Persiranje i dalje u modi

A DA pređemo na ti? - pitanje koje često čujemo u svakodnevnom govoru ljudi koji su se tek upoznali, u komunikaciji između televizijskih voditelja i njihovih gostiju, šefova i radnika, političara i naroda...

Persiranje, "obraćanje u množini", kao da polako postaje prevaziđeno. Ipak, i dalje se veruje da persiranje predstavlja izraz poštovanja prema starijem ili nadređenom. Kulturolog prof. dr Ratko Božović kaže da ne treba preterivati u potrebi da se prelaskom na "ti" bude spontan i neposredan.

- U persiranju nije sadržana distanca prema ljudima već poštovanje, i zato mislim da taj način obraćanja nije prevaziđen - kaže prof. Božović. - Ne može neki klinac da ozbiljnom čoveku kaže "ti", to je već anarhija. Vrednosti se moraju uspostaviti u odnosu na nečije godine i status. Previše je preterivanja u potrebi da se bude spontan i neposredan. To je, ipak, pitanje emocionalne i društvene komunikacije, a gubimo i odgovornost. Voditelji na televiziji i radiju koji ne persiraju svojim sagovornicima hoće samo da pokažu da su bliski sa poznatim ličnostima.

S druge strane, lingvista Danka Budimčić smatra da nam savremeni vidovi komuniciranja preko mobilnih aplikacija i društvenih mreža nameću prisniji odnos sa drugom osobom, a da se persiranje od starta "preskače".

- Potpuna sloboda koju su donele društvene mreže omogućava da se pod maskom obraćate onako kako želite i kome želite - kaže Budimčićeva. - Ukoliko na tim mrežama pratite nečiji život, kupujete preko interneta, vi osećate da vam je neko blizak i da nemate distancu i potrebu za persiranjem. Nema više vremena za "obraćanje sa vi", prisniji kontakt ostvarujete odmah. Pre jednog veka persiranje je bilo prisutno čak i među članovima najuže porodice, ocu, babi, dedi govorilo se "vi", a sad mislim da će takav način obraćanja jedino opstati u školama, između nastavnika i đaka, i, možda, u nekim firmama.

Glumac Branislav Lečić smatra da persiranje nije otišlo u istoriju i da i dalje predstavlja oblik poštovanja, a ne distance.

Ilustracija / Tošo Borković

- Poštovanje zaslužuje "vi". Mislim da je to veoma dobro, makar dok se ljudi ne upoznaju i ne ostvare bliži kontakt. Može i da bude distanca, ukoliko je neko bio sa nekom osobom na "ti" pa prešao na "vi" zbog, recimo, svađe. Treba zaslužiti "ti". Usiljena spontanost na televiziji je obmana, to je samo slanje naizgled pozitivnih stvari - smatra glumac.

Svakodnevno svedočimo i neumesnoj komunikaciji između pojedinih političara, koji ne samo što ne persiraju svojim neistomišljenicima, već ih "časte" i pogrdnim nazivima. Profesor Božović smatra da je persiranje odraz mere i inteligencije.

- Političari su u svojoj osionosti pokvarili duh, vrednost i poštovanje u komunikaciji.

Naši sagovornici su saglasni da persiranje nije jedini vid poštovanja i da se ono može izraziti na razne načine: pažljivim izborom reči - odnosno da se pred nepoznatima i starijima ne psuje, ne govori u žargonu, kulturnim oslovljavanjem - korišćenjem reči "gospodine", "gospođo", "profesore", "doktore", odgovarajućim tonalitetom i, naravno, normalnim i lepim ponašanjem.

JOŠ OD ANTIČKOG DOBA

PERSIRANjE u govoru prisutno je još od antičkog doba, kada se verovalo da tadašnjni vladari imaju dve ličnosti - duhovnu i zemaljsku. Zato su se podanici u to vreme samo vladarima obraćali sa "vi". U srednjem veku obraćanje sa "vi" više nije bilo odraz dvostruke ličnosti vladara, već razlike među staležima. Tako su obični ljudi počeli da persiraju onima koji su zbog statusa, novca, moći i ugleda bili na višem položaju od njih.

U periodu romantizma, s razvojem književnosti i kulture, rađa se potreba da se persira i damama, jer su se smatrale "uzvišenima". To su prihvatile i niže klase ljudi, pre svega oni koji su želeli da se udvaraju ženama. Zatim su svi učitelji, studenti, naučnici prihvatali obraćanje sa "vi", jer su za sebe mislili da su gospoda u odnosu na ljude sa sela, zbog obrazovanja koje je tad bilo mnogo veće u odnosu na prosečnog čoveka tog doba, i da je trebalo držati distancu.

REKLAME NAMEĆU PRISNOST I MENjAJU PRAVILA

JAVNE rasprave o sve zanimljivijoj temi - da li se sagovorniku obraćati sa "ti" ili "vi", spontano se održavaju u Nemačkoj svakih nekoliko godina. Zaključak se retko izvede, jer jednom prevagnu argumenti na strani onih koji su za to da se konzervativnije i strogo "vi" potpuno eliminiše iz obraćanja, a drugi put je ubedljiviji tabor koji insistira na tome da se ovaj vid komunikacije ipak održi. Zakon nije još presudio, a ni debata koja se upravo vodi ne obećava da će biti pobednika.

Nenamerno, najnoviju raspravu inicirali su mediji, koji su svojim reklamama postali najvatreniji borci za novo pravilo - ti i samo ti. Psiholozi se nisu namučili da dođu do objašnjenja zašto je to tako. Više je nego očigledno da je neuporedivo lakše prodati robu ako si s potencijalnim kupcem prisniji, to jest - "na ti".

Na ovaj vid komunikacije već su prešle i pojedine državne firme, kao, recimo, one koje pružaju usluge javnog prevoza, iako nisu odbacile ni persiranje. Tako se, recimo, "Dojče ban" svojim konzumentima obraća sa "ti" i poručuje im: "Tvoja železnica te voli!"

Kad je u pitanju odluka persirati ili ne, Nemci su neuporedivo tradicionalniji. Jedino pravilo koje su do sada usvojili je - da nema pravila. Da li će nekom govoriti ti ili vi, odlučuju u svakom slučaju ponaosob. I uopšte ne podnose da ih osoba s kojom su iz bilo kog razloga na distanci odjednom "tika", a da ih prethodno nije pitala za dozvolu.

DA LI MISLITE DA JE PERSIRANjE PREVAZIĐENO?

- Ne! Persiranje nije prevaziđeno, mislim da je to, jednostavno, odraz lepog vaspitanja, pogotovo prema starijima. Nikada na to nisam gledao kao na nešto loše ili staromodno.

- ZA mene je to obraćanje na "vi" prevaziđeno još u detinjstvu, jer su prijatelji mojih roditelja insistirali da im ne persiram. Čak se neko ljutio kada bih ga greškom oslovila sa "vi". I sad mi je ponekad teško da nekome persiram.

- PERSIRANjE treba zaslužiti! Ne treba se ljudima po svaku cenu obraćati sa "vi". U redu je da se tako komunicira sa starijima i pri prvom susretu, ali ukoliko neko mene ne uvažava nema potrebe za persiranjem.

- Nije prevaziđeno. Persiranje će uvek biti odraz kulture i vaspitanja. Nema ništa loše u tome da persiramo starijima, kolegama na poslu, nadređenima. Tako pokazujemo poštovanje i negujemo dobru i zdravu komunikaciju.