automobili su nam kasnije tokom svih nagradnih igara bili na spisku nagrada, ali su glavne premije bili stanovi.

KOLIKO su se nagradne igre isplatile, svedoči podatak da se 1987. od ogromnog tereta raspao tadašnji vozni park "Borbe", a da je ta godina bila sa najvećim prosečnim tiražom - 400.000 primeraka, dok je tiraž petkom bio veći i od 700.000!

Kada se prelistaju kompleti "Novosti", onda se tek može videti kakve su sve ideje realizovane. Dugo je objavljivana rubrika "Do poslednje nade" zahvaljujući kojoj smo pomogli mnogima da pronađu svoje najdraže, da se sretnu stari znanci i da se srećno završe mnoge porodične drame.

Tragali smo 1970. godine i za najlepšom bebom, a u žestokoj konkurenciji pobedio je Jovan Milošević iz Beograda. Birali smo i najlepšu čobanicu, najboljeg roštiljdžiju, muža, najlepši osmeh leta... Tražili smo i najstarijeg Jugoslovena i pronašli da je to krepka starica Marija Tomić iz Pančeva. Te 1971. imala je 126 godina. Pronašli smo i najbogatijeg Jugoslovena. U finalu je pobedio Vukosav Žižić iz Bijelog Polja, koji je nosio cipele broj 55. Najdeblji Jugosloven 1971. bio je Žarko Tatić - težak tačno 164 kilograma, a najviši Vehabija Tetanović - Novopazarac visok 2 metra i 20 centimetara. Najbrkatiji Jugosloven imao je raspon brkova 110 centimetara.

BILI smo kumovi maloj Jugoslavi Pejši iz Pakraca, jer je 1967, kada se rodila, izračunato da je ona dvadeset milioniti Jugosloven. Pratili smo je sve dok nije odrasla, stipendirali je, za svaki rođendan je dobijala vredne poklone. U godini njenog punoletstva kragujevačka "Zastava" je počela proizvodnju novog automobila, a ime "jugo" dala mu je upravo Jugoslava. Kumovali smo, takođe, i Mateji Gašparu iz Zagreba koji je 1987. povodom Univerzijade proglašen za petomilijarditog stanovnika Zemlje.

Birali smo i primerene vojnike, a za njih su glasale njihove kolege iz jedinica, kao i starešine. Tridesetak najboljih provodilo je nekoliko dana u našoj redakciji, među najvišim oficirima i drugim ličnostima iz javnog života, okruženi počastima kao da su genrali.

PROČITAJTE JOŠ: PATRIJARH IRINEJ PRIMIO DELAGACIJU NAŠEG LISTA: "Novosti" su uvek uz svoj narod

Mnoge naše akcije mogle bi da uđu u rubriku "Verovali ili ne" ili da konkurišu za Ginisovu knjigu rekorda. Čitalac Milutin Veljković javio se početkom sedamdesetih "Novostima" sa željom da naš list bude pokrovitelj i organizator postavljanja neobičnog svetskog rekorda u samovanju pod zemljom. Ideja je prihvaćena, obezbeđeni su hrana i lekovi i odeća. Veljković je ušao u pećinu zvanu Samar u selu Kopajkošari. Odsamovao je tamo godinu i tri meseca i to je bio svojevrstan rekord u boravku pod zemljom. Poslednjih petnaest dana sa njim je bio i naš reporter Spasoje Ubavić, koji je u seriji reportaža čitaocima predstavio čoveka koji je izveo nesvakidašnji podvig.