Generalsko pitanje

ODMAH na početku analize nedavnih promena u vojnom vrhu jedno treba da bude potpuno jasno – u poslednjih nekoliko godina naša vojska doživela je pravi preporod uprkos činjenici da to ne odgovara nekima u našem okruženju i nekim moćnim silama na Zapadu.

Pročitajte još:Ko je Milan Mojsilović, novi načelnik Generalštaba?

KADROVSKA POLITIKA

Pa, kada je već tako, treba li sumnjati u kadrovske odluke koje su sada donete? Ako su aktuelne vlasti bile u stanju da se suprotstave naturenim NATO „projektima“, koje su poslušno sprovele neke bivše vlade, zašto bi sada vukle nekakve štetne kadrovske poteze? Zašto bi u toku realizacije uspešne politike o pitanju odbrane, kroz vojnotehničku saradnju s dve moćne sile kao što su Rusija i Kina, gde se pružaju do sada neslućene mogućnosti naoružavanja, modernizacije i preporoda vojske i vojne industrije, sve to kvarili nepotrebnim ili pogrešnim kadrovskim potezima? Zato se logičnim čini zaključak da su promene u vojnom vrhu sastavni deo procesa jačanja odbrambene moći Srbije.

Pročitajte još: Novi načenik Generalštaba je Milan Mojsilović, Dikoviću "Karađorđeva zvezda"

Nije čudo što je naš narod oprezan i nepoverljiv kada su promene u vojsci u pitanju, zato što je sveže sećanje na kadrovski i formacijski masakr i uništenje kvalitetnog naoružanja koji je sproveden u vreme Borisa Tadića i Dragana Šutanovca. Oni su bili u funkciji tuđih interesa, da se Srbija vojno oslabi i svoju bezbednost poveri NATO-u, koji nam je kroz zločinačku agresiju jasno pokazao da nam ne želi dobro.
Zato se svaki potez koji i jedan promil sluti na ulazak Srbije u NATO prima sa žestokom odbojnošću i nepoverenjem. Ovoga puta za sumnje i nepoverenje nema razloga.
Najviše pažnje, razumljivo, privukle su promene na mestima s kojih se planira i realizuje upotreba vojske u celini i u tajnim vojnim službama (agencijama). Ostale promene, u školstvu, nekim upravama i nižim jedinicama, nisu privukle veliku pažnju i ne treba ih objašnjavati.

Ako se promeni samo jedna ličnost u vrhu vojske, to izaziva velika pomeranja i unapređenja po dubini. A ako se promeni nekoliko generala u vrhu, onda ta pomeranja mogu da liče na nekakvu čistku, iako to u stvarnosti neme nikakve veze, nego se radi o standardnim i redovnim kadrovskim pomeranjima bez kojih armija ne može da funkcioniše. Jer svaki oficir, da bi bio unapređen, mora prethodno biti postavljen na formacijsko mesto višeg čina.

JEDINSTVENA KARIJERA

Novi načelnik Generalštaba je svojom blistavom vojničkom karijerom zaslužio poverenje i podršku srpskog naroda.

Malo je reći da je vojnička karijera generala Milana Mojsilovića blistava, ona je jedinstvena. Normalan tempo napredovanja u vojsci jeste da oficir u jednom činu provede tri do pet godina. Mojsilović je u činu provodio po dve-tri godine, što znači da je više puta vanredno unapređivan. U činu kapetana prve klase, majora i potpukovnika proveo je samo po dve godine, što znači da je pokazao izuzetne sposobnosti i vanredno je unapređivan upravo u periodu kada se dokazivao u pravim borbenim jedinicama – kao komandant oklopnog bataljona i oklopne brigade.

General Mojsilović je svoje sposobnosti dokazao i kao zamenik komandanta združene operativne komande jer je na tom mestu unapređen u čin brigadnog generala. General je postao u 42. godini života, sa samo 18 godina vojničkog staža, što je vredno svakog poštovanja. Poznato je da nije bio oduševljen i nije rado prihvatio odlazak s pravih vojničkih, komandantskih dužnosti, na vojnodiplomatske, ali je odradio korektno i taj diplomatski deo svoje karijere.

