PREGOVORI oko povećanja minimalne cene rada između ministara rada i finansija, Zorana Đorđevića i Siniše Malog, nastavljeni su u četvrtak, dok će sindikati, poslodavci i Vlada za pregovarački sto sesti u ponedeljak 27. avgusta. Očekuje se da će do konačnog dogovora doći najkasnije do 10. septembra, pošto je krajnji zakonski rok 15. septembar, a ukoliko se stavovi ne usaglase konačan predlog daće Vlada.

Prema računici Saveza samostalnih sindikata sadašnja minimalna zarada od oko 24.800 mesečno, ili 143 dinara po satu, trebalo bi da bude uvećana za oko 11.500, odnosno 209 dinara po času. Poslodavci još ne iznose svoj stav, dok su ministri finansija i rada pre dva dana počeli pregovore kako bi na sledećoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta izašli sa svojim iznosom.

Zoran Mihajlović, potpredsednik Veća SSSS, smatra da realno povećanje minimalca i pored njihovog zahteva može da bude najviše na 167 dinara po satu, pa bi na kraju meseca u koverti radnika bilo oko 4.000 dinara više.

- Minimalac mora da prati minimalnu potrošačku korpu ili najmanje 80 odsto od njene vrednosti - kaže naš sagovornik. - Insistiraćemo na prvobitnom iznosu od 209 dinara po času, a ukoliko ne uspemo, u narednom periodu "korpa" će biti osnovni parametar od koga nećemo odstupati.

U situaciji kada iz zemlje svakodnevno odlazi kvalitetna radna snaga, Mihajlović naglašava da država ozbiljno mora da se pozabavi cenom rada. On ističe da rast minimalca mora da prati i rast prosečne zarade u Srbiji.

Pročitajte još - Socio-ekonomski savet: Podrška izmenama zakona, još nema pregovora o minimalcu

Za Zorana Đorđevića, ministra za rad, minimalna cena rada nije instrument za pokrivanje potrošačke korpe, već je po zakonu obaveza firme da kada ima problem u poslovanju mora radniku da isplati određeni iznos, dok ne izađe iz krize.

- Bilo je predloga da postoje dva minimalca, jedan bi bio za one koji imaju problem, čiji bi rad pratila država, a drugi nešto veći za ostale - kaže Đorđević.

Minimalna zarada u Srbiji je već duži niz godina na evropskom dnu. Samo za osnovne životne namirnice koje ulaze u potrošačku korpu mesečno bi trebalo izdvojiti oko 36.000 dinara. To znači da trenutni minimalac ne podmiruje ni osnovne životne troškove, odnosno samo za to je potrebna oko jedna i po sadašnja zarada.


SPOR RAST

U PROTEKLIH nekoliko godina minimalna zarada rasla je veoma sporo i uvećana je za tridesetak dinara. Minimalna satnica je 2012. bila 115 dinara, potom je 2015. uvećana šest dinara, na 121, da bi 2017. bila povećana za devet dinara i iznosila je 130. Najveće povećanje minimalca od 13 dinara počelo je da se primenjuje od početka ove godine.