KOMENTAR: Heroji

MAMA, moram! Šta je čovek ako izgubi domovinu? Mi piloti moramo da preuzmemo prvi udar na sebe i tako spasemo bar neko dete u ovoj zemlji.

Ovo je bio odgovor majora Zorana Radosavljevića na molbe majke Radojke da ne leti, da ne kreće u okršaj protiv mnogo nadmoćnije eskadrile NATO. Samo dan kasnije, oboren je njegov "mig-29". Zoran je poginuo. Nije bio oženjen, nije imao dece, ali svojom herojskom smrću spasao je živote desetine mališana o kojima je mislio kada je krenuo na svoj poslednji let.

Zato se tog 26. marta 1999, Zoran Radosavljević, najmlađi pilot u eskadrili "migova-29" JRV, vinuo u legendu. Pridružio se neustrašivim srpskim pilotima i kapetanu Milošu Žunjiću, koji 6. aprila 1941. nisu ustuknuli pred Hitlerovim crnim pticama smrti. Među srpske vitezove neba, tokom NATO agresije, otišli su i piloti Života Đurić, Milenko Pavlović i Ljubiša Veličković. Bez razmišljanja, bez dvojbe, bez straha od superiornosti neprijatelja. Za Srbiju, za slobodu, za decu.

Pročitajte još - SESTRA PILOTA MAJORA ZORANA RADOSAVLjEVIĆA O PREDLOGU VUČIĆA: Beskrajno sam ponosna i tužna

Potom je, na našu sramotu, za njihove podvige nastupilo "gluvo doba". Gotovo sa stidom, bojažljivo, pominjani su samo povremeno u jeku "reforme" po NATO standardima. Kao da nije reč o junacima koji su u poslednju borbu, poput pukovnika Pavlovića, otišli s rečima:

- Nećete vi da ginete, ja ću!

I njihovi preživeli saborci, penzionisani su na mala vrata, sa primanjima nedostojnim branilaca otadžbine. A, bili su vrhunski obučeni piloti. Zato je predlog predsednika Aleksandra Vučića da remontovani "migovi-29" dobiju imena po četvorici poginulih pilota, pijetet ne samo njima koji su živote založili braneći slobodu neba Srbije, nego i njihovim porodicama. To je orden nezaborava i zahvalnosti. Za njihov besmrtni juriš u slavu...