SLUŽBA U SEDIŠTU NATO-a

Upravo taj segment njegove karijere izazvao je kod dela javnosti podozrenje, u smislu – da li je na njega izvršen uticaj i da li je postao prozapadni čovek, da li je njegovo postavljenje jasan signal da će Srbija završiti u NATO-u i slično. Jer Mojsilović je od 2013. do 2017. obavljao dužnost šefa Vojnog predstavništva u misiji Republike Srbije u sedištu NATO-a u Briselu. Pored toga, obavljao je dužnost predsedavajućeg međunarodne savetodavne grupe u centru za bezbednosnu saradnju RACVIAC. U međuvremenu završio je izvršni program u trajanju od četiri meseca u Evropskom koledžu za bezbednosne studije.

Podozrenje je posledica sećanja da su svojevremeno neki generali organizovali tajni odlazak načelnika Generalštaba, generala Momčila Perišića, na NATO nosač u Jadranu i da je taj isti general optužen za špijunažu u korist obaveštajne službe SAD. Naravno da te stvari nisu za poređenje i zato su predsednik Vučić i ministar Vulin postupili slično kao kada je neargumentovano napadnut general Diković. Nisu dozvolili da obične pretpostavke uprljaju karijeru najboljeg kandidata za načelnika Generalštaba i pružili su mu punu zaštitu i podršku. Sada je na generalu Mojsiloviću da tu podršku opravda svojim doprinosom u jačanju odbrambene moći Srbije i očuvanju statusa vojne neutralnosti.

U političkoj klimi vladavine političara iz DS-a postalo je sramota raditi za obaveštajne i bezbednosne službe svoje zemlje, a stvar prestiža raditi za strance. Tako po inerciji mnogi misle da su i naši oficiri u tom periodu postali jeftina roba i lak plen za strane službe. Istina, bilo je i onih koji su popustili, ali vojni bezbednjaci znaju mnoge primere iz kojih se vidi čvrstina naših oficira. Nekima su nudili kule i gradove, od kuća, ogromnih godišnjih primanja, pa do školovanja dece na najboljim koledžima. Oni su to odbijali s gnušanjem i vraćali se u svoj skromni vojni stan i na skromni vojnički posao. Tako je istina da su najbolji oni koji su bili dostupni stranim službama, a nisu popustili. Imamo razloga da verujemo da je i general Mojsilović takav ako ministar odbrane, koji ima na raspolaganju dve tajne službe, kaže: „On je čovek koji voli svoju zemlju i svoju vojsku.“ Prve izjave generala Mojsilovića to potvrđuju. Prilikom polaganja vojničke zakletve novih vojnika koji dobrovoljno služe vojni rok u kasarni u Laskovcu, rekao je i ovo: „Odbrana otadžbine za naš narod oduvek predstavlja odraz časti i više od obaveze.“

PROMENE U VBA I VOA

Istovremena promena na čelu dve tajne vojne službe, VBA i VOA, takođe je podstakla nagađanja o nekakvoj čistki u vojnom vrhu. Sumnje je predsednik Vučić pokušao da odagna najboljim ocenama i rečima hvale za dosadašnje rukovodioce vojnih bezbednjaka i obaveštajaca. Uostalom, i bez predsednikovog objašnjenja, već duže vreme vlada opšta ocena da su se VBA i VOA u velikoj meri oporavile od posledica namerne destrukcije koja se provodila kroz seču kadrova, pogrešnu reorganizaciju, pogrešna usmerenja, zastarelu tehniku i neodobravanje primene metoda rada.

Agencije su sada i te kako u stanju da provere i pouzdano utvrde da li su predloženi kandidati za pojedina važna i osetljiva mesta adekvatni ili nisu, i to pre zvanične odluke o njihovim postavljenjima. Zato nema mesta paušalnim sumnjama niti za jednog kandidata, pa tako ni za najvažnijeg, generala Mojsilovića. Tako treba s poverenjem prihvatiti ocenu da se radi o odličnim i izvanrednim generalima i oficirima, koji su provereni u mirnodopskim, kriznim, a neki i u ratnim uslovima. Jer sada najzad ponovo imamo tajne službe koje te stvari mogu da drže pod kontrolom.

