Nestanak bukovih šuma, prepolovljeni poljoprivredni prinosi, češće epidemije tropskih bolesti... klimatski je scenario koji očekuje Srbiju do kraja 21.veka, predviđaju stručnjaci za meteorologiju, a iz resornog ministarstva najavljuju niz zakonskih i strateških dokumenata koji bi trebalo da ublaže efekte takvih projekcija.

Rukovodilac Grupe za ublažavanje klimatskih promena u Ministarstvu zaštite životne sredine Dragana Radulović ističe da više od pet milijardi evra iznosi šteta od posledica klimatskih promena u Srbiji od 2000.godine do danas i da je 70 odsto tog iznosa izazvano sušama.

Ona napominje da Ministarstvo priprema Strategiju niskougljeničnog razvoja koja će odrediti prioritetne mere za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i ponuditi mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

"Kao kandidat za članstvo u EU treba da uskladimo zakonodavstvo sa EU, tako da će Strategija biti izrađena po uzoru na dokumenta EU, a omogućiće i naučnoj zajednici, civilnom sektoru i privredi da učestvuju u njenom definisanju", rekla je Radulović i dodala da se takva dokumenta donose za period do 2050.godine.

PROČITAJTE JOŠ: Klimatske promene uništiće Zemlju već za tri godine?

U toku je, kaže, i izrada Zakona o klimatskim promenama čije se usvajanje očekuje do kraja godine, a kojim će se sve sektorske strategije i planovi uskladiti sa Strategijom niskougljeničnog razvoja.

Govoreći o prilagođavanju novim klimatskim uslovima, Radulović navodi da Izveštaj Republike Srbije, sačinjen prema Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama, sadrži preporučene mere za sektor poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, zdravlja...

U Izveštaju se navodi da će promena temperature i padavina uticati da do kraja 21.veka kulture kao što su ozima pšenica, kukuruz i soja sazrevaju od 20 do 30 dana ranije.

Procene su da bi kukuruz, na primer, mogao da sazreva čak dva meseca ranije što bi uticalo na kvalitet i kvantitet prinosa, ali i na planiranje proizvodnje i vreme obavljanja radova na polju.

Porast temperature do kraja veka posebno će otežati proizvodnju šećerne repe kojoj će, kako se prognozira, suše i nedostatak padavina smanjiti koren, a time i proizvodnju šećera po hektaru.

U sektoru energetike, koji emituje čak 80 odsto ukupne emisije gasova sa efetkom staklene bašte neophodno je, kaže Radulović, povećati energetsku efikasnost i upotrebu obnovljivih izvora energije.

"Postoji problem sa implementacijom mera jer sektori još uvek ne prepoznaju klimatske promene ni kao problem niti kao šansu za razvoj", zaključuje Radulović.

Vladimir Đurđević sa Instituta za meterologiju kaže da su leta u Srbiji toplija za 1,5 stepeni nego sredinom 20. veka, da je broj dana sa ekstremnin kratkotrajnim padavinama ovog leta bio je skoro duplo veći nego prošlog, da atmosfera sadrži sedam odsto više vodene pare nego ranije.

On upozorava na predviđanja svetskih klimatologa da će usled povećanja globalne temperature Srbija i Balkan biti najpogođeniji klimatskim promenama na šta su, kaže, pre tridesetak godina ukazivale i prve studije koje su mediteransku oblast označile kao "vruću tačku".

"Leto je na globalnom nivou toplije za jedan stepen, a u našem regionu u proseku za 1,2 stepena što znači da godišnja temperatura na Balkanu raste brže od globalnog proseka", pojašnjava Đurđević.

On upozorava da će jake suše, poplave, vreli toplotni talasi i šumski požari biti učestaliji, to će uticati na manju proizvodnju u poljoprivredi, ali i na porast prenosilaca zaraznih bolesti, poput tigrastih komaraca koji šire groznicu Zapadnog Nila.

PROČITAJTE JOŠ: Alarmantan porast temperature na Zapadnom Balkanu

Đurđević smatra da će razvoj ovog klimatskog scenarija najviše zavisiti od sprovođenja Pariskog klimatskog sporazuma, globalnog dokumenta o borbi protiv klimatskih promena iz 2015. koji bi rast globalne temperature trebalo da zadrži na dva stepena.

Međutim Đurđević navodi da se, čak i ako Sporazum uspe, očekuje rast temperature za jedan stepen što će uticati na promene klime u narednih 20 do 30 godina, a to znači da će ekstremni vremenski uslovi poput suše iz 2012. godine kada su ''prepolovljeni poljoprivredni prinosi ,a ekonomija izgubila skorodve milijarde dolara, biti sve češći.

Zbog jake suše te godine se, podseća Đurđević, u kukuruzu pojavio aflatoksin koji se kroz ishranu stoke preneo u mleko u koncentracijama znatno većim od dozvoljenih što je tada, kako kaže, izazvalo "manju političku krizu".

Sagovornik Tanjuga upozorava na klimatske projekcije koje predviđaju da će proizvodnja kukuruza u drugoj polovini 21.veka u proseku biti manja za gotovo 50 odsto ukoliko se, kaže, na vreme ne razviju sistemi za navodnjavanje.

"To zahteva velika ulaganja u velike infrastrukturne sisteme za navodnjavanje koje treba praviti vodeći računa da će se režim kiša promeniti", upozorva Đurđević.

Kako primećuje, klimatske promene u Srbiji još uvek nisu prepoznate kao prioritet, iako su urađene određene procene mera za sektore kao što su vodeni resursi, poljoprivreda, šumarstvo.

Zato, napominje on, u budućim infrastrukturnim projektima, kao što su putevi ili naselja, treba uzeti u obzir ne samo trenutne već i prognozirajuće klimatske uslove i navodi da se , kanalizacioni odvodi i kanali moraju prilagođavati predviđanjima da će u narednih 30 godina za 10 odsto biti manje padavina tokom leta, što će uticati, kako kaže i na gradnju mini hidroelektrana u Srbiji.

"Treba razmotriti da li je isplativo graditi ih na lokacijama koje trenutno imaju dobre hidrološke preduslove, jer je pitanje da li je to pravo mesto za narednih 50 godina ", ukazuje Đurđević.

On upozorava i na to da će zbog svih o0vih promena u drugoj polovini 21. veka nestati blizu 90 odsto bukovih šuma.

"Ako se nastavi postojeći trend klimatskih promena, bukove šume će ubrzano nestajati. Zbog porasta globalne temperature biće ugroženi i ekosistemi na visokim planinama koji zbog izmenjenih ekoloških uslova neće moći da migriraju ka višim visinama", objašnjava Đurđević.