Deca se šalju u strane klinike i bez obrazloženja lekara

IZ budžeta Republike Srbije u prvoj polovini ove godine izdvojeno je više od tri miliona evra za lečenje dece i odraslih u inostranstvu i 17 miliona evra za lečenje retkih bolesti, pa opet se svako malo objavljuju apeli roditelja, ili se putem privatnih fondacija prikuplja novac za bolesnu decu.

Pročitajte još: Vlada za lečenje dece platila 23 miliona evra

Samo Fondacija "Budi human - Aleksandar Šapić" trenutno prikuplja novac za čak 254 dece. Šestogodišnjoj Srni Sedmak novac je potreban za lečenje u Nemačkoj, gde joj je ranije već napravljen jednjak, ali je sad potrebna reintervencija. Trogodišnja Anamarija Zelenović ima epilepsiju, još ne govori i novac joj je potreban za logopedske tretmane, dalju dijagnostiku... Jedanaestogodišnja Nikolina Josić mora na operaciju sarkoma. Mnogo dece sa spiska za pomoć u ovoj fondaciji ima teške, neizlečive bolesti, kao što je cerebralna paraliza.

Pročitajte još: O trošku Budžetskog fonda lečeno 55-oro dece

I u budžetu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i na računu Budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji, novca ima, tvrde nadležni. RFZO je ove godine za upućivanje na lečenje u inostranstvo opredelio 600 miliona dinara. U Budžetski fond, osnovan 2014. godine, država je dosad, prema rečima ministra zdravlja Zlatibora Lončara, uplatila više od 23 miliona evra, a do sada je odobreno 127 zahteva za lečenje. Pored ova dva fonda, dodatna sredstva za lečenje retkih bolesti, obezbeđuju se kroz Budžet za retke bolesti, osnovan 2012. godine. Za ovaj budžet, u okviru Ministarstva zdravlja, prema rečima ministra Lončara, samo ove godine izdvojeno je više od dve milijarde dinara ili gotovo 17 miliona evra.

Zašto, onda, sa svih strana stižu apeli i skuplja se novac za lečenje? Delom zato što roditelji ne znaju da pomoć mogu da potraže kroz institucije, na to ih često ne upute ni lekari, a u jednom broju slučajeva i zbog toga što se novac prikuplja za zvanično nepriznate terapije, i u situacijama kad nema čvrstih argumenata na kojima se gradi procena da bi lečenje u inostranstvu moglo da ima efekta. Za razliku od nekih, ne i svih privatnih fondacija, koje novac prikupljaju i kad ne postoji mišljenje lekara koje bi to opravdalo, iz državne kase novac se daje samo kad se proceni da postoji mogućnost uspešnog izlečenja.

Da bi se iz Budžetskog fonda pokrili troškovi lečenja u inostranstvu, trebalo bi da su već iscrpljene mogućnosti lečenja u Srbiji, ili da ovde nije moguće postaviti dijagnozu. Zatim, da u inostranoj zdravstvenoj ustanovi u kojoj je predloženo lečenje postoji mogućnost za uspešno lečenje, da je predloženo lečenje naučno dokazano i prihvaćeno u praksi i ne predstavlja eksperimentalni oblik, da će ono dovesti do poboljšanja kvaliteta života pacijenta. Uslov je i da osiguranik nije mogao biti upućen u inostranstvo o trošku RFZO, koji je prošle godine u inostranstvo "poslao" 614 dece. U prvih šest meseci ove godine u strane klinike o trošku RFZO poslato je 231 dete.

- Uskoro će biti uveden kontakt-centar koji će biti 24 sata dostupan roditeljima obolele dece kojima je potrebna pomoć za lečenje u inostranstvu - rekao je ministar Lončar.

ŠALjU SE I BIOLOŠKI UZORCI

ZA LEČENjE u inostranstvu o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja predlog mora da da referentna zdravstvena ustanova iz Srbije, a zatim zahtev razmatra lekarska komisija RFZO. Uz saglasnost RFZO, najveći broj pacijenata u inostranstvo ide na hematoonkologiju, gastroenterologiju, pulmologiju, oftalmologiju... Od pre nekoliko godina o trošku osiguranja u inostranstvo se šalju i biološki uzorci na analizu zbog sumnje na postojanje retke genetske bolesti.