Ne radi se tu o nekakvom nezakonitom praćenju i sagledavanju oficira nego o kontraobaveštajnoj zaštiti koja je sastavni deo rada vojnih tajnih službi. Nije nikakva tajna da se prilikom odlaska naših vojnika i oficira u inostranstvo vrši kontraobaveštajna priprema, koja treba da ih dopunski edukuje kakvi obaveštajni nasrtaji i smicalice mogu da ih snađu u državi u koju su upućeni. Svi pripadnici Vojske Srbije su i inače, kroz redovnu i dopunsku nastavu, već upućeni u načine delovanja obaveštajnih službi, što olakšava samu pripremu. Što je boravak u inostranstvu duži, što je viša ličnost u pitanju i što je misija u kojoj se nalazi osetljivija, priprema je detaljnija i duža.

Na prvi pogled može da zbuni postavljenje generala Petra Cvetkovića na tako važno mesto, zamenika načelnika Generalštaba. Cvetković je čitavu vojničku karijeru proveo na mestima s kojih je rukovodio jedinicama vojne policije ili drugim poslovima vezanim za bezbednosnu problematiku. Vojnom policijom upravljao je od najniže stepenice, komandira voda vojne policije, komandira čete vojne policije, pa sve do načelnika Uprave vojne policije GŠ VJ. Radio je i druge vrste bezbednosnih poslova, kao nastavnik u Bezbednosno-obaveštajnom centru, pa sve do direktora VBA. Sve su to respektivni i važni poslovi. Sada možemo dokučiti, u vezi s njegovim postavljenjem, da je procena da bi se Vojska Srbije mogla slabiti perfidnim ometanjima, ako se već na drugi način ne može zaustaviti ekspanzija njene odbrambene moći. I prilikom postavljenja generala Cvetkovića za načelnika VBA bilo je mišljenja da on nije pogodna ličnost za tu funkciju zato što nije karijeru ostvario u tajnoj službi.

Međutim, on je takva mišljenja demantovao i postigao odlične rezultate, što mu sada svi priznaju. Nemamo razloga da sumnjamo da će tako biti i na novoj funkciji.
Za novog direktora VBA, pukovnika Đuru Jovanića, malo toga se zna u javnosti, sem da je profesionalac visokog ranga koji je veoma doprineo u revitalizaciji i oporavku ove tajna službe. Kao najbolji u klasi govorio je u Skupštini Srbije nakon završetka generalštabnog usavršavanja, gde se videlo da se radi o veoma sposobnom i odlučnom oficiru. U vezi s novim direktorom VOA, generalom Zoranom Stojkovićem, važi ista ocena. Kroz svoju karijeru obavljao je razne dužnosti, uglavnom vezane za obaveštajnu problematiku, od profesorske na Katedri za vojnoobaveštajne službe Škole nacionalne odbrane pa do mesta načelnika Odseka za saradnju sa stranim obaveštajno-bezbednosnim službama. Bio je i načelnik Odeljenja za praćenje terorizma, ali jedno vreme i izaslanik odbrane Republike Srbije u Ruskoj Federaciji. Tako da nema ni govora o tome da bi vojne tajne službe ovim promenama mogle biti oslabljene.

EFEKAT PROMENA

Promena generala na ključnim funkcijama u Ministarstvu odbrane i Generalštabu istovremeno jeste i energičan i hrabar potez.

