Od džamije stare 500 godina ostao samo minaret

VELIKU pažnju javnosti i burne reakcije u Novom Pazaru izazvalo je rušenje bagerom dva zida na Hasan Čelebijinoj džamiji u centru grada, poznatijoj kao Arab-džamija, inače staroj 500 godina, koju Mešihat Islamske zajednice u Srbiji(IZuS) od aprila ove godine, kada je sa džamije skinut krov, priprema za temeljnu rekonstrukciju.

Od ove džamije, na ulazu u Staru novopazarsku čaršiju, koja je bila pod zaštitom države i jedan od simbola grada, ostala su još dva zida i znatno oštećen minaret koji je letos pogodio grom.

- Ovo je tužan dan za sve građane Novog Pazara, uništen je jedan od najpoznatijih kulturno-istorijskih spomenika i simbol postojanja Bošnjaka na ovim prostorima. Umesto da se džamija postepeno i stučno rekonstruiše, nekome je palo na pamet da je potpuno sruši i uništi joj njenu istorijsku vrednost i značaj - ističe profesor istoričar Esad Rahić.

PROČITAJTE JOŠ - SKANDAL U NOVOM PAZARU: Islamska zajednica porušila jednu od najstarijih džamija

Veoma oštro reagovala je i Gradska komisija za kulturno-istorijske spomenike koja tvrdi da je o rekonstrukciji Arab-džamije na vreme obavešten Zavod za zaštitu spomenika kulture, da je Mešihat imao zabranu da bilo šta rekonstruiše, a kamoli da ruši zidove na džamiji.

Uništen je autentični objekat neprocenjive vrednosti i simbol identiteta građana Novog Pazara, neprihvatljivo je da se radovi na jednom ovako vrednom objektu obavljaju neadekvatno i rušilački. Umesto da se postupak obnove uradi na stučan način, koristeći arhivsku građu i sprovodeći restauratorske zahvate, džamija je bahato i uz pomoć teške mehanizacije srušena, ističe se u saopštenju Komisije.

PROČITAJTE JOŠ - JAVNOST U REGIONU UZNEMIRENA: Zašto je rušenje džamije u Novom Pazaru podelilo Bošnjake? (VIDEO)

U Mešihatu IZuS ističu da je Arab-džamija bila u veoma lošem stanju, da joj je pretilo obrušavanje i da je rekonstrukciju trebalo obaviti još pre nekoliko godina, možda i decenija. Dodaju da "nije bilo izbora", da su spasli sve što se spasti moglo i da zidove od blata i trske nije bilo moguće rekonstrisati i da su potpuno oštećeni zidovi morali da se uklone.

- Preduzeto je sve što se moglo preduzeti, zaštićeno je sve što se moglo zaštititi. Deblji zidovi iz osmanlijskog perioda su sačuvani, dva tanka zida sagrađena kasnije od blata, trske i čatme nije bilo moguće sačuvati i obnoviti - objašnjava Asmir-efendija Crnovršanin, glavni imam Islamske zajednice u Srbiji i naglašava da će posle rekonstrukcije Arab-džamija ponovo zablistati u nekadašnjem sjaju.