BEZDAN je otvoren, samo još ne znamo koliko kao pojedinci, pa i društvo, možemo moralno da se srozamo, kada smo došli dotle da lažni humanitarci prikupljaju novac za lečenje deteta koje je, nažalost, već četiri godine mrtvo?

Sažaljenje koje nas nagoni da za svaki apel humanitarnih organizacija, među kojima ima onih koje se tim prefiksom lažno "kite", šaljemo SMS, ili da, obavezno skrušenim osobama koje nam zvone na vrata, dajemo novac "na reč" da će on stići do obolelog koji mora na lečenje u inostranstvo, odvelo nas je na stranputicu. Humanitarni fondovi su zloupotrebljavani, i to je imalo i sudski epilog. Opametili se nismo!

Jedno je empatija. Nema tog "kamenog srca" koje neće zadrhtati kada vidi sliku deteta i čuje da se njegovo vreme meri danima, da će umreti ako budemo sebični i ne izdvojimo bar 100 dinara za SMS. Kada bi emocije mogle da leče, nijedno dete, nigde, i nikad, ne bi umrlo.


Pročitajte još - VARAJU LjUDE MEKOG SRCA: "Dobrotvori" prikupljali novac za mrtvo dete!


Nažalost, u medicini od prenaglašenih osećanja nema vajde. Ni od saznanja da smo zavedeni, opet, i prevareni, nikom nije bolje, bilo da je novac koji smo izdvojili za bolesno dete, završio u džepovima nekog pojedinca prevaranta, ili da je uložen u investicioni fond "da se umnoži", ako fond ne propadne.

Država je iz dva izvora za četiri godine platila 23 miliona evra za lečenje 1.957 obolelih u inostranstvu. Onih za koje postoji realna šansa da im bude bolje. Ali, svako malo, nova humanitarna akcija. I svi podležemo emocijama i plaćamo i za lečenje neizlečivog. Možda je, ipak, vreme da se zapitamo dokle ćemo pristajati na to da je društveno prihvatljivo biti prevaren, a jeres da proverimo, pre nego što pošaljemo humanitarni SMS, da li tom bolesnom medicina igde u svetu uopšte može da pomogne. I, gde ide novac.