U poslednjih desetak godina, pre svega od osnivanja Festivala nauke, a posle i niz sličnih manifestacija i inicijative koje na pristupačan način približavaju kompleksne naučne fenomene najmlađima, nauka je popularizovana, ali je važno da početno oduševljenje ostane trajan motiv i za učenje u okviru zvaničnog školskog sistema, a kasnije i ozbiljnije bavljenje naukom, slažu se sagovornici Tanjuga.

Predavači u centru "Fenomena" čiji je program namenjen deci od sedam do petnaest godina koja su zainteresovana za nauku, ali i onima, kako kažu, koji su stvorili otpor ka fizici i hemiji kao nečemu apstraktnom i nerazumljivom, smatraju da u obrazovnom sistemu deci nedostaje praksa, te da je ovo je jedan od načina da se taj nedostatak nadomesti na samom početku školovanja.

Jelena Andreja Radaković, predavač u ovom centru koji je opremljen amfiteatrom za predavanja, savremenom laboratorijom i svim ostalim sredstvima potrebnim za praktičnu primenu nauke, skreće pažnju da najmlađi dolaze u "Fenomenu" iz radoznalosti i sve shvataju kao igru i zabavu, dok stariji dolaze i sa dozom razočarenja.

"Razočarani su načinom na koji su učili prirodne nauke u školi i po njima može da se vidi da deci fali praktičnog znanja. Nije dovoljno učiti definicije i formule na papiru, fizika i hemija su mnogo više od toga i mi im omogućavamo da to vide u praksi", kaže ona.

Pročitajte još: Kaskaderi, cirkuska akademija i sladoled od azota na Festivalu nauke (FOTO)

Njen kolega Vuk Jovićević objašnjava da je cilj pokazati deci da nauka nije dosadna i nerazumljiva, već da pomoću nje možemo videti zanimljive i spektakularne stvari.

"Mi se trudimo da prikažemo nauku iz drugog ugla, da deca vide da sve što se uči može da se razloži i da zajedno sa praksom bude potpuna naučna priča.

Istovremeno sagovornici Tanjuga , nastavnik fizike iz OŠ "Kralj Petar Prvi" Stanislav Milovanović, i hemije podržavaju ovakve inicijative, smatraju da je popularizacija nauke neophodna, ali ističu da to nije dovoljno, te da sa decom treba raditi na menjanju navika i načina razmišljanja da se sve može "brzo i lako.

"Oni misle da je sve poznato, da sve znaju, pa ih je teško motivisati i objasniti da tek treba da uče", kaže Milovanović.

Često pominjana teorija da deca nisu zainteresovana za nauku, jer nema dovoljno prakse koja bi im učenje činila interesantnim, po njima predstavlja zamenu teza.


"Vežbe ne mogu da se rade ako ne znaš teoriju, mi ne možemo da radimo nešto, a da ne znamo šta radimo. Oni manje znaju zato što manje uče, a ne zato što im fali prakse", kaže Milovanović.

Pavlović se slaže i dodaje da je deci sve interesantno ukoliko je reprezentativno, odnosno ako nešto puca, gori, prska...

Pročitajte još: Posao za hiljadu naučnika

"Nemoguće je sprovoditi zahtevnije laboratorijske vežbe sa 30 dece, zbog njihove bezbednosti. Sa druge strane, sve je manje dece zainteresovano za učenje, sve se svelo na kratkoročno usvajanje znanja, učim dva dana pred test i toliko mi to znanje i traje", kaže ona.

Takav pristup ne može da stvori osnovu koja se dalje nadograđuje, pa se tako dešava da deca u sedmom razredu ne znaju da se so rastvara u vodi, dodaje Pavlović.

Problem je, smatra ona, što u tim godinama oni ne vide širu sliku, ne vide da je nauka način rešavanja problema,da se ona se ne odnosi samo rešavanje zadataka u školi, već na vežbanje mozga da reši problem, što je sposobnost koja se može primeniti u svim oblastima života.

Nastavnici rade koliko mogu da motivišu učenike, u skladu sa sredstvima i mogućnostima škole, a svaka inicijativa koja ide u korist nauke i znanja je od ogronmne koristi.

"Kada imamo dobar temelj onda imamo šta da gradimo na njemu", slažu se sagovornici Tanjuga.