Albanci moraju da štite Dečane

Posle posete Specijalnoj zaštićenoj zoni u Dečanima, predstavnici zemalja Evropske unije na Kosmetu izdali su zajedničko saopštenje u kojem od kosovskih institucija zahtevaju poštovanje celokupnog zakonodavstva o specijalnim zaštićenim zonama, odnosno, da u potpunosti poštuju međunarodne obaveze u pogledu zaštite verske i kulturne baštine. Traži se, takođe, zaštita verskih sloboda svih zajednica na Kosovu.

Predstavnici više zemalja članica EU u pomenutom saopštenju smatraju da započeti radovi na izgradnji puta Dečani - Plav ne smeju da ugroze Specijalnu zaštićenu zonu manastira i apeluju na poštovanje obaveze da radovi ne počnu sve dok se obilaznica oko manastira u potpunosti ne isplanira.

Iz manastira Visoki Dečani, saopštili su nedavno da nisu protiv radova na toj deonici i da podržavaju radove ukoliko oni ne ugrožava zaštićenu zonu svetinje. Međutim, zaštita manastira nije bila prioritet prištinskih vlasti kada su pre nekoliko meseci započele, a potom na intervenciju predstavnika EU i zapadnih zemalja na Kosmetu obustavile radove.

PROČITAJTE I: UDAR NA BAŠTINU: Dečane ugrožava albanska magistrala

Da albanske vlasti ne poštuju sopstvene zakone kada je u pitanju imovina SPC, dokaz je i to što lokalne vlasti u Dečanima ne priznaju sudsku odluku kojom je posle višegodišnjeg spora sa albanskom opštinom Dečani, manastiru pre dve godine vraćeno 24 hektara oduzete zemlje. Zato, pored obustave radova na izgradnji puta Dečani - Plav pored zaštićene zone, iz manastira zahtevaju da se uknjiže 24 hektara vraćene zemlje i da se ona upiše u katastar.

Reč je o 24 hektara, od oko 700 hektara koliko je oduzeto 1946. godine. Manastir sa pomenutih 24 hektara sada poseduje oko 55 hektara zemlje.

Iako je vrednost srednjovekovnih crkava i manastira na Kosmetu neprocenjiva, prema podacima koje su svojevremeno iznosili predstavnici naše države, vrednost imovine SPC na KiM procenjuje se na više od 200 milijardi evra. Restitucija imovine koja je crkvi oduzeta posle Drugog svetskog rata nije sprovedena. Pa iako je pre samoproglašenja kosovske nezavisnosti 2008. godine, Agencija za restituciju vratila 5.200 hektara imanja crkvama i manastirima na Kosmetu pomenuti posedi niti mogu da se koriste niti su uknjiženi u kosovske katastre jer prištinske institucije, pored sopstvenih, ne poštuju ni odluke srpskih organa.

NAJVIŠE IMOVINE ODUZETO DEVIČU

Iako je većina imovine na području Metohije svojevremeno pripadala Srpskoj pravoslavnoj crkvi po kojoj je i ovaj deo Kosmeta dobio naziv, posle Drugog svetskog rata pravoslavnim svetinjama je oduzeto na hiljade hektara. Prema raspoloživim podacima, najviše imovine oduzeto je manastiru Devič koji se nalazi na području opštine Srbica, čak oko 3.000 hektara, potom Pećkoj patrijaršiji 846 hektara, Dečanima 750 hektara kao i manastiru Draganac, jedinom naseljenom manastiru u Kosovskom Pomoravlju oko 200 hektara.