Šta se s ovim htelo, objasnio je predsednik Vučić: „Ovo su velike promene od kojih očekujemo dodatnu energiju, još bržu modernizaciju, snaženje Vojske Srbije u narednom periodu, koja bi trebala da bude odvraćajući faktor za svakog agresora. Ne spremamo se za sukobe ili ratove sa bilo kim, ali moramo da imamo dobru, sposobnu i opremljenu armiju koja bi bila u stanju da odgovori svakom agresoru.“

Aktuelne promene u vojnom vrhu izazvaće kadrovske promene po dubini vojne formacije. Tako će i mladi oficiri dobiti priliku za dokazivanje i unošenje nove energije u svojim jedinicama. Ovako brze promene kvaliteta vojske zaista traže veliku energiju i naprezanja oficira, ali su iznuđene stanjem u kakvom se Vojska Srbije našla namernom destrukcijom i slabljenjem. Za kratko vreme trebalo je baš sve popraviti, unaprediti, eliminisati loše navike i pogrešna usmerenja i usvojiti nova znanja u vezi s novim borbenim sistemima. Dok oficiri u drugim armijama s kontinuiranim razvojem imaju dovoljno vremena da novine usvajaju postepeno i lagodno, kod nas iz navedenih razloga sve mora odmah i sada. Zato promene jesu korisna i dobra mera, jer za dobrog oficira je optimalno da na jednoj dužnosti provede tri godine. Sem toga, promenama u cilju unapređenja najviše se raduju sami oficiri.

NOVI VOJNI VRH

Predsednik Vučić objavio je sledeća postavljenja: na mesto načelnika Generalštaba Vojske Srbije – general-potpukovnik Milan Mojsilović; zamenika načelnika Generalštaba – general-major Petar Cvetković; rektora Univerziteta odbrane– general-major Goran Radovanović; načelnika Uprave za odbrambene tehnologije sektora za materijalne resurse – general-major Mladen Vuruna; načelnika vojne akademije – general-major Bojan Zrnić; direktora inspektorata – general-major Mile Jelić; direktora VBA – pukovnik Đuro Jovanić; direktora VOA – general-major Zoran Stojković; komandanta 3. brigade KoV – pukovnik Slađan Stamenković; načelnika Uprave za telekomunikacije i informatiku – pukovnik Ljubiša Đolović i komandanta specijalne brigade KoV – brigadni general Miroslav Talijan.

ORDEN ZA DIKOVIĆA

Dosadašnjeg načelnika Generalštava Vojske Srbije, generala Ljubišu Dikovića narod Srbije odavno smatra za prekaljenog i nepokolebljivog borca za bezbednost i interese Srbije i zato njegov odlazak teško prihvata. Njegovih kvaliteta i predanosti potpuno je svestan i aktuelni državni vrh koji to jasno iznosi i u ime države mu ukazuje čast i zahvalnost dodelom ordena najvišeg ranga koji jedan vojnik može da dobije – Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena.

Upravo zbog svojih kvaliteta i čvrstog opredeljenja general Diković je bio na meti onih koji Srbiji ne žele dobro. Konstantno su ga uznemiravali lažnim optužbama za ratne zločine prema Albancima. Fond za humanitarno pravo protiv njega je podneo krivičnu prijavu, koju je srpsko tužilaštvo za ratne zločine odbacilo.

Kroz odnos prema generalu Dikoviću iskazana je nepokolebljiva odlučnost da se sprovodi zacrtana politika vojne neutralnosti i suštinske nezavisnosti. Da se išlo linijom manjeg otpora i udvoričke politike, lakše je bilo smeniti Dikovića. I pored jakih pritisaka, međutim, zaštićeni su položaj i čast našeg najvišeg generala. Tim postupkom ujedno je svima stavljeno do znanja da kadrovsku politiku u vojsci neće voditi strani moćnici, niti njihovi eksponenti u Srbiji. Prateći sve to, srpski narod je nakon dužeg vremena osetio ponos i samopouzdanje.

Možda je, pored njegovih kvaliteta, i to jedan od razloga što je Diković ostao tako dugo na formacijskom mestu načelnika Generalštaba, jer to je bila prilika da se svima pošalje jasna poruka da će srpske generale postavljati srpska vlast. Tako da nema ni govora o nekakvoj smeni generala Dikovića, nego o redovnom penzionisanju nakon uspešne karijere. Ako neko sumnja, dovoljno je reći da je on na toj funkciji bio od 2011. do 2018. godine i baš niko od njegovih prethodnika nije se duže zadržao na tom mestu.

Autor: Pečat