Naše lektorate više neće otimati Hrvati

LEKTORATA za srpski jezik sve je manje na svetskim univerzitetima, a ukoliko poslanici prihvate izmene Zakona o visokom obrazovanju, ovaj problem bi konačno mogao bar delimično da bude rešen. Prvi put pitanje rada lektorata našlo se u zakonu, a Ministarstvo prosvete biće zaduženo za njihov odabir.

Nekada se srpski jezik učio na univerzitetima u 30 zemalja i naša država je slala u svet stotine lektora. Danas imamo svega desetak lektorata, a tamo gde je naša zemlja odustala, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, pa i Crna Gora odmah su imenovale svoje lektore. Namera države je da ovaj problem bar delimično reši.

PROČITAJTE JOŠ: SRĐAN OGNjANOVIĆ: Genijalci kao na traci

Izmene zakona predviđaju i kako će komisija koju formira Ministarstvo prosvete određivati ko sve može strance da uči srpski jezik i književnost i da bude u svojevrsnoj kulturnoj misiji. Komisiju će činiti predstavnici Ministarstva i katedri za srpski jezik i književnost državnih fakulteta.

Uslov da neko bude angažovan kao lektor biće završene studije srpskog jezika i književnosti ili filologije sa masterom iz srpskog jezika i književnosti i poznavanje stranog jezika na nivou B1. Izmenama zakona predviđeno je da prednost imaju kandidati sa završenim studijama srpskog jezika i književnosti, s višom prosečnom ocenom na studijama i sa radnim iskustvom, a plus će biti objavljeni radovi i osvojene nagrade.

Sa izabranim lektorom Ministarstvo prosvete sklapa ugovor na tri godine, a jedan čovek može biti angažovan tokom najviše dva mandata. Kada briga o lektoratima postane deo zakona, ministar prosvete imaće obavezu i da detaljnije propiše uslove, finansiranje i program rada.

Prema rečima prof. dr Sreta Tanasića, predsednika Odbora za standardizaciju srpskog jezika, zakonsko rešavanje problema lektorata je velika i veoma značajna novina. Kako kaže, konačno su i Ministarstvo kulture i Ministarstvo prosvete prepoznali značaj tog pitanja.

- Nekada smo, u zlatno doba SFRJ, imali desetine lektorata u celom svetu - priseća se prof. Tanasić. - Država je ozbiljno vodila brigu o lektoratima, postojali su visoko državno telo i komisije, savezna i republičke. Finansijski je učestvovala u održavanju lektorata u svetu. U poslednjih 20 i više godina država je od toga digla ruke, pa je rezultat zatvaranje ogromnog broja lektorata na fakultetima u inostranstvu. Dok su se drugi borili i rukama i nogama da otvore lektorate za novonastale ili novoproglašene jezike, naša država je vrlo malo radila, ili čak odmagala.

Tanasić zakonskom predlogu zamera jedino to što u komisiji za odabir lektora nema predstavnika Instituta za srpski jezik i Odbora za standardizaciju srpskog jezika, i dodaje da kada se suzi krug saradnika, suze se i vidici.

PROČITAJTE JOŠ: Od čuvanja svoje zemlje važnijeg zadatka nema

Državna nebriga, objašnjava, dovela je i do toga da su na neka mesta, u državama koje same plaćaju strane lektore, primljeni lektori koji nemaju nikakve veze sa Srbijom, nije ih država poslala, niti njoj odgovoraju. On objašnjava da je veoma važno i da država finansijski pomogne rad jezičkih stručnjaka u inostranstvu, jer plate koje im, recimo, daje država domaćin, nisu dovoljne za preživljavanje.

PRIZNANjE UNIVERZITETU U BEOGRADU

IZMENAMA Zakona o visokom obrazovanju predviđeno je i da Univerzitet u Beogradu, kao najstariji i najugledniji, dobije status institucije od nacionalnog značaja. Inicijativu je pokrenulo pet fakulteta, a potvrdu je dobila i od Senata UB.