POTOMCI civila, koji su iz Jasenovca, 1942. godine, prebačeni u logor "Zemlin" (danas poznat kao Staro sajmište), nezadovoljni su jer su potpuno isključeni iz pripreme Zakona o Ustanovi spomen-žrtve "Sajmište". Prema rečima Dušana Bastašića, predsednika Udruženja "Jadovno 1941.", na Starom sajmištu stradalo je oko 10.000 Srba, od čega je njih 6.500 bilo sa Kozare i iz Potkozarja.

Pročitajte još - Jedan memorijal, pod kapom vlade

Svi su pohapšeni posle bitke na Kozari, i iz Jasenovca, marvenim vagonima, prebačeni u logor "Zemlin", koji se, iako pod nemačkom upravom, takođe nalazio na teritoriji NDH. Neki su umrli od gladi, bolesti i iscrpljenosti, dok su drugi ubijeni. Među njima je bilo žena, staraca i dece.

Pročitajte još - Kasne i zakon i memorijal

- Ta činjenica je malo poznata, pa se uglavnom navodi da su u logoru, pored Jevreja, nastradali antifašisti, patriote i partizani - kaže Bastašić. - Najstrašnije stradanje jevrejske populacije i pokušaj istrebljenja cele zajednice zločin je koji mora da ostane u trajnom pamćenju i jevrejskog i srpskog naroda. Ali, u isto vreme, ne bi trebalo dozvoliti bilo kakvo naglašavanje ekskluziviteta stradanja, pošto su na istom mestu, prema nalazima istoričara, najviše stradali Srbi.

"JADOVNO" UDRUŽENjE "Jadovno" organizovaće uskoro okrugli sto, na kom će, kako kaže Bastašić, poznati istoričari izneti svoje viđenje rada Komisije za Sajmište i zakona. Zajednički zaključak biće dostavljen Vladi Srbije.

Zato potomcima žrtava, prema Bastašiću, nije jasno zašto sastancima Radne grupe za Sajmište ne prisustvuju ni oni ni lokalne vlasti iz Prijedora, niti bilo ko od predstavnika Republike Srpske, kao zainteresovane strane, ali prisustvuju predstavnici ambasada Izraela, SAD ili Nemačke. Ne dopada im se ni što se insistira da zakon bude leks specijalis, jer to znači da o njemu onda ne mora da se vodi javna rasprava, kao ni to što se insistira da se ustanova zove "Sajmište", iako je njeno ime bilo prvo Jevrejski logor "Zemlin", a zatim Prihvatni logor "Zemlin". Toponim "sajmište" u imenu, kaže, direktno asocira da je logor bio u Beogradu, a onda se indirektno može izvući paralela da su Srbi krivi za genocid nad Jevrejima. Nezadovoljni su i što je zakonom predviđeno gašenje Muzeja genocida.

- U prednacrtu zakona predviđeno je da se Ustanova spomen-žrtve bavi genocidom. U uslovima najšire autonomije koja se traži za muzeje Holokausta, Porajmosa, srpskog stradanja i Staro sajmište, nemamo nikakvu garanciju da ta ustanova neće imati projekte o navodnom srpskom genocidu nad Bošnjacima, kao što imamo u muzejima Holokausta u Oslu i Vašingtonu!

O svemu ovome Bastašić je informisao i ministra kulture Vladana Vukosavljevića.