Komentar: Nebojšino stradanje

U STROGOM centru Beograda pre tri dana nastradao je Nebojša Turović iz Kraljeva. Borac sa Košara, diplomirani ekonomista, završio školu rezervnih oficira. Prihvatio se mistrije intelektualac da zaradi komad hleba, ako ne može drugačije, a ono na gradilištu. I postao je žrtva nakaradnog sistema u kome stradaju oni koji žele da žive od svog rada.

Kada se nesreća desila, gradskim čelnicima je bilo najpreče da kažu da gradilište ima sve dozvole. Da je sve legalno, da nema mesta sumnji. Tačno je da se nesreće događaju. Ali šta se tek dešava tamo gde se od temelja do krova gradi bez ijednog papira? Možda su formalno svi pečati na mestu, ali crveni pečat na obrazu i države i svih odgovornih u lancu je što je Nebojša radio neprijavljen, bez ijednog papira, za gazdu iz Blaca.

PROČITAJTE JOŠ: NAKON POGIBIJE RADNIKA: Tužilaštvo i policija ispituju propuste na gradilištu

Kažu, radio je na crno. Ali ne. Nije on radio na crno, već njegov gazda. Nebojša se samo borio za opstanak. Angažovala ga je firma "Anker bau", čiji je jedini zaposleni bio - vlasnik. I ona druga "Energogrupa", za koju je radilo pomenuto "tašna mašna" preduzeće. Da li je moguće da njihovog šefa gradilišta, nadzorni organ, osobu zaduženu za bezbednost i zdravlje na radu nije zanimalo ko su im zaposleni. Koliko je Nebojša tog dana bilo na uglu ulica Kneza Miloša i Sarajevske? Verovatno mnogo. Kao i na mnogim drugim gradilištima u Srbiji.

Mogao je Nebojša da prijavi gazdu. Mogao je, ali nije. Gde će naći sutra posao? Strah od gubitka kakvog-takvog posla je, nažalost, razgoračio oči mnogih u Srbiji. I žurio je Nebojša tog dana, rekoše komšije, da gleda svoju Zvezdu kako se bori za plasman u Ligu šampiona. Žurio, ali nije stigao. Šampioni beščašća iz Blaca još ćute.